Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 861/23 od 09.01.2024. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branioca okrivljenog i okrivljenog, a presuda Osnovnog suda u Senti k 424/17 od 14.07.2023. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Jovan Miščević, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili ih ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili ukine samo drugostepenu presudu i vrati na je ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe da dokazna radnja prepoznavanja lica od strane oštećenog nije obavljena u skladu sa odredbama člana 100. ZKP u vezi sa članom 90. ZKP, pa se samim tim radi o dokazu na kome se presuda ne može zasnivati.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, pre svega jer iz spisa predmeta proizilazi da utoku postupka i nije sprovedena dokazna radnja prepoznavanje lica, kako se to u zahtevu ističe.

Sem toga, isti navodi, vezani za radnju prepoznavanja, bili su istaknuti i u žalbi branioca okrivljenog AA, te bili predmet razmatranja Apelacionog suda u Novom Sadu koji je postupao po žalbi branilaca okrivljenog izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Senti k 424/17 od 14.07.2023. godine. Apelacioni sud u Novom Sadu je ove navode ocenio neosnovanim i o tome na strani 3, u drugom i trećem stavu presude Kž1 861/23 od 09.01.2024. godine izneo razloge, koje Vrhovni sud prihvata kao pravilne, te, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge i upućuje.

Takođe, su neosnovani i navodi branioca okrivljenog kojima se kao nezakoniti dokaz na kojem se ne može zasnivati presuda, označava pismeni nalaz i mišljenje Medicinskog fakulteta u Novom Sadu iz razloga što prilikom intervjua sa maloletnim oštećenim nije bio prisutan prevodilac iako je to izričito sud naredio obzirom da oštećeni ne govori srpski jezik, već je prevođenje vršila punomoćnik oštećenog. Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je navedeni nalaz i mišljenje sud prihvatio delimično i to u delu koji se odnosi na vidnu funkciju maloletnog oštećenog koji je sačinjavao oftamolog za šta nije od značaja prisustvo prevodioca, dok u delu koji je sačinjavao veštak psihijatar isti nalaz nije uzeo u obzir, imajući u vidu da prilikom pregleda i razgovora psihijatra sa maloletnim oštećenim nije bio prisutan prevodilac za mađarski jezik.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud nalazi da je sud u dokaznom postupku izveo dokaze na kojima se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku presuda može zasnivati, te da stoga nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju branilac okrivljenog neosnovano ukazuje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

U podnetom zahtevu se ističe i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP navodima da je u izreku presude uneto da je okrivljeni izvršio krivično delo sa dva NN lica, za koja nisu navedeni subjektivni i objektivni elementi za postojanje saizvršilaštva, za koje je neophodno da postoji zajednički umišljaj, dakle svest o zajedničkom delovanju, zajednička odluka i bitan doprinos nastanku posledica.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Prema odredbi člana 33. Krivičnog zakona saizvršilaštvo postoji ako više lica učestvovanjem u radnji izvršenja sa umišljajem ili iz nehata zajednički izvrše krivično delo, ili ostvarujući zajedničku odluku drugom radnjom sa umišljajem bitno doprinesu izvršenju krivičnog dela.

Prema činjeničnom opisu u izreci prvostepene presude i utvrđenom činjeničnom stanju, okrivljeni AA je u vremenskom periodu..., sposoban da shvati značaj svoga dela i da upravlja svojim postupcima, svestan svoga dela čije izršenje je hteo, u nameri da pribavi sebi protivpravnu imovinsku korist, silom i pretnjom pokušao da prinudi drugog da nešto učini na štetu svoje ili tuđe imovine, na taj način, što je, po prethodnom dogovoru..., zajedno sa dvojicom nn mladića, prišao maloletnom oštećenom..., te su ga okrivljeni i jedan od dvojice nn mladića uvukli ispod tamo postavljene nastrešnice, držeći ga za kapuljaču i torbu, tražeći od njega 5.000,00 dinara, dok je drugi nn mladić čuvao stražu..., da bi na nakon nekoliko dana ponovo presreli..., kada su ga ista dvojica nn mladića uvukli ispod nastrešnice, tražeći od njega ponovo 5.000,00 dinara, dok je okrivljeni napolju čuvao stražu..., te jedan od njih zadao udarac maloletnom oštećenom u predelu stomaka..., jedan od dvojice nn mladića... zapretio nožem..., a koji nož mu je isti i pokazao po nalogu okrivljenog, da bi na kraju dana..., ista trojica mladića uvukli i ugurali mal.oštećenog u sredinu kruga, u kom je stajalo više mladića, opkolivši ga, te mu se okrivljeni obratio, tražeći od njega 5.000,00 dinara..., pa ga je jedan od nn mladića udario u predelu stomaka, dok su ga ostali pridržali da ne bi pao..., a pri čemu je bio svestan zabranjenosti svoga dela.

U ovako opisanim i utvrđenim radnjama okrivljenog AA, stiču se sva obeležja, kako objektivna, tako i subjektivna, produženog krivičnog dela iznuda u pokušaju iz člana 214. stav 1. u vezi člana 30, 33. i 61. KZ, za koje je oglašen krivim, pri čemu su u izreci pravnosnažne presude jasno opisane pojedinačne radnje lica sa kojima je okrivljeni izvršio krivično delo u saizvršilaštvu, pa su stoga suprotni navodi branioca okrivljenog ocenjeni kao neosnovani.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Jovana Miščevića, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Milena Rašić s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić