.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 399/2015
28.04.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Maje Kovačević Tomić, Sonje Pavlović i Biljane Sinanović, članova veća, sa savetnikom Tatjanom Milenković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog M.K., zbog krivičnog dela šumska krađa iz člana 275. stav 2. u vezi stava 1. KZ, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.K., advokata M.G., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kuršumliji K br.436/13 od 09.07.2014. godine i Višeg suda u Prokuplju Kž 288/14 od 17.03.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 28.04.2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.K., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kuršumliji K br.436/13 od 09.07.2014. godine i Višeg suda u Prokuplju Kž 288/14 od 17.03.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kuršumliji K br.436/13 od 09.07.2014. godine okrivljeni M.K. oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela šumske krađe iz člana 275. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje je osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara, za koju je određeno da plati u roku od 3 meseca od pravnosnažnosti presude i određeno da ukoliko osuđeni novčanu kaznu ne bude platio ista će se zameniti tako što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara odmeriti jedan dan kazne zatvora.
Navedenom presudom obavezan je okrivljeni M.K. da oštećenom ŠG T. na ime imovinskopravnog zahteva – pričinjene štete plati iznos od 69.392,24 dinara u roku od dva meseca po pravnosnažnosti presude kao i da sudu na ime sudskog paušala plati iznos od 5.000 dinara u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude.
Presudom Višeg suda u Prokuplju Kž 288/14 od 17.03.2015. godine odbijena je kao neosnovana žalba okrivljenog M.K. i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kuršumliji K br.436/13 od 09.07.2014. godine.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog M.K., advokat M.G., zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovni postupak.
Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća održanoj u smislu odredbe člana 487. stav 1. ZKP, nakon razmatranja spisa predmeta i navoda zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog našao:
Zahtev je nedozvoljen.
Odredbom člana 484. ZKP, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).
Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP.
Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.
U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog M.K. navođenjem razloga za podnošenje zahteva bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, samo formalno označava povredu zakona iz člana 485. stav 4. ZKP – zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, ali ne konkretizuje u čemu se ona sastoji, već suštinski u obrazloženju zahteva, osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama, što ne predstavlja razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu.
Naime, branilac okrivljenog, kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, a suprotno utvrđenjima u napadnutim odlukama navodi da se pobijane presude zasnivaju isključivo na iskazu i dokazu OJP da je sporna katastarska parcela na kojoj je vršena seča drvene mase u 78 Odeljenju šumske uprave Kuršumlija, da je ova podela interna podela državno šumskog zemljišta na svoje delove i nije dokaz o svojini, jer dokaz o svojini može pružiti jedino Služba za kastastar nepokretnosti, a da je greškom svojina okrivljenog zavedena na ime Šumskog gazdinstva T., zbog čega okrivljeni vodi parnični postupak.
Kako je dakle u podnetom zahtevu samo formalno označena povreda zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, a suštinski se ukazuje na nedozvoljene razloge za podnošenje zahteva, na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog M.K. odbacio kao nedozvoljen, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Tatjana Milenković,s.r. Dragiša Đorđević,s.r.
