- branilac okrivljenog AA, advokat Dejan Jovanović, zbog povrede zakona iz člana 317. stav 1. tačka 3) i člana 318) stav 1. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijano rešenje ukine i predmet vrati Višem sudu u Kruševcu na ponovnu odluku.

Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 487. i 488. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao:

- da je zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca osnovan,

- da je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, nedozvoljen.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, u smislu člana 488. stav 1. ZKP dostavio braniocu okrivljenog AA, advokatu Dejanu Jankoviću, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, o kojoj u smislu odredbe člana 488. stav 2. ZKP nije obaveštavao javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa rešenjem protiv koga je zahtev za zahtev za zaštitu zakontiosti Republičkog javnog tužioca podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je osnovan.

Osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, ukazuje da je pobijano rešenje doneto uz povredu zakona propisanu članom 317. stav 1. tačka 3) i članom 318. stav 1. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku i da je sporazum o priznanju krivičnog dela trebalo prihvatiti, jer priznanje okrivljenog AA nije kontradiktorno u odnosu na druge dokaze u spisima predmeta i saglasno je sa pravnom kvalifikacijom sadržanom u optužnom aktu. Ne prihvatajući navedeni sporazum, nalazeći da bi na krivičnopravnu radnju okrivljenog trebalo primeniti težu pravnu kvalifikaciju, sud je, prema navodima zahteva, povredio zakon na štetu ovog okrivljenog.

Naredbom o sprovođenju istrage Višeg javnog tužioca u Kruševcu Kti 28/20 od 14.08.2020. godine okrivljenom AA stavljeno je na teret izvršenje krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 6. u vezi stava 2. KZ, učinjenog na štetu maloletnog oštećenog BB.

Optužnim predlogom SK 15/20 od 07.10.2020. godine okrivljenom AA stavljeno je na teret izvršenje krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 2. u vezi stava 1. KZ učinjenog na štetu oštećenog BB.

Iz optužnog predloga Višeg javnog tužioca u Kruševcu SK 15/20 od 07.10.2020. godine, kao i sporazuma o priznanju krivičnog dela Višeg javnog tužioca u Kruševcu SK 15/20 od 07.10.2020. godine ne proizilazi da je okrivljeni AA krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 2. u vezi stava 1. KZ učinio na štetu maloletnika, već se navodi da je ovo krivično delo učinjeno na štetu oštećenog BB, što je u skladu sa pravnom kvalifikacijom krivičnog dela koje je okrivljenom bilo stavljeno na teret i čije je izvršenje priznao.

Odredbom člana 317. stav 1. tačka 3) ZKP, propisano je da će sud presudom prihvatiti sporazum o priznanju krivičnog dela i oglasiti okrivljenog krivim, ako utvrdi da postoje i drugi dokazi koji nisu u suprotnosti sa priznanjem okrivljenog da je učinio krivično delo.

Odredbom člana 318. stav 1. tačka 2) ZKP, propisano je da će sud rešenjem odbiti sporazum o priznanju krivičnog dela ako utvrdi da nije ispunjen jedan ili više uslova iz člana 317. stav 1. ovog zakonika.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, status maloletnog lica oštećenog BB, u vreme izvršenja krivičnog dela, predstavlja kvalifikatornu okolnost za postojanje krivičnog dela teške telesne povrede iz člana 121. stav 6. u vezi stava 2. KZ, ali isključivo u situaciji da je utvrđeni umišljaj okrivljenog AA prilikom izvršenja krivičnog dela, obuhvatao ovu kvalifikatornu okolnost.

Nakon sprovedene istrage pred Višim javnim tužiocem u Kruševcu po optužnom predlogu Kti 28/20 od 14.08.2020. godine kojim je okrivljenom AA bilo stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela teška telesna povreda iz člana iz člana 121. stav 6. u vezi stava 2. KZ nije utvrđeno postojanje umišljaja okrivljenog u odnosu na okolnost da je oštećeni BB u vreme zadobijanja teških telesnih povreda bio maloletan, pa je optužnim predlogom upravo iz tog razloga ovom okrivljenom stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 2. u vezi stava 1. KZ.

Imajući u vidu da postojanje umišljaja okrivljenog AA u odnosu na okolnost da je oštećeni BB u vreme izvršenja krivičnog dela bio maloletan, tokom istrage nije utvrđeno, priznanje okrivljenog jeste u skladu sa pravnom kvalifikacijom koja je navedena u optužnom aktu i u sporazumu o priznanju krivičnog dela, a u obrazloženju pobijanog rešenja nisu navedeni drugi dokazi koji su u suprotnosti sa priznanjem krivičnog dela, zbog čega su po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi propisani članom 317. stav 1. tačka 3) ZKP za prihvatanje sporazuma o priznanju krivičnog dela.

Kako sud nije postupio na navedeni način, već je na osnovu člana 318. stav 1. tačka 2) ZKP odbio da prihvati sporazum o priznanju krivičnog dela, na štetu okrivljenog AA učinjena je povreda zakona, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, i pobijano rešenje ukinuo i predmet vratio Višem sudu u Kruševcu na ponovni postupak i odlučivanje, da bi se u skladu sa primedbama iznetim u ovoj presudi, donela javna, pravilna i na zakonu zasnovana odluka.

Iz napred navedenog razloga doneta je odluka kao u stavu prvom izreke ove presude.

Odredbom člana 319. stav 2. ZKP, propisano je da protiv rešenja kojim se sporazum o priznanju krivičnog dela odbacuje (član 316.) ili odbija (član 318.), žalba nije dozvoljena.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP, propisano je, pored taksativno nabrojanih razloga zbog kojih je okrivljenom i njegovom braniocu dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, da okrivljeni može podneti ovaj vanredni pravni lek u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek.

Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ocenio kao nedozvoljen, jer se u konkretnom slučaju radi o rešenju kojim je sporazum o priznanju krivičnog dela odbijen, protiv koga u smislu člana 319. stav 2. ZKP nije dozvoljena žalba, zbog čega nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 485. stav 4. ZKP za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u stavu drugom izreke ove presude.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u stavu prvom i drugom izreke ove presude na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                         Predsednik veća-sudija,

Jelena Petković Milojković,s.r.                                                                 Radmila Dragičević Dičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić