Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž3 34/14 od 23.01.2015. godine, usvojena je žalba branilaca okrivljenih Z.S. i D.S., pa je preinačena presuda Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1912/13 od 26.03.2014. godine u delu odluke o krivičnoj sankciji tako što je Apelacioni sud u Beogradu okrivljene za krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica u produženom trajanju i saizvršilaštvu iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. i 61. KZ, za koje su drugostepenom presudom oglašeni krivim, osudio na kazne zatvora i to okrivljenog Z.S. u trajanju od 2 godine i 6 meseci, u koju kaznu mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 02.10.2012. do 17.12.2012. godine, kao i vreme provedeno u ekstradicionom pritvoru od 03.06.2012. do 02.10.2012. godine a okrivljenu D.S. na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine, dok je žalba u ostalom delu odbijena kao neosnovana i drugostepena presuda u nepreinačnom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenih Z.S. i D.S., advokat R.M., zbog povrede zakona iz člana 439. stav 2. tačka 2. ZKP dok iz obrazloženja proizilazi da se zahtevom ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8. i člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud podneti zahtev usvoji i pobijane presude ukine, a predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, a da se postupak izvršenja krivičnih sankcija obustavi.

Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti, na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 487. i 488. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Z.S. i D.S., je neosnovan.

Branilac okrivljenih Z.S. i D.S. u zahtevu navodi da u konkretnom slučaju okrivljeni nisu mogli biti oglašeni krivim zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu iz člana 234. KZ, obzirom da je zakon kojim je to krivično delo propisano stupio na snagu 15.04.2013. godine, da navedeno krivično delo predstavlja novu inkriminaciju i ne može se primeniti na radnje izvršenja u periodu od 2004. do 2007. godine za koje se okrivljeni terete čime je učinjena povreda zakona iz člana 439. stav 2. tačka 2. ZKP. Nadalje, u zahtevu se navodi da je drugostepenom presudom povređen objektivni identitet optužbe jer su određeni delovi optužnice izostavljeni iz dispozitiva drugostepene presude i o tim delovima optužnice nije doneta odluka.

Iznete navode zahteva, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim. Naime, navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenih Z.S. i D.S. je isticao i u žalbi izjavljenoj protiv drugostepene presude, a trećestepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude je dao jasne i dovoljne razloge za pravnu kvalilfikaciju krivičnog dela zloupotrebe položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. i 61. KZ, u produženom trajanju i saizvršilaštvu za koje su okrivljeni Z.S. i D.S. oglašeni krivim, kao i za to da nema povrede identiteta optužbe i presude, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP, na njih upućuje.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Z.S. i D.S. kao osnov podnošenja zahteva navodi se i da su razlozi pobijane presude protivrečni izreci, da su razlozi činjenicama koji su predmet dokazivanja u znatnoj meri protivrečni i nejasni, a čime se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP, međutim, budući da po stavu Vrhovnog kasacionog suda isto ne predstavlja zakonski razlog u okviru povreda nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP zbog koga bi okrivljeni kao ovlašćeno lice moglo podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud se u ove navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih nije upuštao.

Iz napred navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. st. 1. i 2. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                        Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković,s.r.                                                                                   Dragiša Đorđević,s.r.