Osnovnog javnog tužilaštva u Požarevcu, o čijoj visini će sud odlučiti posebnim rešenjem.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br.812/2024 od 24.12.2024. godine, delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenog AA – advokata Darka Milosavljevića i zajedničke žalbe branilaca okrivljenog – advokata Andrije Markovića i Darka Milosavljevića, presuda Osnovnog suda u Požrevcu K br.598/2023 od 27.08.2024. godine preinačena je samo u pogledu odluke o kazni, tako što je okrivljeni AA za krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1. KZ, zbog kog je prvostepenom presudom oglašen krivim osuđen na kaznu zatvora u trajanju od četiri meseca, koju će izdržavati u prostorijama u kojima stanuje, uz primenu elektronskog nadzora, dok su iste žalbe u ostalom delu odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljenog AA – advokati Andrija Marković i Darko Milosavljević, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, ne navodeći konkretno o kojoj povredi zakona se radi, s tim što iz obrazloženja proizilazi da je zahtev podnetog zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i povrede člana 419. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev i preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe, ili da ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje, pred potpuno izmenjenim većem.

Vrhovni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužilaštva i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pobijanih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kojem se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branioci okrivljenog u podnetom zahtevu navode da je sud kao dokaz u postupku pročitao potvrdu o privremeno oduzetim predmetima koja se ne može koristiti kao dokaz, jer je policija postupila protivno odredbama ZKP, obzirom da je okrivljenog pozvala i saslušala u svojstvu građanina, te sačinila potvrdu o privremeno oduzetim predmetima, što nije mogla učiniti a da prethodno nije obezbedila branioca okrivljenom AA.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni sud ocenio je neosnovanim, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 286. stav 1. ZKP propisano je da ako postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, policija je dužna da preduzme potrebne mere da se pronađe učinilac krivičnog dela... da se otkriju i obezbede tragovi krivičnog dela i predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz... a u stavu 2. istog člana propisano je da u cilju ispunjenja dužnosti iz stava 1. policija može: da traži potrebno obaveštenje od građana, da izvrši potreban pregled prevoznih sredstava, putnika i prtljaga, ... da preduzme druge potrebne mere i radnje, te da o činjenicama i okolnostima koje su utvrđene prilikom preduzimanja pojedinih radnji i predmetima koji su pronađeni ili oduzeti, a mogu biti od interesa za krivični postupak, sastave zapisnik ili službenu belešku.

Odredbom člana 147. ZKP propisano je da će organ postupka predmete koji se moraju oduzeti po Krivičnom zakoniku ili mogu poslužiti kao dokaz u krivičnom postupku privremeno oduzeti i obezbediti njihovo čuvanje, dok je odredbama člana 150. ZKP propisano da se licu od koga su predmeti oduzeti izdaje potvrda u kojoj će se ti predmeti opisati, navesti gde su pronađeni, od koga se oduzimaju, kao i svojstvo i potpis lica koje radnju sprovodi.

Prema potvrdi o privremeno oduzetim predmetima PU Požarevac – Policijska ispostava Požarevac od 08.03.2023. godine, proizlazi da je ovlašćeno službeno lice prilikom preduzimanja potrebnih mera iz člana 286. stav 2. u vezi člana 288. stav 1. ZKP dana 08.03.2023. godine od okrivljenog AA privremeno oduzelo novac, i to ukupno 10.000,00 dinara i 300 eura, a koju potvrdu je bez primedbi potpisao okrivljeni, koji je prethodno saslušan u svojstvu građanina, kao i ovlašćeno službeno lice Policijske uprave u Požarevcu.

Prema tome, potvrda o privremeno oduzetim predmetima je sačinjena shodno ovlašćenjima službenih lica u smislu člana 286. ZKP, te ni po načinu pribavljanja, ni po sadržini nije u suprotnosti sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku. Pri tome, okolnost da je okrivljeni navedenu potvrdu potpisao bez prisustva branioca, na koju se ukazuje zahtevom, nije od uticaja na samu zakonitost predmetne potvrde, ni u formalnom ni u sadržinskom smislu, obzirom da Zakonik o krivičnom postupku nijednom odredbom ne propisuje da potvrda o privremeno oduzetim predmetima mora biti potpisana u prisustvu branioca, pa se ova situacija, u kojoj je okrivljeni AA u svojstvu građanina bez primedbi potpisao predmetnu potvrdu, suprotno navodima zahteva, ne može poistovetiti sa saslušanjem okrivljenog u smislu odredaba člana 68. i 69. ZKP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je navode zahteva kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP ocenio neosnovanim.

Isti zahtev, u ostalom delu, odbačen je kao nedozvoljen.

Naime, u ostalom delu zahteva branioci okrivljenog navode da je sud povredio odredbe Zakonika o krivičnom postupku, jer „nije izveo dokaz pregledanja snimka nadzornih kamera koji nesporno postoji“, i koji prvostepeni sud pominje kroz interpretaciju izjave svedoka policijskih službenika, kojim navodima ukazuje na povredu odredaba člana 419. ZKP.

Pored toga, u podnetom zahtevu branioci okrivljenog ističu da su nižestepeni sudovi povredili zakon jer su utvrdili da je okrivljeni provalio u putničko vozilo oštećene iako je okrivljeni originalnim ključem otvorio auto koji je u zajedničkoj svojini njega i oštećene, te da ne postoji nijedan materijalni dokaz da je uzeo bilo šta iz novčanika oštećene, kojim navodima se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako povreda odredaba člana 419. ZKP i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povreda člana 440. ZKP u smislu člana 485. stav 4. ZKP ne predstavljaju dozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca, to je Vrhovni sud podneti zahtev u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković