Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Maje Kovačević-Tomić, Sonje Pavlović i Milunke Cvetković, članova veća, sa savetnikom Jelenom Petković-Milojković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog M.Č., zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 2. u vezi člana 289. stav 1. KZ, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.Č., advokata M.M., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Kraljevu K 37/2014 od 25.09.2015. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž 1 37/16 od 09.02.2016. godine, u sednici veća održanoj dana 12.04.2016. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.Č., advokata M.M., podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Kraljevu K 37/2014 od 25.09.2015. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž 1 37/16 od 09.02.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Kraljevu K 37/14 od 25.09.2015. godine, okrivljeni M.Č. oglašen je krivim zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 2. u vezi člana 289. stav 1. KZ za koje je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 27.02.2014. godine do 14.03.2014. godine. Tom presudom na osnovu odredbe člana 86. KZ prema okrivljenom M.Č. izrečena je mera bezbednosti zabrane upravljanje motornim vozilom „B“ kategorije u trajanju od 1 (jedne) godine, računajući od dana pravnosnažnosti presude, s tim da se vreme provedeno u zatvoru ne uračunava u vreme trajanja ove mere. Istom presudom okrivljeni je obavezan da u korist budžetskih sredstava suda na ime paušala plati iznos od 5.000,00 dinara a na ime troškova krivičnog postupka oštećenoj J.V. iznos od 93.000,00 dinara sve u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, a takođe je obavezan da plati troškove krivičnog postupka o čijoj će visini biti odlučeno naknadno, posebnim rešenjem, dok je oštećena J.V. upućena na parnični postupak radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva shodno odredbi člana 258. stav 4. ZKP.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 37/16 od 09.02.2016. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Kraljevu i branioca okrivljenog M.Č., advokata M.M. i presuda Višeg suda u Kraljevu K 37/14 od 25.09.2015. godine, je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog M.Č., advokat M.M., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. i stav 4. u vezi člana 68. stav 1. tačka 10, člana 126. stav 1. i člana 438. stav 2. tačka 3. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje i da istovremeno odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži, uz zahtev da bude obavešten na sednici veća.

Vrhovni kasacioni sud je nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.Č., advokata M.M. shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, održao sednicu veća u smislu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.Č., advokata M.M., je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. ZKP propisani su razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane ovlašćenih lica za podnošenje zahteva (član 483. stav 1. ZKP), pa je između ostalih, u članu 485. stav 1. tačka 1) ZKP kao razlog predviđena povreda zakona.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP propisano je da okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog taksativno nabrojanih povreda tog zakonika, učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim sudom.

Shodno navedenoj odredbi člana 485. stav 4. ZKP pravo okrivljenog za podnošenje zahteva, preko svog branioca, zbog povrede zakona je, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, ograničeno na povrede koje su taksativno navedene u stavu 4. člana 485. ZKP. Dakle, okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povreda tog zakonika, propisanih u članu 74, članu 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tač. 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tač. 1) do 3) i članu 441. st. 3. i 4. ZKP, učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.

Okrivljeni preko svog branioca kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. i stav 4. u vezi člana 68. stav 1. tačka 10, člana 126. stav 1. i člana 438. stav 2. tačka 3. ZKP, u vezi sa kojima navodi da je prvostepeni sud rešenjem odbio predlog branioca okrivljenog da se u dokaznom postupku na glavnom pretresu ispita stručni savetnik odbrane N.M. koji je dostavio pitanja i izneo primedbe na nalaze i mišljenja oba veštaka, na koji način je onemogućio stručnog savetnika da iznese svoje stavove o predmetu veštačenja koji bi eventualno bili od značaja za ocenu odbrane okrivljenog u kojoj je tvrdio da izvedeni dokazi ne pružaju pouzdan osnov za zaključak o postojanju uzročne veze između preduzete radnje i nastupele posledice – saobraćajne nezgode.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda iz iznetih navoda proizlazi da se zahtevom osporava činjenično stanje utvrđeno prvostepenom, a potvrđeno drugostepenom presudom u pogledu učešća ovog okrivljenog u izvršenju krivičnog dela u pitanju.

Međutim, kako citiranom odredbom člana 485. stav 4. ZKP koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni preko svog branioca shodno ograničenju njegovih prava pravima koji u postupku ima okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka po osnovu povrede iz člana 68. stav 1. tačka 10, člana 126. stav 1. i člana 438. tačka 3. ZKP, kao ni po osnovu pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.Č. ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                                   Dragiša Đorđević,s.r.