Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Vrhovni kasacioni sud najpre nalazi da iz spisa predmeta proizilazi da je rešenjem Osnovnog javnog tužioca u Vranju Kt 1355/13 od 10.07.2015. godine odbačena krivična prijava podneta protiv okrivljenog D.J., zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. KZ, iz razloga jer postoje okolnosti koje trajno isključuju gonjenje, pri čemu je povodom te krivične prijave u predistražnom postupku okrivljeni D.J. saslušan pred Osnovnim javnim tužiocem u Vranju 21.07.2014. godine u prisustvu svog branioca advokata M.M., te da je branilac okrivljenog prisustvovao u tom predistražnom postupku i 27.02.2015. godine ispitivanju svedoka S.S., B.T. i M.S., te da je pristupio i dana 28.05.2015. godine kada je odloženo ispitivanje svedoka Z.S. Nakon toga okrivljeni D.J. je preko branioca advokata M.M. podneo zahtev za naknadu troškova na ime angažovanja branioca u predmetnom predistražnom postupku, a koji zahtev je pobijanim prvostepenim rešenjem odbijen kao neosnovan iz razloga što u konkretnom slučaju u smislu člana 7. ZKP nije došlo do pokretanja krivičnog postupka, već je isti okončan odbačajem krivične prijave. Žalba branioca okrivljenog protiv navedenog rešenja odbijena je kao neosnovana pobijanim drugostepenim rešenjem, a u obrazloženju rešenja je navedeno da u konkretnom slučaju traženi troškovi ne predstavljaju troškove krivičnog postupka, jer su isti nastali u stadijumu predistražnog postupka.

Izneti zakljuci u pobijanim rešenjima ne mogu se prihvatiti iz sledećih razloga: Odredbom člana 2. stav 1. tačka 14) ZKP, koji član reguliše značenje izraza upotrebljenih u tom zakoniku izrazom „postupak“ propisan je predistražni postupak i krivični postupak.

Odredbom člana 261. stav 1. ZKP je propisano da troškovi krivičnog postupka su izdaci učinjeni povodom postupka od njegovog pokretanja do njegovog završetka, dok je stavom 2. tačkom 7) istog člana između ostalog propisano da troškovi krivičnog postupka obuhvataju i nagradu i nužne izdatke branioca.

Odredbom člana 265. stav 1. ZKP je propisano da kad se obustavi krivični postupak ili se optužba odbije ili se okrivljeni oslobodi od optužbe, izreći će se u rešenju, odnosno presudi da troškovi krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tač.1) do 6) ovog zakonika, nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci i nagrada branioca i punomoćnika (člana 103. stav 3.), kao i nagrada veštaka i stručnog savetnika, padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, po oceni ovog suda, ne mogu se prihvatiti zaključci dati u obrazloženju pobijanih rešenja da okrivljenom ne pripadaju troškovi postupka, s obzirom na to da u konkretnom slučaju krivični postupak nije ni pokrenut u smislu člana 7. ZKP, te da su traženi troškovi nastali u stadijumu predistražnog postupka, upravo iz razloga jer odredba člana 261. stav 1. ZKP, koji član reguliše troškove krivičnog postupka, propisuje da su to izdaci učinjeni povodom „postupka“, dakle i predistražnog i krivičnog postupka (član 2. stav 1. tačka 14) ZKP).

Pri tome, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pravno dejstvo koje rešenje o odbačaju krivične prijave ima u odnosu na troškove koji su nastali u postupku povodom krivične prijave se može poistovetiti sa pravnim dejstvom koje obustava krivičnog postupka proizvodi u odnosu na troškove krivičnog postupka.

Polazeći od navedenog, po oceni ovog suda, u pobijanim rešenjima je povređen zakon u smislu člana 441. stav 4. ZKP, jer kako je u konkretnom slučaju u postupku povodom krivične prijave (predistražnom postupku) okrivljeni D.J. imao troškove na ime angažovanja branioca, te kako je krivična prijava protiv njega rešenjem Osnovnog javnog tužioca u Vranju odbačena, to zahtev za naknadu predmetnih troškova, branioca okrivljenog nije mogao da bude odbijen kako je to učinjeno nižestepenim odlukama povredom navedenih zakonskih odredbi.

Zbog navedenog, pobijana rešenja su morala biti ukinuta i predmet vraćen Osnovnom javnom tužiocu u Vranju na ponovno odlučivanje.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar - savetnik                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Ivana Trkulja Veselinović,s.r.                                                                                                 Bata Cvetković,s.r.