Istom presudom, prema okrivljenom Z.T. je na osnovu člana 246. stav 7. i člana 87. KZ izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta – opojne droge ''kanabis'' odnosno marihuane ukupno neto mase 1.511,78 grama.

Okrivljeni Z.T. i N.J. su obavezani da na ime paušala plate sudu iznose od po 12.000,00 dinara svaki, te da na ime ostalih troškova krivičnog postupka plate sudu, i to okrivljeni Z.T. iznos od 19.968,00 dinara, a okrivljeni N.J. iznos od 6.198,00 dinara, sve u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br.1752/14 od 13.02.2015. godine, delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenog N.J. – advokata Ž.M., preinačena je presuda Višeg suda u Kruševcu K br.35/14 od 11.08.2014. godine samo u pogledu pravne ocene protivpravnih radnji okrivljenog N.J., zbog kojih je prvostepenom presudom oglašen krivim, tako što je Apelacioni sud u Kragujevcu ove radnje pravno kvalifikovao kao krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, za koje delo je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od četiri godine, u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 26.06.2013. godine do 27.12.2013. godine, dok su ista žalba u preostalom delu, kao i žalba okrivljenog Z.T. i njegovog branioca - advokata V.I., odbijene kao neosnovane, i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

-branilac okrivljenog Z.T. – advokat V.I. zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP i povrede zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP (koju pogrešno označava kao povredu iz člana 439. stav 1. tačka 1. ZKP), sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači nižestepene presude tako što će okrivljenog Z.T. osloboditi od optužbe ili da pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, uz istovremeni zahtev da se na osnovu člana 488. stav 3. ZKP okrivljenom Z.T. odloži izvršenje kazne na koju je osuđen;

-branioci okrivljenog N.J. – advokati N.Š. i N.R., zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno suđenje prvostepenom sudu, uz naredbu da se novi postupak održi pred potpuno izmenjenim većem, te da u smislu odredbe člana 488. stav 3. ZKP odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je po primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, te zahteve za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih, kao i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi podneti, ceneći pri tome postojanje istaknutih povreda zakona i sa tim u vezi zakonitost preduzetih radnji po odredbama ranijeg Zakonika o krivičnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 58/04 ... 76/10), shodno odredbi člana 604. stav 1. važećeg Zakonika o krivičnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 ... 43/13), pa je po oceni navoda u zahtevima, našao:

Zahtevi su neosnovani.

U vezi sa bitnim povredama odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP (odnosno iz člana 368. stav 1. tačka 10. ranijeg ZKP) u podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca obojice okrivljenih, ističe se da se pravnosnažna presuda zasniva na dokazima na kojima se prema odredbama ZKP ne može zasnivati, i to pre svega na zapisniku o saslušanju okrivljenog Z.T. u svojstvu osumnjičenog u Policijskoj upravi u Kruševcu dana 26.06.2013. godine. S tim u vezi, u oba zahteva se navodi da prilikom navedenog saslušanja okrivljeni Z.T. nije poučen o svojim pravima koja mu pripadaju u postupku, obzirom da zapisnik o saslušanju ne sadrži dokaz da je okrivljeni upozoren da sve što izjavi može biti upotrebljeno protiv njega, kako je to propisano odredbom člana 4. stav 2. tačka 2. tada važećeg ZKP (branilac okrivljenog Z.T.), te da zapisnik o saslušanju okrivljenog ne sadrži izričitu izjavu da pristaje da da iskaz (branilac okrivljenog N.J.), pri čemu se u oba zahteva ističe i da navedeni zapisnik nije sačinilo ovlašćeno službeno lice.

Suprotno izloženim navodima zahteva, Vrhovni kasacioni sud nalazi da pravnosnažna presuda nije doneta uz navedenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka.

Naime, iz zapisnika o saslušanju okrivljenog Z.T. u svojstvu osumnjičenog od 26.06.2013. godine, utvrđuje se da je okrivljeni, pre davanja iskaza, poučen o svojim pravima u krivičnom postupku, pre svega o pravu na branioca, te da nije dužan da iznese svoju odbranu niti da odgovara na postavljena pitanja, pri čemu je poučen i da može da se brani ćutanjem, nakon čega mu je, obzirom da je izjavio da nema svog branioca, dodeljen branilac po službenoj dužnosti – advokat S.Đ., koji je prisustvovao saslušanju okrivljenog i to nakon što je obavio sa njim poverljiv razgovor. Iz istog zapisnika, utvrđuje se i da okrivljeni i njegov branilac nisu imali primedbi na sadržinu zapisnika, pri čemu je okrivljeni izjavio da mu je zapisnik jasno i glasno pročitan i da ga kao takvog potpisuje, te da nema zamerki na postupanje policije tokom saslušanja.

Pored toga, iz spisa je vidljivo da su navedeni zapisnik potpisali zapisničar J.K., osumnjičeni Z.T., njegov branilac – advokat S.Đ. i ovlašćeno službeno lice D.S.

Odredbom člana 226. stav 9. ranijeg ZKP propisano je da, ako osumnjičeni u prisustvu advokata pristane da da iskaz – organ unutraših poslova će ga saslušati prema odredbama ZKP o saslušanju okrivljenog, da će o saslušanju osumnjičenog organ unutraših poslova obavestiti nadležnog javnog tužioca koji može prisustvovati njegovom saslušanju, te da se zapisnik o ovom saslušanju ne izdvaja iz spisa i može se koristiti kao dokaz u krivičnom postupku.

Imajući u vidu da je okrivljeni Z.T. u policiji saslušan u svemu u skladu sa odredbom člana 226. stav 9. ZKP, pri čemu je i poučen o svojim pravima u smislu člana 4. stav 2. tačka 2. ranijeg ZKP, to su neosnovani navodi zahteva branioca okrivljenog Z.T. da je ovaj zapisnik morao biti izdvojen iz spisa na osnovu člana 407. važećeg ZKP, odnosno da na njemu nije mogla biti zasnovana pravnosnažna presuda u delu izreke pod 2/a, kako je to navedeno u zahtevu branioca okrivljenog N.J.

U vezi sa istom bitnom povredom odredaba krivičnog postupka, u zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca obojice okrivljenih ističe se da se pravnosnažna presuda zasniva na tonskim zapisima i na osnovu njih sačinjenih transkripata razgovora koje su u određenom periodu vodili okrivljeni Z.T. i N.J., te okrivljeni N.J. sa raznim licima, a koji tonski zapisi nisu pribavljeni na zakonom propisan način. S tim u vezi, u zahtevima se ističe da su ovi tonski zapisi pribavljeni suprotno odredbi člana 504e stav 1. i 2. ranije važećeg ZKP, obzirom da u spisima predmeta ne postoji obrazloženi predlog javnog tužioca za nadzor nad komunikacijama okrivljenih, te da je naredba istražnog sudije od 13.06.2012. godine, kojom je odobrena primena mere tajnog nadzora, očigledno doneta pre nego što su izvršena krivična dela zbog kojih su okrivljeni Z.T. i N.J. osuđeni, a iz kojih razloga su tonski zapisi i transkripti razgovora morali biti izdvojeni iz spisa.

Izloženi navodi zahteva, po nalaženju ovog suda, nisu osnovani.

Naime, odredbom člana 504e stav 1. ranijeg ZKP, propisano je da na pismeni i obrazloženi predlog javnog tužioca, istražni sudija može narediti nadzor i snimanje telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija drugim tehničkim sredstvima i optičkim snimanjem lica za koje postoje osnovi sumnje da su učinila krivična dela iz člana 504a ZKP (dakle, i zbog krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ, zbog kojih su okrivljeni pravnosnažnom presudom oglašeni krivim), ako se na drugi način ne mogu prikupiti dokazi za krivično gonjenje ili bi njihovo prikupljanje bilo znatno otežano. Stavom 2. istog člana, propisano je da se mere iz stava 1. izuzetno mogu odrediti i ako postoje osnovi sumnje da se priprema neko od krivičnih dela iz člana 504a ZKP, a okolnosti slučaja ukazuju da se na drugi način krivično delo ne bi moglo otkriti, sprečiti ili dokazati, ili bi to izazvalo nesrazmerne teškoće ili veliku opasnost.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, te činjenicu da je naredba istražnog sudije Višeg suda u Kruševcu Kri.pov.br.9/12 od 13.06.2013. godine, kojom je preduzeta mera nadzora i snimanja telefonskih razgovora i drugih komunikacija okrivljenih Z.T. i N.J. doneta na osnovu predloga javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Kruševcu Str.pov.br.17/12 od 12.06.2013. godine (koji se nalazi u spisima), da je u predlogu tužioca navedeno da su na osnovu naredbe Kri.pov.br.9/12 došli do saznanja da Z.T. nad kojim se već primenjuju mere, sa drugim licima planira da nabavi veću količinu opojne droge sa namerom da je prokrijumčare i prodaju u zemljama Zapadne Evrope, iz kojih razloga je i predloženo da se naredba proširi u odnosu na lice sa imenom ili nadimkom ''B.'' uz navedene brojeve mobilnih telefona koje koristi, to je očigledno da je naredba istražnog sudije o meri nadzora i snimanja telefonskih razgovora okrivljenih sačinjena u svemu u skladu sa odredbom člana 504e st. 1. i 2. ZKP. Pri tome, činjenica da je naredba istražnog sudije kojom je odobrena primena mera nadzora i snimanja komunikacija prema okrivljenom N.J. doneta dana 13.06.2012. godine, dakle očigledno pre nego što su po navodima optužnice izvršena krivična dela zbog kojih su okrivljeni oglašeni krivim (jun mesec 2013. godine), ne čini ovu naredbi nezakonitom, obzirom da je odredbom člana 504e stav 2. jasno propisano da se mere nadzora i snimanja telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija izuzetno mogu odrediti ako postoje osnovi sumnje da se priprema neko od krivičnog dela iz člana 504a ZKP, kao u konkretnom slučaju.

Branioci okrivljenih Z.T. i N.J. u vezi sa bitnom povredom odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, ističu i da je prvostepeni sud, suprotno odredbi člana 419. stav 1. ZKP, presudu zasnovao na ispravama čija sadržina nije pročitana na glavnom pretresu, a obzirom da je prvostepeni sud na glavnom pretresu održanom dana 17.06.2006. godine u dokaznom postupku pročitao samo iskaz saoptuženog Z.Š. dat pred ovlašćenim službenim licima PU Kruševac, ali ne i njegove iskaze date pred istražnim sudijom i kasnije na glavnom pretresu, u postupku koji je prethodio donošenju prvostepene presude koja je kasnije ukinuta, a na kojim iskazima je zasnovao osuđujuću presudu u odnosu na okrivljene Z.T. i N.J.

Suprotno iznetim navodima, iz spisa predmeta utvrđuje se da je prvostepeni sud u dokaznom postupu, i to na glavnom pretresu održanom dana 17.06.2014. godine, saslušao okrivljenog Z.Š. koji je u svojoj odbrani naveo da ostaje u svemu kao na zapisnicima sa glavnog pretresa od 22.10.2013. godine i 13.12.2013. godine. Kako je, dakle, okrivljeni Z.Š. neposredno saslušan na ovom glavnom pretresu, to su neosnovani navodi branilaca kojima se ukazuje da je pobijana presuda suprotno članu 419. stav 1. važećeg ZKP, zasnovana na dokazima koji nisu izvedeni na glavnom pretresu.

Pozivajući se na istu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, branilac okrivljenog N.J. u zahtevu ističe da je prvostepeni sud u postupku koristio potvrdu o privremeno oduzetim predmetima PU Kruševac, sa potpisom Z.T. i Z.Š., koja prema navodima zahteva predstavlja dokaz koji nije pribavljen na zakonom propisani način. S tim u vezi, u zahtevu se navodi da potpis okrivljenog na potvrdi o privremeno oduzetim predmetima predstavlja njegovu izjavu da je predmet oduzet od njega, te je takva izjava morala biti data u skladu sa odredbom člana 228. stav 6. ZKP i sa odredbom člana 4. stav 2. ZKP, pa kako iz sadržine potvrde proizilazi da okrivljenima Z.T. i Z.Š. nisu saopštena njihova prava u smislu citiranih zakonskih odredaba, to je ova potvrda pribavljena suprotno članu 16. stav 1. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud ocenio je izložene navode zahteva neosnovanim. Ovo stoga što se potvrda o privremeno oduzetim predmetima ne može smatrati iskazom okrivljenog u smislu odredbe člana 89. stav 1. ZKP, a kojom prilikom se okrivljenom saopštavaju njegova prava iz člana 4. stav 2. tačka 2. ZKP, i koja shodno stavu 10. istog člana eventualno može predstavljati dokaz na kome se ne može zasnivati sudska odluka.

Naime, prema odredbi člana 225. stav 1. ranijeg ZKP, ako postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti – organi unutrašnjih poslova dužni su da preduzmu potrebne mere da se pronađe učinilac krivičnog dela ... da se otkriju i obezbede tragovi krivičnog dela i predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz, a saglasno odredbi člana 238. stav 1. istog ZKP, organi unutrašnjih poslova mogu i pre pokretanja istrage privremeno oduzeti predmete po odredbama člana 82. ZKP, ako postoji opasnost od odlaganja, i pretresti stan i lica pod uslovima predviđenim u članu 81. ZKP.

Kako je u konkretnom slučaju potvrda o privremeno oduzetim predmetima od okrivljenih Z.T. i Z.Š., sačinjena saglasno citiranim odredbama ranije važećeg Zakonika o krivičnom postupku, to su neosnovani navodi zahteva branilaca okrivljenog N.J. da ova potvrda predstavlja dokaz koji nije pribavljen na zakonom propisan način, te na kome se ne može zasnivati sudska odluka.

Najzad, u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog N.J., ukazuje se da je u konkretnom slučaju svojstvo opojne droge prvostepeni sud utvrdio na osnovu fizičko-hemijskog veštačenja Nacionalnog kriminalističko- tehničkog centra od 09.07.2013. godine, a koje veštačenje je izvršeno suprotno odredbi člana 10. Zakona o sudskim veštacima i suprotno članu 14. stav 1. Zakona o kontrolisanim psihoaktivnim supstancama, te da saglasno tome ovo veštačenje u postupku nije moglo biti korišćeno kao dokaz, obzirom da NKTC MUP-a Srbije nema svojstvo stručne ustanove u smislu Zakona o sudskim veštacima.

Izloženi navodi zahteva, nisu prihvaćeni kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 3. stav 1. Zakona o sudskim veštacima, propisano je da veštačenje obavljaju fizička i pravna lica koja ispunjavaju uslove predviđene tim zakonom, državni organi u okviru kojih se može obaviti veštačenje, kao i naučne i stručne ustanove. Članom 10. stav 1. istog zakona, propisano je da veštačenje mogu obavljati i državni organi u okviru kojih se može obaviti veštačenje, kao i naučne i stručne ustanove (fakulteti, instituti, zavodi i sl).

Prema odredbi člana 114. stav 1. ranijeg ZKP, veštačenje određuje pismenom naredbom organ koji vodi postupak a u naredbi navodi u pogledu kojih činjenica se obavlja veštačenje i kome se poverava. Prema stavu 2. istog člana, ako za određenu vrstu veštačenja postoji stručna ustanova ili se veštačenje može obaviti u okviru državnog organa, takva veštačenja, a naročito složenija, poveravaće se po pravilu takvoj ustavnovi, organu, pri čemu ta ustanova, odnosno organ određuje jednog ili više stručnjaka koji će izvršiti veštačenje.

Imajući u vidu da je u konkretnom slučaju istražni sudija Višeg suda u Kruševcu naredbom Ki br.43/13 od 28.06.2013. godine, fizičko-hemijsko veštačenje supstanci koje su oduzete dana 26.06.2013. godine od okrivljenih Z.T. i Z.Š., poverio Nacionalnom kriminalističko-tehničkom centru Beograd, dakle da je ovo veštačenje organ koji vodi postupak poverio NKTC-u saglasno odredbama člana 114. stav 1. i 2. ZKP koji je važio u vreme davanja naredbe, te saglasno odredbama članova 3. i 10. Zakona o sudskim veštacima, to su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog da NKTC MUP-a Srbije nema svojstvo stručne ustanove u smislu Zakona o sudskim veštacima i da stoga nalaz i mišljenje ove ustanove od 27.02.2014. godine ne predstavlja dokaz na kome se može zasnovati sudska odluka, ocenjeni neosnovanim.

Iz izloženih razloga, zahtevi branilaca okrivljenih, u delu u kojem se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, odbijeni su kao neosnovani.

Kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, branioci okrivljenih ukazuju i na povredu zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP i s tim u vezi navode da opisane radnje izvršenja u prvostepenoj presudi ne predstavljaju krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, zbog kojeg su okrivljeni oglašeni krivim.

Prema navodima zahteva branilaca okrivljenog N.J., ova povreda ogleda se u tome što u izreci presude nema opisa bitnog elementa krivičnog dela, obzirom da u prvom delu izreke nije naznačeno da se radi o opojnoj drogi, niti pak da opojna droga sadrži THC, dok u drugom delu izreke nije navedeno koja se količina THC nalazi u spornoj količini droge, niti je navedeno da je opojna droga nabavljena u svrhu prodaje, a prema navodima zahteva branioca okrivljenog Z.T. opisane radnje izvršenja u izreci ne predstavljaju krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ u vezi sa članom 58. Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama, jer u izreci nije navedeno da li je količina THC iznosila više od 0,3%, a što je od uticaja na postojanje predmetnog krivičnog dela obzirom da količina THC manja od 0,3% u biljnoj materiji ukazuje da ova materija ne predstavlja opojnu drogu.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su izloženi navodi zahteva branilaca okrivljenih neosnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 58. stav 1. Zakona o psihoaktivnim i kontrolisanim supstancama, propisano je da je zabranjeno gajenje biljaka iz kojih se mogu dobiti psihoaktivne kontrolisane supstance kao i njihov promet i posedovanje, osim pod uslovima propisanim tim zakonom i propisima donetim za sprovođenje tog zakona. Tačkom 1. stava 2. istog člana, određeno je da je zabranjeno gajenje vrsta i varijateta konoplje roda cannabis koji mogu sadržati više od 0,3% supstance iz grupe tetrahidrokanabinola (THC), dok je stavom 3. određeno da se na zabranu iz stava 2. tog člana primenjuju propisi kojima se uređuju krivična dela.

Dakle, prema citiranoj zakonskoj odredbi, zabranjeno je gajenje, posedovanje i stavljanje u promet vrste i varijateta konoplje (cannabis) koji mogu sadržavati više od 0,3% supstanci iz grupe THC, a koja se nalazi na spisku psihoaktivnih supstanci, i to listi jedan pod brojem 47 i na listi 2 pod brojem 9. To znači da za zaključak da određena biljna materija (roda cannabis) ne predstavlja opojnu drogu propisanu zakonom, nije dovoljno samo da ona sadrži manje od 0,3% supstanci iz gruge THC, već je potrebno i da se radi o vrsti i varijatetu konoplje koje ne može sadržavati više od 0,3% THC, budući da postoje vrste i varijateti konoplje koje ni u kom slučaju ne mogu sadržavati nivo psihoaktivne supstance THC veće od 0,3%, kao što je indurstrijska konoplja, a takođe i druge vrste i varijateti konoplje, roda cannabis koje mogu sadržavati više od 0,3% supstance iz grupe THC, kao što je tzv. indijska konoplja i sl, ali ih iz nekog razloga ne sadrže (starost ispitivanih uzoroka, način i uslovi čuvanja i drugi nepovoljni uslovi koji su uticali na sniženje procenta THC).

U izreci prvostepene presude navedeno je da je na tavanu pomoćne zgrade u dvorištu okrivljenog Z.T. kritičnom prilikom pronađena opojna droga cannabis koja u sebi sadrži THC i koja se nalazi na spisku psihoaktivnih kontrolisanih supstanci (''Službeni glasnik RS'', broj 28/13) i to u količini od 1.511,78 grama, te da je okrivljeni N.J. neovlašćeno posredovao u kupoprodaji opojne droge koja je pronađena kod okrivljenog Z.T. dana 25.06.2013. godine, kao i da je istog dana okrivljeni N.J. kupio 4.750,92 grama opojne droge canabis koja u sebi sadrži psihoatkivnu supstancu THC, a koja se nalazi na spisku psihoaktivnih kontrolisanih supstanci (''Službeni glasnik RS'', broj 28/13), dakle jasno je navedeno da se radi o opojnoj drogi u smislu odredbe člana 58. stav 1. Zakona o psihoaktivnim i kontrolisanim supstancama. Stoga su navodi branilaca okrivljenih, kojima se ukazuje da izreka prvostepene presude na sadrži sve bitne elemente predmetnog krivičnog dela jer nije navedeno da je kritičnom prilikom količina THC iznosila više od 0,3%, ocenjeni neosnovanim.

Obzirom na izneto, Vrhovni kasacioni sud nalazi da pravnosnažnim presudama, čija se zakonitost pobija zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih, nije učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP.

Najzad, neosnovani su i navodi zahteva branioca okrivljenog N.J. koji u vezi sa istom povredom krivičnog zakona ističe da u činjeničnom opisu izreke prvostepene presude nije navedeno da je opojna droga nabavljena u svrhu dalje prodaje, obzirom da je i ovo jasno navedeno u izreci prvostepene presude. Kako, dakle, izreka prvostepene presude sadrži sve bitne, kako subjektivne tako i objektivne, elemente krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ, zbog kojih su okrivljeni pravnosnažnom presudom oglašeni krivim, to su zahtevi branilaca u delu u kojem se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, ocenjeni neosnovanim.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                            Nevenka Važić, s.r.