- čime bi izvršio krivično delo ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru.

Na osnovu člana 265. stav 1. ZKP, troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Subotici K 452/23 od 18.09.2023.godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog krivičnog dela ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, za koje je osuđen na kaznu zatvora u trajnju od sedam meseci, u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru. Istom presudom okrivljeni je obavezan da plati na ime paušala iznos od 5.000,00 dinara, kao i na ime troškova krivičnog postupka iznos od 7.503,23 dinara, u roku od 60 dana od dana pravnosnažnosti presude.

Presudom Višeg suda u Subotici Kž1 134/23 od 25.12.2023. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, a prvostepena presuda je potvrđena.

Branilac okrivljenog AA, advokat Miodrag Batinić, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, dok iz obrazloženja proizlazi povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i oslobodi okrivljenog od optužbe ili ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom ili drugostepenom sudu.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Podnetim zahtevom branilac okrivljenog, iako numerički ne označava, ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, uz obrazloženje da nema krivičnog dela iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru u radnjama koje su okrivljenom stavljene na teret. Prema navodima zahteva, postupanje okrivljenog kritičnom prilikom nije bilo podobno da omete policijske službenike, jer okrivljeni nije pružao aktivni otpor, već je pobegao sa lica mesta i oglušio se o naredbu policijskih službenika kritičnom prilikom da pokaže ličnu kartu i da stane, što sve ne predstavlja radnje ovog krivičnog dela, već se eventualno, po stavu branioca moglo raditi o prekršaju.

U izreci prvostepene presude navedeno je da je okrivljeni u uračunljivom stanju i sa umišljajem, “ometao službena lica Ministarstva unutrašnjih poslova u vršenju službene dužnosti, na taj način što su ovlašćena službena lica BB i VV... zaustavili patrolno vozilo, izašli iz istog kako bi identifikovali i proverili lica koja su se kretala trotoarom navedene ulice, GG, DD i okrivljenog AA, koji je gurao bicikl, prišli im i zatražili na uvid lične karte kako bi ih identifikovali, te je okr. AA seo na bicikl i nastavio kretanje trotoarom niz ulicu, nakon čega mu je OSL BB izdao naređenje da se zaustavi, ali se okr. oglušio na njegove reči i nije postupio po traženom, okrenuo se, mahnuo je i nastavio dalje kretanje niz ulicu... , nakon čega je OSL BB seo u vozilo i krenuo za okrivljenim..... u nameri da pobegne, gde je videći da se nalazi u slepoj ulici, sišao sa bicikla, koje je odbacio na kolovoz, a OSL BB je zaustavio vozilo, izašao iz istog, nakon čega se okrivljeni videći da ga je ovlašćeno službeno lice sustiglo zaustavio pa je navedeni policijski službenik ruke okrivljenog stavio na leđa i vezao ih..“

Osnovni oblik krivičnog dela ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru („Sl. glasnik RS“, br. 6/2016 i 24/2018), čini onaj ko preti da će napasti, pokuša da napadne ili napadne ili na drugi način ometa službeno lice nadležnih organa iz člana 2. ovog zakona u vršenju službene dužnosti.

Osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca navodi da u izreci presude nisu navedene radnje koje bi ispunjavale zakonom određena obeležja krivičnog dela ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, za koje je okrivljeni oglašen krivim.

Zaštitni objekat ovih krivičnih dela je javni red i mir, dobro koje je od podjednakog značaja za državu i za pojedince, odnosno građane, a obaveza ovlašćenih službenih lica je da ga štite, pri tome vodeći računa o pravu građana, između ostalog i na slobodu kretanja.

Kako je radnja izvršenja predmetnog krivičnog dela iz člana 23. stav 1. ZJRM, alternativno određena – preti da će napasti, pokuša da napadne ili napadne ili ometa na drugi način, to izreka presude mora da sadrži jednu od navedenih radnji. Neophodno je da do napada ili ometanja došlo u vreme kada službeno lice vrši svoju dužnost. Radnja ometanja na drugi način, za posledicu mora imati ometanje službenog lica u vidu otežavanja izvršenja njegovih konkretnih službenih dužnosti. Umišljaj okrivljenog bi trebalo upravo na to da bude usmeren.

U izreci presude, međutim, nije navedena konkretna radnja pretnje napadom, napada ili drugog oblika ometanja službenog lica u vršenju službene dužnosti. Radnja koju je službeno lice preduzelo je radnja identifikovanja prolaznika, između ostalih i okrivljenog, koji se biciklom udaljio sa lica mesta. Okrivljeni je kretanje nastavio i nakon naređenja da se zaustavi. U ovakvim radnjama okrivljenog nema ni jednog od elemenata aktivnog ometanja službenog lica u vršenju službene dužnosti. Ponašanje okrivljenog, opisano u izreci presude, nije dovelo do otežavanja izvršenja službene radnje, jer se okrivljeni na kraju zaustavio i postupio po naredbi ovlašćenih službenih lica. Stoga, po oceni Vrhovnog suda, u radnjama okrivljenog koje su opisane u izreci nema ni ometanja, niti je ostvarena zabranjena posledica.

Prema tome, pogrešno je stanovište nižestepenih sudova da radnja okrivljenog koja je opisana u izreci prvostepene presude ima obeležje krivičnog dela ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, zbog koga je okrivljeni oglašen krivim, te je prvostepeni sud, oglašavajući okrivljenog krivim zbog dela koje nije krivično delo, učinio povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koju povredu zakona drugostepeni sud nije otklonio, na šta se osnovano ukazuje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je, nalazeći da je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Miodraga Batinića osnovan, preinačio pobijane presude tako što je na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP okrivljenog AA oslobodio od optužbe da je izvršio krivično delo ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 265. stav 1. ZKP, u pogledu troškova krivičnog postupka, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Maša Denić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Uprvitelj pisarnice

Marina Antonić