Troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Paraćinu 1K.br.164/18 od 25.07.2018. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ, za koje mu je izrečena uslovna osuda, tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci i istovremeno određeno da se ista neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku proveravanja od dve godine po pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo. Okrivljeni je obavezan da naknadi troškove krivičnog postupka sudu, OJT Paraćin i oštećenom BB, shodno članu 264. ZKP, s tim što će se o visini istih odlučiti posebnim rešenjem. Okrivljeni je obavezan da u korist budžetskih sredstava suda na ime paušala plati iznos od 5.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Oštećeni BB upućen je na parnični postupak radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva prema, shodno članu 258. ZKP.

Presudom Višeg suda u Jagodini Kž1-223/18 od 02.11.2018. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog i presuda Osnovnog suda u Paraćinu 1K.br.164/18 od 25.07.2018. godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Jovica Miladinović, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i 3) ZKP u vezi člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili pak iste preinači i optužbu odbije.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je u smislu odredbe člana 490. ZKP održao sednicu veća, o kojoj, shodno odredbi člana 488. stav 2. ZKP nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Jovice Miladinovića je osnovan.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda osnovano branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pobijanim pravnosnažnim presudama, time što je okrivljeni AA oglašen krivim za krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ, učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, jer postoji okolnost (pravnosnažno presuđena stvar) koja trajno isključuje krivično gonjenje okrivljenog za navedeno krivično delo.

Naime, u prekršajnom postupku protiv okrivljenog AA, koji je okončan donošenjem pravnosnažne presude Prekršajnog suda u Paraćinu 1PR 69/2016 od 18.08.2016. godine, u odnosu na ovog okrivljenog isti je oslobođen odgovornosti da je izvršio prekršaj iz člana 6. stav 3. Zakona o javnom redu i miru, jer delo za koje se tereti po propisu nije prekršaj. Prema činjeničnom opisu iz izreke navedene pravnosnažne presude Prekršajnog suda u Paraćinu, proizilazi da je okrivljeni oslobođen odgovornosti da je dana 04.01.2016. godine oko 5 sati u selu ..., opština ... u kući BB iz ..., nakon kraće rasprave fizički nasrnuo na oštećenog BB i zadao mu jedan udarac zatvorenom šakom u predelu nosa.

Iz opisa radnje teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ, koja je okrivljenom AA bila stavljena na teret u predmetnom krivičnom postupku optužnim predlogom Osnovnog javnog tužioca u Paraćinu Kt.br.37/16 od 24.02.2017. godine i istom saglasno činjeničnog opisa dela u izreci i obrazloženju pobijane prvostepene presude kojom je okrivljeni oglašen krivim za to krivično delo, a koja presuda je potvrđena drugostepenom presudom, proizilazi da činjenični opis krivičnog dela u pitanju u potpunosti odgovara činjeničnom opisu navedenog prekršaja iz člana 6. stav 3. Zakona o javnom redu i miru, jer se opis krivičnog dela odnosi na istog okrivljenog, AA i isti životni događaj koji se odigrao u istom vremenskom i prostornom okviru dana 07.12.2015. godine u ..., opština ... u porodičnoj kući oštećenog BB, kao i na istu radnju izvršenja okrivljenog prema istom oštećenom - BB (udarac rokom – pesnicom u predelu nosa oštećenog) a koja je u bitnom opisana na istovetan način kao u navedenoj pravnosnažnoj presudi Prekršajnog suda u Paraćinu. Pri tom, okolnost da opis prekršaja iz člana 6. stav 3. Zakona o javnom redu i miru ne sadrži opis teške telesne povrede oštećenog („usled čega je oštećeni zadobio povrede u vidu preloma nosnih kostiju sa pomeranjem prelomljenih koštanih delova – sa dislokacijom i nagnječno- razdelne rane nosne piramide sa leve strane, koje povrede su skupa procenjeno, u vreme nanošenja prestavljale tešku telesnu povredu“), koja posledica i nije obeležje tog prekršaja, pa stoga nije ni morala biti opisana u radnji prekršaja, nije od uticaja na suštinski istovetan činjenični opis događaja u oba postupka, obzirom da nanošenje telesnih povreda nije bitan elemenat prekršaja, ali je svakako opisana posledica bila poznata sudu nakon događaja.

Odredbom člana 4. stav 1. ZKP propisano je da niko ne može biti gonjen za krivično delo za koje je odlukom suda pravnosnažno oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen.

Pravna sigurnost u kaznenom pravu, garantovana je i Ustavom Republike Srbije, koji u članu 34. stav 4. propisuje da niko ne može biti gonjen ni kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen, ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen, niti sudska odluka može biti izmenjena na štetu okrivljenog u postupku po vanrednom pravnom leku, a istim zabranama podleže i vođenje postupka za drugo kažnjivo delo.

Osim toga, i odredbom člana 4. Protokola 7 uz Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda propisano je da se nikome ne može ponovo suditi, niti se može ponovo kazniti u krivičnom postupku u nadležnosti iste države, za delo zbog kog je već bio pravnosnažno oslobođen ili osuđen.

Imajući u vidu citirane zakonske, ustavne i konvencijske odredbe, te činjenicu da radnje okrivljenog AA opisane u izreci presude Prekršajnog suda u Paraćinu 1PR 69/2016 od 18.08.2016. godine i radnje zbog kojih je pobijanim presudama oglašen krivim predstavljaju činjenično jedan isti događaj, to je Vrhovni kasacioni sud našao da se u konkretnom slučaju očigledno radi o pravnosnažno presuđenoj stvari.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud kao osnovan usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Jovice Miladinovića i preinačio pobijane presude tako što je prema okrivljenom AA, na osnovu odredbe člana 422. tačka 2) ZKP odbio optužbu da je izvršio krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ.

Imajući u vidu da je Vrhovni kasacioni sud na osnovu odredbe člana 422. tačka 2) ZKP prema okrivljenom AA odbio optužbu da je počinio krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ, to je, shodno odredbi člana 265. stav 1. ZKP, odlučio da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 2) u vezi člana 422. tačka 2) ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                        Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić