Vrhovni kasacioni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog dostavio Republičkom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. KZ i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Iz sadržaja zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Demira Crnovršanina, proizlazi da zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP. Prema navodima zahteva, zakonsko obeležje bića krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. KZ je namera pribavljanja protivpravne imovinske koristi za sebe ili drugog. U konkretnom slučaju, okrivljeni je pribavio imovinsku korist oštećenom pa se u njegovim radnjama, po mišljenju branioca, ne stiču zakonska obeležja krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. KZ, za koje je oglašen krivim, već eventualno krivičnog dela „protivpravno oduzimanje tuđe stvari iz člana 207. KZ“.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, neosnovani su iz sledećih razloga:

Krivično delo krađa iz člana 203. stav 1. KZ čini lice koje tuđu pokretnu stvar oduzme drugom u nameri da njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist.

Krivično delo oduzimanje stvari iz člana 211. KZ čini ko bez namere pribavljanja protivpravno oduzme tuđu pokretnu stvar.

Prema stanju u spisima predmeta, okrivljeni AA je u vreme i na mestu opisanim u izreci prvostepene presude, u stanju uračunljivosti, svestan svog dela i njegove zabranjenosti, čije izvršenje je hteo, u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist, od oštećenog BB oduzeo jednu šasiju koju je potom prodao nepoznatom licu i tako pribavio protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 398 evra (47.000,00 dinara u dinarskoj protivrednosti).

U ovako opisanim i utvrđenim radnjama okrivljenog AA stiču se subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. KZ za koje je okrivljeni oglašen krivim, među kojima i namera da prisvajanjem tuđe pokretne stvari sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist kao subjektivno obeležje, pa se samim tim ne može raditi o krivičnom delu oduzimanje stvari iz člana 211. KZ, koje branilac u zahtevu netačno označava kao krivično delo „protivpravno oduzimanje tuđe stvari iz člana 207. KZ“.

Prema tome, radnje koje je okrivljeni AA preduzeo, sadrže sva zakonska obeležja krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. KZ kako su pravilno zaključili i nižestepeni sudovi, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1. i 2. KZ, ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP navodeći da se pobijane presude zasnivaju na dokazu na kom se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne mogu zasnivati. U tom smislu, kao nezakonit dokaz, branilac označava zapisnik o ispitivanju oštećenog BB Kt 1406/18 od 15.11.2018. godine koji je sačinjen pred Osnovnim javnim tužiocem u Novom Pazaru, obzirom da je ispitivanje navedenog svedoka obavljeno bez prisustva okrivljenog na koji način je, prema mišljenju branioca, okrivljenom povređeno pravo na odbranu iz člana 68. stav 1. tačka 10) ZKP.

Odredbom člana 300. stav 1. ZKP propisano je da je javni tužilac dužan da braniocu osumnjičenog uputi poziv da prisustvuje saslušanju osumnjičenog, odnosno da osumnjičenom i njegovom braniocu uputi poziv, a oštećenog obavesti o vremenu i mestu ispitivanja svedoka ili veštaka.

Iz spisa predmeta proizlazi da je Osnovni javni tužilac u Novom Pazaru na zapisniku Kt 1406/18 ispitao svedoka oštećenog BB dana 15.11.2018. godine bez prisustva okrivljenog. Takođe, iz spisa proizlazi da javni tužilac nije uputio poziv okrivljenom da prisustvuje ispitivanju navedenog svedoka.

Polazeći od stanja u spisima predmeta i citirane zakonske odredbe, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je iskaz svedoka oštećenog BB dat na zapisniku o ispitivanju svedoka Kt 1406/18 od 15.11.2018. godine, pribavljen suprotno odredbi člana 300. stav 1. ZKP. Međutim, svedok oštećeni BB ispitan je na glavnom pretresu dana 20.02.2020. godine, kom su prisustvovali okrivljeni i njegov branilac, čime je obezbeđena kontradiktornost postupka, odnosno data mogućnost okrivljenom i braniocu da postavljaju pitanja svedoku koje je odbrana koristila, pa poštovanje prava na odbranu, suprotno navodima zahteva, u konkretnom slučaju nije narušeno. Budući da je svedok na glavnom pretresu izneo sva svoja saznanja o događaju u smislu njegove zakonske obaveze, a u okviru svedočenja i ponovio navode konstatovane u zapisniku od 15.11.2018. godine, to, imajući u vidu celinu ove dokaze radnje, njegov prethodni iskaz dat pred javnim tužiocem ne može se posmatrati kao poseban dokaz, u kom delu su navodi branioca neosnovani.

Shodno navedenom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da neosnovano branilac okrivljenog ukazuje da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP obzirom da zapisnik o izvođenju dokazne radnje ispitivanjem svedoka BB Kt 1406/18 sastavljen pred Osnovnim javnim tužiocem u Novom Pazaru 15.11.2018. godine, jeste celina sa iskazom istog na glavnom pretresu kojim je i konvalidiran.

Iz svih iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP ni bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Demira Crnovršanina, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav.1 ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić