Na osnovu člana 264. stav 1. ZKP, okrivljeni je obavezan da sudu na ime paušala plati iznos od 10.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Višeg suda u Beogradu Kž1 br.549/21 od 29.11.2021. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog AA i njegovih branilaca - advokata Milice Nicović i advokata Nataše Vujović, a presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu K br.789/19 od 05.04.2021. godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljenog AA – advokat Milica Nicović i advokat Nataša Vujović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu, ili da pobijane presude preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, i da u konkretnom slučaju postoji okolnost koja trajno isključuje krivično gonjenje. S tim u vezi, u zahtevu se ističe da je okrivljeni oglašen krivim da u periodu od 18.05.2017. do 18.01.2018. godine nije davao izdržavanje za lica koja po zakonu dužan da izdržava, a ta dužnost mu je utvrđena „nezakonitom i nevažećom privremenom merom“ Drugog osnovnog suda u Beogradu P2 br.1295/17 od 05.04.2017. godine, koja je ukinuta rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž2 br.609/17 od 18.01.2018. godine, pa ne postoji izvršna sudska odluka kojom bi bila utvrđena obaveza izdržavanja, što nadalje znači da u tom slučaju nema krivičnog dela.

Vrhovni kasacioni sud izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog, kojima se u suštini ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, a ne na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, ocenjuje neosnovanim.

Ovo stoga što su branioci okrivljenog istovetne navode neosnovano isticali i u postupku po redovnom pravnom leku, pa kako je Viši sud u Beogradu u svojoj odluci Kž1 br.549/21 od 29.11.2021. godine, na strani 4 stav treći svoje odluke o tome izneo dovoljne, argumetovane i jasne razloge, koje i ovaj sud u svemu prihvata kao pravilne, to na ove razloge i upućuje u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP.

Naime, odredbama člana 422. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, propisano je da prethodna i privremena mera postaju izvršne kada se rešenje kojom su određene dostavi onom ko je obavezan da nešto učini, ne učini ili trpi, a prema izreci pravnosnažne presude okrivljenom je dužnost izdržavanja maloletne dece utvrđena privremenom merom Drugog osnovnog suda u Beogradu P2 br.1295/16 od 05.04.2017. godine, koja je postala izvršna dana 18.05.2017. godine, kada je, prema stanju u spisima, okrivljenom dostavljena, a radi se isključivo o izvršnoj sudskoj odluci kako je propisano članom 195. u stavu 1. KZ.

Kako je, dakle, okrivljeni oglašen krivim samo za period od 18.05.2017. do 18.01.2018. godine, u kom periodu je navedena privremena mera bila izvršna, to su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog da u konkretnom slučaju postoje okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje i da nije postojala izvršna sudska odluka kojom bi okrivljenom bila utvrđena obaveza izdržavanja.

Nadalje, istim zahtevom ističe se da se okrivljeni nalazio u neotklonjivoj pravnoj zabludi, jer nije znao niti je bio dužan da zna da je njegovo delo zabranjeno, kao i da mu je nedostajala svest o protivpravnosti, obzirom da nije smatrao da je krivično delo nepostupanje po nezakonitoj i ukinutoj privremenoj meri.

Po oceni ovoga suda, i ovi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog su neosnovani.

Naime, neotklonjiva pravna zabluda iz člana 29. stav 2. KZ postoji ako učinilac nije bio dužan i nije mogao da zna da je njegovo delo zabranjeno, pa kada se ima u vidu da je u odluci Drugog osnovnog suda u Beogradu P2 br.1295/16 od 05.04.2017. godine, u stavu VII bilo navedeno da je okrivljeni obavezan da na ime svog doprinosa za izdržavanje maloletnih BB i VV mesečno plaća iznose od po 60.000,00 dinara, dakle ukupno 120.000,00 dinara, na tekući račun njihovog zakonskog zastupnika, majke GG, pri činjenici da je ova privremena mera postala izvršna dana 18.05.2017. godine, jer je okrivljenom ova odluka dostavljena dana 18.05.2017. godine, to je očigledno da se okrivljeni nije nalazio u neotklonjivoj pravnoj zabludi, kako to neosnovano ističu branioci okrivljenog u podnetom zahtevu.

Stoga je zahtev u ovom delu odbijen kao neosnovan.

U preostalom delu, zahtevom se ukazuje na protivrečnost pravnosnažne presude, odnosno na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i na povredu odredbe člana 195. stav 2. KZ, iz kojih sve razloga nije dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branilaca, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, pa Vrhovni kasacioni sud ove navode zahteva nije ni razmatrao.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić