Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kž1 308/22 od 06.02.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, a presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi K 958/21 od 20.10.2022. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljenog AA, advokat Sonja Krnić, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, preinači drugostepenu i prvostepenu presudu i donese oslobađajuću presudu u odnosu na okrivljenog AA, ili da ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivenog AA, advokata Sonje Krnić je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog AA, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je prvostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, jer je u konkretnom slučaju nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, imajući u vidu da je, a prema stavu odbrane, vreme izvršenja krivičnog dela tokom 2014. i 2015. godine, a ne kako je to navedeno u izreci prvostepene presude, prema kojoj je okrivljeni radnje opisane u izreci prvostepene presude izvršio neutvrđenog dana u vremenu od 01.01. do 06.07.2021. godine.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, se po oceni Vrhovnog kasacionog suda ne mogu prihvatiti kao osnovani iz sledećih razloga:

Za krivično delo iz člana 176a stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, za koje je okrivljeni AA oglašen krivim, propisana je kazna zatvora u trajanju od tri meseca do tri godine i novčana kazna.

Prema članu 103. stav 1. tačka 5) KZ propisano je da se krivično gonjenje ne može preduzeti kada protekne tri godine od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora preko jedne godine.

Nadalje, u članu 104. tačka 6. KZ propisano je da zastarelost krivičnog gonjenja nastaje u svakom slučaju kad protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost krivičnog gonjenja.

Iz izreke prvostepene presude se utvrđuje da je okrivljeni AA predmetno krivično delo izvršio neutvrđenog dana u vremenu od 01.01. do 06.07.2021. godine. Imajući u vidu napred citirane zakonske odredbe KZ koje se odnose na nastupanje zastarelosti krivičnog gonjenja, neosnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog navodi da je u konkretnom slučaju nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja za predmetno krivično delo za koje je okrivljeni oglašen krivim, s obzirom da bi za ovo krivično delo zastarelost nastupila 06.07.2024. godine, dok bi za isto u svakom slučaju apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja nastupila 06.07.2027. godine.

Imajući u vidu sve napred navedeno, navode iz zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog da je pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ukazuje da prvostepeni sud nije cenio odbranu okrivljenog u delu gde se poziva na pravnu zabludu, a imajući u vidu tvrdnje da okrivljeni nije znao da je zabranjeno držanje naftnih derivata u kući, u količini kako je to opisano u izreci prvostepene presude. S tim u vezi se okrivljeni saglasio da mu se izvrši pretres kuće bez naredbe i odmah izjavio koliko nafte drži u kući. Na opisani način, po stavu ovog suda, branilac okrivljenog pravnosnažne presude pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, odnosno povrede zakona iz člana 440. ZKP.

Pored toga, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva navodi da prilikom odmeravanja kazne sud nije u dovoljnoj meri cenio sve olakšavajuće okolnosti na strani okrivljenog, a u smislu člana 54. KZ, čime suštinski, iako istu ne numeriše, ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP.

Međutim, pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povreda zakona iz člana 440. ZKP, kao i povreda zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, nisu predmet razmatranja od strane Vrhovnog kasacionog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle, nisu dozvoljeni razlozi u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Najzad, u podnetom zahtevu se ukazuje na povredu odredbe člana 36. Ustava RS i u prilog tome citira sudska praksa u odnosu na koju je Osnovni sud u Staroj Pazovi i Viši sud u Sremskoj Mitrovici različito presuđivao, u istoj pravnoj stvari.

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ovog zakonika, mora se dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Međutim, kako u konkretnom slučaju branilac okrivljenog nije dostavio odluku Ustavnog suda ni Evropskog suda za ljudska prava kojima je utvrđeno da je okrivljenom ili drugom učesniku u postupku povređeno ili uskraćeno ljudsko pravo i sloboda koji su zajemčeni Ustavom ili Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu odbacio, jer nema zakonom propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti u odnosu na navedenu povredu zakona odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, zahtev odbacio kao nedozvoljen, te je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP, zahtev odbacio jer nema zakonom propisan sadržaj.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Predsednik veća – sudija

Zvezdana Govedarica Carić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić