Istom presudom, okrivljeni AA obavezan je da privatnom tužiocu BB nadoknadi troškove sastava odgovora na žalbu u iznosu od 16.500,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Nebojša Milosavljević, zbog povrede odredaba Zakonika o krivičnom postupku i povrede krivičnog zakona, ne navodeći konkretno o kojim povredama se radi, s tim što iz obrazloženja proizilazi da se zahtevom ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i na povredu odredaba člana 441. stav 4. ZKP, sa predlogom da se pobijane presude ukinu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pobijanih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, a po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA – advokat Nebojša Milosavljević u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da ni optužni akt (privatna tužba), niti izreka prvostepene presude, ne sadrže navod da je okrivljeni uvredio privatnog tužioca, već da je „drugog uvredio“, pa kako je sud vezan činjeničnim opisom izreke, a u izreci se ne navodi da je okrivljeni vređao ili omalovažavao privatnog tužioca, već nekog drugog, to sud okrivljenog nije ni mogao oglasiti krivim za predmetno krivično delo.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog nisu osnovani.

Naime, i u privatnoj tužbi i u izreci prvostepene presude navedeno je da je okrivljeni AA dana 01.06.2020. godine, u 8,10 časova, u stanju uračunljivosti, sa umišljajem, uvredio privatnog tužioca na taj način što je u neposrednoj blizini kuće privatnog tužioca, istom izgovorio reči uvredljive sadržine: „Je..ću ti majku!“, pri čemu je bio svestan svog dela i hteo je njegovo izvršenje.

Imajući u vidu da je i u privatnoj tužbi i u izreci prvostepene presude jasno navedeno da je okrivljeni privatnom tužiocu uputio reči uvrede, te da su navedene i uvredljive reči koje mu je uputio kritičnom prilikom, a koje su po svojoj sadržini podobne da uvrede bilo koje lice, dakle i privatnog tužioca, i koje su objektivno mogle prouzrokovati kod njega osećanje omalovažavanja, to su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog – da privatna tužba i izreka prvostepene presude ne sadrže tvrdnju da je okrivljeni uvredio privatnog tužioca, odnosno da se ne navodi da li je to učinio vređanjem ili omalovažavanjem privatnog tužioca, i da je na taj način učinjena povreda krivičnog zakona, ocenjeni neosnovanim.

Neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti i u delu u kojem se ukazuje na povredu odredaba člana 441. stav 4. ZKP. S tim u vezi, u zahtevu se ističe da je drugostepeni sud u pogledu odluke o troškovima postupka na štetu okrivljenog učinio povredu zakona tako što je obavezao okrivljenog da privatnom tužiocu, na ime odgovora na žalbu, naknadi ovaj trošak, i pored toga što taj trošak nije bio nužan i stvaran.

Odredbom člana 261. stav 1. ZKP, propisano je da su troškovi krivičnog postupka izdaci učinjeni povodom postupka od njegovog pokretanja do njegovog završetka, a stavom 2. tačka 8) istog člana, propisano je da troškovi krivičnog postupka obuhvataju nužne izdatke oštećenog i njegovog zakonskog zastupnika, kao i nagradu i nužne izdatke njegovog punomoćnika.

Imajući u vidu citiranu zakonsku odredbu, te činjenicu da je punomoćnik privatnog tužioca, odnosno oštećenog BB - advokat Miloš Jugović, nakon što je branilac okrivljenog izjavio žalbu protiv prvostepene presude, sudu dostavio odgovor na žalbu i za sastav iste tražio naknadu troškova, to je drugostepeni sud pravilno postupio kada je obavezao okrivljenog da privatnom tužiocu – oštećenom, naknadi troškove na ime sastava odgovora na žalbu u iznosu od 16.500,00 dinara, saglasno tarifnom broju 5. u vezi tarifnog broja 1 Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata.

Stoga su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog i u ovom delu ocenjeni neosnovanim.

Iz navedenih razloga, nalazeći da nižestepenim presudama nisu učinjene povrede zakona na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP podneti zahtev odbio kao neosnovan, te doneo odluku kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Predsednika veća-sudija,

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić