Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.17/23 od 23.01.2023.godine, usvojena je žalba branioca okrivljenog AA, u delu odluke koji se odnosi na krivično delo prevara iz člana 208. stav 1. KZ, pa je preinačena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu K.br.1286/22 od 02.11.2022.godine, tako što je okrivljeni AA oslobođen od optužbe da je izvršio navedeno krivično delo, dok su oštećeni BB i VV radi ostvarivanja imovinsko-pravnog zahteva upućeni na parnični postupak, a okrivljeni AA zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba poverenja iz člana 216. stav 4. u vezi stava 2. KZ, za koje je oglašen krivim prvostepenom presudom, osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i šest meseci. Žalba branioca okrivljenog AA je u preostalom delu odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljenog AA–advokat Dragana Vukanić, zbog povrede zakona iz člana 15. stav 2., 16. stav 5.,438. stav 1. tačka 9), 438. stav 2. tačka 1) i 3) i 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude tako što će okrivljenog da oslobodi od optužbe da je izvršio krivično delo iz člana 216. stav 4. u vezi stava 2. KZ ili da okrivljenom AA izrekne blažu kaznu ili da navedene presude ukine i spise predmeta vrati na ponovno odlučivanje pred potpuno izmenjenim većem.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, pa je u sednici veća, koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocena navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branilac okrivljenog ističe da je u konkretnom slučaju prekoračena optužba, jer ne postoji identitet između činjeničnog opisa optužnog akta i činjeničnog opisa presude, iz razloga što postoji razlika u visini novčanog iznosa pribavljene protivpravne imovinske koristi, a stav Apelacionog suda da se ne može raditi o prekoračenju optužbe jer je izmena izvršena u korist okrivljenog navođenjem manjeg iznosa, je u suprotnosti sa odredbom člana 15. stav 2. i 16.stav 5. ZKP. Branilac smatra da je povređena i odredba člana 420.ZKP i da sud nije ovlašćen da vrši ni manje korekcije činjeničnog opisa optužnice, te da su ovakve izmene učinjene na štetu okrivljenog, jer je za okrivljenog povoljnije da bude oslobođen od optužbe, nego oglašen krivim.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, jer je u izreci presude naveden novčani iznos koji predstavlja korist koju je stekao okrivljeni, a koji iznos je proizašao iz utvrđenog činjeničnog stanja. Taj iznos je manji od iznosa koji je naveden u optužnom aktu, pa se ne radi o prekoračenju optužbe, niti o bitnoj povredi zakona.

Navedena povreda odredaba ZKP, isticana i u žalbi branioca okrivljenog, bila je predmet razmatranja Apelacionog suda u Novom Sadu, koji je u ovom krivičnom postupku postupao u drugom stepenu po žalbama izjavljenim protiv presude Osnovnog suda u Novom Sadu K.br.1286/22 od 02.11.2022.godine. Apelacioni sud u Novom Sadu, kao drugostepeni, ove navode ocenio je neosnovanim i o tome na strani 3. stav 8. svoje odluke Kž1.br.17/23 od 23.01.2023.godine izneo jasne i dovoljne razloge, a koje razloge Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na te razloge i upućuje.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog ističe da se pobijane presude zasnivaju na dokazima na kojima se ne mogu zasnivati i to na presudi Osnovnog suda u Novom Sadu P.br.10932/15 od 20.10.2016.godine i presudi disciplinskog suda Advokatske komore Vojvodine disc.br.127/13 od 20.11.2014.godine kojom je okrivljenom izrečena disciplinska mera. Branilac navedeno obrazlaže time da se postojanje krivičnog dela utvrđuje na osnovu dokaza i činjenica neposredno izvedenih u krivičnom postupku na glavnom pretresu, a što nije slučaj sa navedenim dokazima.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan i u ovom delu, jer po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, navedeni dokazi nisu nezakoniti, ni po načinu pribavljanja, ni po sadržini, jer se radi o ispravama izdatim od ovlašćenog organa, a iz istih sud nije utvrdio krivicu okrivljenog, već je samo konstatovana činjenica da je vođen parnični postupak, u kom je okrivljeni bio stranka i da je odlukom advokatske komore utvrđena prekršajna odgovornost. Ni jedan element krivičnog dela nije utvrđen uvidom u navedene isprave, pa su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti u ovom delu ocenjeni kao neosnovani.

U ostalom delu zahteva, u delu u kom ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac osporava utvrđeno činjenično stanje i polemiše sa činjenicama utvrđenim u pravnosnažnim odlukama, te ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, davanjem sopstvene ocene izvedenih dokaza koja je potpuno drugačija od one date u pobijanim pravnosnažnim odlukama, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to se ovaj sud u razmatranje i ocenu ove povrede, nije upuštao.

Branilac u zahtevu ukazuje i na povredu zakona 438.stav 1.začka 3) ZKP, a koja povreda odredaba ZKP ne predstavlja zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, pa se ovaj sud u razmatranje i ocenu ove povrede, nije upuštao.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić