Istom presudom, okrivljeni AA je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ prema oštećenoj BB.

Presudom Višeg suda u Prokuplju Kž1 br.172/23 od 26.12.2023. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branioca okrivljenog AA, adv. Tamare Aleksić i žalba Osnovnog javnog tužioca u Kuršumliji, a presuda Osnovnog suda u Kuršumliji K.br.61/23 od 29.09.2023. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Momčilo Filipović, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i 439. tačka 1) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev kao osnovan, da preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili da ukine navedene presude i spise predmeta vrati na ponovno odlučivanje, kao i da odloži, odnosno prekine izvršenje navedenih presuda.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti javnom tužiocu Vrhovnog javnog tužilaštva, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se pobijane pravnosnažne presude zasnivaju na dokazima na kojima se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne mogu zasnivati i to na CD-u sa snimkom glasovnih poruka, kao i na fotografijama SMS i viber prepiske iz mobilnog telefona oštećene. Branilac svoj stav obrazlaže time da tokom postupka nije obavljeno veštačenje glasa i govora od strane veštaka, s obzirom da je okrivljeni tokom postupka izričito negirao da je on slao oštećenima inkriminišuće glasovne poruke, pa samim tim nedostaje nesporna identifikacija govornika, verifikacija govornika sa transkriptima svih snimaka koji sadrže označene govornike. Branilac ističe da je CD sa snimkom glasovnih poruka sačinjen suprotno odredbama člana 15. stav 1. i 16. stav 1. ZKP i glavi VII ZKP, odnosno odredbama iz tačke 2) i 3) kojima su propisane dokazne radnje i posebne dokazne radnje, a kojima nije predviđena mogućnost da se kao dokaz koristi audio snimak glasovnih poruka. Isto se odnosi i na fotografije SMS i viber prepiske iz mobilnog telefona koju je oštećena kao jedan od učesnika u toj prepisci, zadokumentovala na navedenom CD i isti predala policiji, a poseban nedostatak predstavlja to što se ne vidi datum kada su poruke upućene, niti kada su poslate, a kada primljene od strane učesnika prepiske, pa se ne može sa izvesnošću utvrditi vreme izvršenja krivičnog dela, koje u izreci presude označeno kao počev od 21.09.2022. godine do 23.12.2022. godine. Branilac dalje smatra da načinjene fotografije ekrana mobilnog telefona na kom su prikazane SMS poruke koje su navodno upućene od strane okrivljenog svedocima oštećenima u ovom postupku takođe ne predstavljaju na zakonu zasnovan dokaz jer i nije reč o fotografijama u pravom smislu reči koje dokumentuju neki događaj.

Iz spisa predmeta proizilazi da je u izveštaju o forenzičkom pregledu lica mesta PS Kuršumlija Kt 314-17/2023 od 05.04.2023. godine konstatovano da je dana 04.04.2023. godine izvršeno KT fotografisanje lica mesta koji je izvršen u prostorijama PS Kuršumlija i to dva telefona, a fotografisanje je izvršeno u prisustvu podnosioca zahteva, te da je BB prilikom KT fotografisanja prikazala sadržaje koje su predmet fotografisanja čime je načinjeno 13 fotografija u JPG formatu i 3 video snimka u MOV formatu. Na kraju je konstatovano da su fotografije i video zapis predati podnosiocu zahteva na prenosnom disku radi dostave OJT u Kuršumliji. Pored izveštaja, u spisima predmeta se nalazi i fotodokumentacija u kojoj se nalazi 13 fotografija koje prikazuju izgled karakteristika telefona koje je prikazala BB, izgled profila na jednoj od aplikacija za razmenu multimedijalnog sadržaja, izgled profila na istoj mreži za koji je tvrdila da koristi AA, izgled multimedijalnog sadržaja koji je prikazala BB.

Iz zapisnika o ispitivanju svedoka pred zamenikom OJT u Kuršumliji dana 13.04.2023. godine i iz zapisnika sa glavnog pretresa pred Osnovnim sudom u Kuršumliji održanim dana 11.08.2023. godine, proizilazi da je oštećena u svojim iskazima opisivala sadržinu SMS poruka i viber komunikacije koju je slao okrivljeni, kao i video zapisa, a na glavnom pretresu održanom dana 29.09.2023. godine, Osnovni sud u Kuršumliji je izvršio uvid u CD sa snimkom glasovnih poruka optuženog AA, koji je dostavila PS Kuršumlija.

Odredbom člana 152. stav 3. ZKP je propisano da pretresanje uređaja za automatsku obradu podataka i opreme na kojoj se čuvaju ili se mogu čuvati elektronski zapisi preduzima se na osnovu naredbe suda i po potrebi uz pomoć stručnog lica.

Vrhovni sud, s obzirom na prethodno izneto, nalazi da odredba člana 152. stav 3. ZKP nije povređena s obzirom da se ona odnosi na pretresanje uređaja za automatsku obradu podataka ili opreme na kojoj se čuvaju ili se mogu čuvati elektronski zapisi okrivljenog. U konkretnom slučaju, nije vršeno pretresanje mobilnog telefona okrivljenog, već su sudu dostavljeni podaci dobijeni fotografisanjem ekrana mobilnog telefona svedoka oštećene BB, kojima su upotpunjeni navodi koje je iznela u svojim iskazima datim pred zamenikom javnog tužioca i sudom, pa se pitanje njihove verodostojnosti razmatra u dokaznom postupku.

Odredbom člana 2. stav 1. tačka 26) ZKP je propisano da je isprava svaki predmet ili računarski podatak koji je podoban ili određen da služi kao dokaz činjenice koje se utvrđuje u postupku (član 83. stav 1. i 2).

Odredbom člana 138. stav 1. ZKP propisano da se dokazivanje ispravom vrši čitanjem, gledanjem, slušanjem ili uvidom u sadržaj isprave na drugi način, a u stavu četiri istog člana, da se verodostojnost sadržaja isprava, osim isprava iz stava 2. ovog člana, utvrđuje izvođenjem drugih dokaza i ocenjuje u skladu sa članom 16. stav 3. ovog zakonika.

Imajući u vidu navedeno, kao i činjenicu da je sud, u toku dokaznog postupka, fotografije ekrana mobilnog telefona oštećene BB, izveo kao pisani dokaz, u konkretnom slučaju dakle nije ni vršeno pretresanje uređaja - mobilnog telefona okrivljenog, već se radi o podacima dobijenim fotografisanjem ekrana mobilnog telefona oštećene, koje je ona, u cilju zaštite svojih interesa, samo prikazala ovlašćenim licima MUP-a PS Kuršumlija i kojima je potkrepila svoje tvrdnje vezano za radnju izvršenja krivičnog dela. S toga, navedene fotografije, po stavu ovog suda predstavljaju isprave koje su podobne da se koriste u krivičnom postupku, a njihovu verodostojnost sud je utvrđivao i cenio u kontekstu ostalih izvedenih dokaza, po slobodnom sudijskom uverenju.

Imajući navedeno u vidu, Vrhovni sud nalazi da pobijane presude nisu donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, kako se to neosnovano ukazuje u podnetom zahtevu branioca okrivljenog.

U ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, navodima da nisu bili ispunjeni uslovi za primenu člana 89a KZ i povredu člana 439 tačka 1 ZKP, navodima da nije dokazano postojanje psihičkog ni fizičkog nasilja te da je izostala posledica dela. Po oceni ovog suda ovakvim navodima se suštinski osporava utvrđeno činjenično stanje (član 440. ZKP) i ukazuje na pogrešno zaključivanje nižestepenih sudova, davanjem sopstvene ocene izvedenih dokaza, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, pa se Vrhovni sud u razmatranje i ocenu iznetih navoda zahteva, nije upuštao.

U ostalom delu zahteva branilac okrivljenog suštinski ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, navođenjem da je izreka presude nerazumljiva. Kako navedena povreda odredbe ZKP ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to se ovaj sud u razmatranje i ocenu navedene povrede nije upuštao.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredaba člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                        Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                  Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković