Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 946/21 od 27.01.2022. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Beogradu i branilaca okrivljenog Mladena Novakovića, advokata Saše Milovanovića i advokata Uroša Andrejića, branioca okrivljenog AA, advokata Marka Njegomira, branioca okrivljenog Miroljuba Stepanovića, advokata Đorđa Jevtovića i branioca okrivljenog Stefana Savića, advokata Nenada Rankovića i presuda Višeg suda u Beogradu K. br. 1197/12 od 24.03.2021. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli:

- branilac okrivljenog Mladena Novakovića, advokat Saša Milovanović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku i člana 447. stav 2. i 4. Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da ukine samo drugostepenu presudu i predmet vrati drugostepenom sudu na odlučivanje po podnetim žalbama;

- branilac okrivljenog Mladena Novakovića, advokat Uroš Andrejić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku i povrede zakona iz člana 74. Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak ili ukine samo drugostepenu presudu i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje, kao i da i u smislu člana 488. stav 3. Zakonika o krivičnom postupku odloži izvršenje pravnosnažne presude i branioca okrivljenog obavesti o sednici veća pred Vrhovnim kasacionim sudom;

- branilac okrivljenog Mladena Novakovića, advokat Nemanja Vasiljević, zbog povrede zakona iz člana 74. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku, člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku i člana 438. stav 2. tačka 1). Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud podneti zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili ukine samo drugostepenu presudu i spise predmeta vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje;

- branilac okrivljenog Stefana Savića, advokat Nenad Ranković, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) i člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud podneti zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe ili da pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje;

- branilac okrivljenog Stefana Savića, advokat Zora Dobričanin Nikodijević zbog povrede zakona iz člana 74. Zakonika o krivičnom postupku, člana 438. stav 1. tačka 9), člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji i drugostepenu presudu preinači, tako da okrivljenog oslobodi od optužbe ili mu izrekne blažu krivičnu sankciju po meri ili po vrsti ili da pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak ili da drugostepenu presudu ukine i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje, kao i da o sednici Vrhovnog kasacionog suda obavesti branioca okrivljenog.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), i na sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevima našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Mladena Novakovića, advokata Saše Milovanovića, advokata Uroša Andrejića i advokata Nemanje Vasiljevića, kao i branioca okrivljenog Stefana Savića, advokata Nenada Rankovića, neosnovani su u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, kao i zahtev branioca okrivljenog Mladena Novakovića, advokata Nemanje Vasiljevića, u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok su zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Mladena Novakovića i branioca okrivljenog Stefana Savića, advokata Nenada Rankovića u preostalom delu i zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Stefana Savića, advokata Zore Dobričanin Nikodijević u celosti, nedozvoljeni.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog Mladena Novakovića, advokat Saša Milovanović ukazuje da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, odnosno da se pobijane presude zasnivaju na dokazu na kome se prema odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne mogu zasnivati. Kao nezakonit dokaz, branilac u podnetom zahtevu najpre označava sporazumno priznanje krivičnog dela drugih okrivljenih, koji su zaključili sporazume u pogledu neovlašćenog držanja opojne droge za ličnu upotrebu, pri čemu kod istih nije ni pronađena opojna droga.

Ovakve navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioci okrivljenog Mladena Novakovića isticali su i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ovakvi navodi neosnovani, o čemu je u obrazloženju presude na strani 12 pasus 1 obrazloženja dao jasne i dovoljne razloge koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Pored toga, kao nezakonit dokaz branilac označava i audio zapise prisluškivanih telefonskih razgovora, s obzirom da nisu na glavnom pretresu preslušani, da nije utvrđeno ko sa kim razgovara, niti kome pripadaju telefonski brojevi, niti je pružena mogućnost okrivljenima da se izjasne o tome da li su oni sagovornici u ovim razgovorima i o sadržini razgovora.

Ovakve navode iznete u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioci okrivljenog su isticali i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, o čemu je drugostepeni sud, nalazeći da su ovakvi navodi neosnovani u obrazloženju presude na strani 5 pasus 3 obrazloženja dao jasne i dovoljne razloge koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na iste upućuje.

Branilac okrivljenog Mladena Novakovića, advokat Uroš Andrejić u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti takođe ukazuje da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, i kao nezakonite dokaze, branilac u podnetom zahtevu, označava pročitane presude kojima su prihvaćeni sporazumi o priznanju krivičnog dela.

U pogledu pročitanih presuda, kao nezakonitih dokaza, branilac navodi da su u prvostepenoj presudi kao dokaz izvedene presude kojima su prihvaćeni sporazumi o priznanju krivičnog dela, a da nije navedeno šta je ovim dokazano, s obzirom da po navodima branioca sporazumno priznanje krivičnog dela drugih okrivljenih kao ni presuda kojom se prihvata sporazum ne mogu biti dokaz u postupku.

Ovakvi navodi ocenjeni su kao neosnovani jer se iz spisa predmeta - obrazloženja prvostepene presude na strani 92 i 93 utvrđuje da je sud kao dokaz pročitao presude kojima je utvrđeno da je prihvaćen sporazum o priznanju krivičnih dela, te samo utvrdio da su navedeni okrivljeni oglašeni krivim, međutim, da na tome nije zasnovao svoju odluku o krivici okrivljenog Mladena Novakovića. S obzirom da je prvostepeni sud napred navedene dokaze izveo na glavnom pretresu pravilnom primenom odredbi člana 406. stav 1. tačka 5) ZKP kao i da se izričito izjasnio da iz istih sud nije utvrđivao činjenice u pogledu krivičnog dela koje se okrivljenom Mladenu Novakoviću stavlja na teret, već je iz navedenih presuda samo utvrdio da su ostali okrivljeni osuđeni za predmetna krivična dela koja su im bila stavljena na teret, pri čemu na izvođenje ovih dokaza stranke nisu imali primedbe, to su navodi branioca da je na taj način učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP ocenjeni kao neosnovani.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog Mladena Novakovića, advokat Uroš Andrejić ukazuje da je povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP učinjena i na taj način što se pobijane presude zasnivaju na iskazima okrivljenih AA i Stefana Savića datim u policiji, a koji su nezakonito pribavljeni, što takođe i branilac okrivljenog Stefana Savića, advokat Nenad Ranković u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe.

Nezakonitost pribavljenih iskaza u policiji se po navodima branioca ogleda u činjenici da je okrivljenima AA i Stefanu Saviću oduzeto pravo da sami izaberu svoje branioce s obzirom da im je policija nametnula branioce po službenoj dužnosti koje je sama izabrala.

Ovakvi navodi ocenjeni su kao neosnovani i to u odnosu na iskaz okrivljenog AA, iz razloga što iz spisa predmeta proizilazi da je 21.07.2012. godine pred PS Smederevska Palanka sačinjen zapisnik o saslušanju ovog okrivljenog u prisustvu branioca-advokata Zorana Stojkovića i isti zapisnik okrivljeni je potpisao bez primedbe, te očigledno proizilazi da istaknute povrede zakona nema. Sa druge strane, okrivljeni Stefan Savić ispitan je u policiji dana 22.07.2012. godine i iz zapisnika sačinjenog tom prilikom proizilazi da je, nakon što su mu saopštena prava, te saopšteno da ima pravo na odbranu, izjavio da želi da angažuje branioca, advokata Dragana Blagojevića, kome je i dao pismeno punomoćje, s obzirom da je dao otkaz punomoćja svom prvom izabranom braniocu, advokatu Predragu Erčeviću, koga je okrivljeni angažovao zajedno sa svojom ... BB prilikom donošenja rešenja o zadržavanju, i tako sačinjen zapisnik potpisao je bez ikakve primedbe.

Shodno iznetom, očigledno je da je okrivljeni Stefan Savić bio poučen o svojim pravima te da mu nije oduzeto pravo da sam izabere svog branioca već je, suprotno navodima iz zahteva za zaštitu zakonitosti, branioca imao od početka pretkrivičnog postupka, a koje navode je branilac već isticao u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude i drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i na strani 10 pasus 2,3 i 4 i strani 11 obrazloženja presude dao jasne i dovoljne razloge koje u svemu prihvata Vrhovni kasacioni sud i na iste upućuje, shodno odredbi člana 491. stav 2. ZKP.

Takođe, branilac okrivljenog Mladena Novakovića, advokat Nemanja Vasiljević u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, s obzirom da je sud kao dokaz izveo CD telefonske komunikacije sa snimljenim presretnutim razgovorima okrivljenih, koji predstavljaju nezakonit dokaz s obzirom da u spisima predmeta ne postoji naredba istražnog sudije da se odredi ova posebna dokazna radnja. Kako je, po navodima branioca, na osnovu transkripta razgovora između Mladena Novakovića i Miroljuba Stepanovića sud izveo zaključak da su okrivljeni Mladen Novaković, Miroljub Stepanović i AA neovlašćeno prodavali opojnu drogu na način opisan izrekom prvostepene presude, iako su posebne dokazne radnje određene suprotno zakonu, zasnivanjem sudske odluke na prikupljenim podacima sprovođenjem ovih dokaznih radnji učinjena je povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP. Takođe, na istu povredu ukazao je i branilac okrivljenog Stefana Savića, advokat Nenad Ranković, i istakao da SMS poruka od 05.02.2012. godine nije mogla biti ekstrahovana iz uređaja, kao ni ostatak komunikacije porukama preko mobilnih telefona, bez naredbe suda za računsko pretraživanje podataka ili bez naredbe suda za veštačenje uređaja ili pretresanje uređaja.

Iznete navode Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je Viši sud u Smederevu doneo naredbu pod brojem Kri. Pov. br. 9/11 dana 28.10.2011. godine kojom je odredio nadzor i snimanje telefonskih i drugih razgovora ili komunikaciju drugim tehničkim sredstvima i optičko snimanje lica, između ostalog i Miroljuba Stepanovića (naredbom su obuhvaćena i lica VV, GG, DD), najduže na šest meseci, produžena 04.05.2012. godine na još tri meseca i dopunjena 31.05.2012. godine i 05.07.2012. godine, a dana 31.01.2012. godine doneo naredbu kojom je određena mera nadzora i snimanja telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija drugim tehničkim sredstvima i optičko snimanje lica Stefana Savića (naredba se odnosi i na ĐĐ) najduže na šest meseci sa dopunom 07.03.2012. godine, 09.04.2012. godine, 11.05.2012. godine. Potom je istražni sudija Višeg suda u Smederevu doneo naredbu i u odnosu na Mladena Novakovića dana 23.02.2012. godine sa dopunom 20.04.2012. godine, 24.05.2012. godine i 11.06.2012. godine i AA 11.05.2012. godine sa dopunama 17.05.2012. godine, 18.05.2012. godine i 05.07.2012. godine, a naredbom od 01.08.2012. godine prekinuto je izvođenje ove posebne dokazne radnje između ostalog i u odnosu na Mladena Novakovića, AA, Miroljuba Stepanovića i Stefana Savića.

Prema odredbi člana 504e stav 3. ZKP, mere iz stava 1. istog člana mogu trajati najduže šest meseci, a zbog važnih razloga mogu biti produžene još najviše dva puta u trajanju od po tri meseca, kao i da se sprovođenje nadzora prekida čim prestanu razlozi za njegovu primenu.

Po nalaženju ovog suda, naredbe istražnog sudije Višeg suda u Smederevu o određivanju posebne dokazne radnje tajni nadzor komunikacija Kri. Pov. 9/11 prema okrivljenima Mladenu Novakoviću, Miroljubu Stepanoviću, AA i Stefanu Saviću donete su u skladu sa obrazloženim predlogom Višeg javnog tužioca u Smederevu pri čemu iz istih proizilazi da su u vreme njihovog donošenja bili ispunjeni zakonski uslovi za određivanje posebne dokazne radnje tajni nadzor komunikacije iz člana 504e ZKP zbog postojanja osnova sumnje da okrivljeni vrše krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ za koje krivično delo se navedena mera mogla odrediti i pri tom je navedeno da se na drugi način ne mogu prikupiti dokazi odnosno da bi njihovo prikupljanje na drugi način bilo otežano.

Imajući uvidu izneto, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su u vreme određivanja i produženja posebne dokazne radnje tajni nadzor komunikacije bili ispunjeni zakonski uslovi za njenu primenu, uključujući i rok od godinu dana koliko je mera mogla trajati, te da su transkripti i snimci razgovora pribavljeni na zakonom propisan način i stoga predstavljaju zakonite dokaze koji su mogli biti korišćeni u ovom krivičnom postupku, pa su suprotni navodi u podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti o učinjenoj bitnoj povredi iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog Mladena Novakovića, advokat Nemanja Vasiljević ukazuje da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, s obzirom da u izreci prvostepene presude u odnosu na okrivljenog Mladena Novakovića, AA i Miroljuba Stepanovića stoji da su nabavljali, prodavali opojnu drogu heroin, ali u konkretizaciji navodne prodaje opojne droge od strane okrivljenog Mladena Novakovića nema zakonskog opredeljenja da je to radio neovlašćeno, jer po navodima branioca krivično delo iz člana 246. stav 1. KZ ne postoji ako se ne radi o neovlašćenoj prodaji i ako prodaja kao „neovlašćena“ nije izričito opredeljena u biću krivičnog dela.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se po oceni Vrhovnog kasacionog suda ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Odredbom člana 246. stav 1. KZ propisano je da krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga čini onaj ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje kupuje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge.

Iz stava I izreke prvostepene presude proizilazi da je okrivljenima Mladenu Novakoviću, AA i Miroljubu Stepanoviću stavljeno na teret da su „... neovlašćeno prodavali supstancu koja je proglašena za opojne droge, i to heroin, koji se nalazi na listi opojnih droga i psihotropnih supstanci... delo su izvršili u sastavu grupe koju su činili okrivljeni Novaković Mladen, okrivljeni AA i okrivljeni Miroljub Stepanović...“ u vreme, mesto i na način bliže opredeljen u izreci prvostepene presude. Dakle, u činjeničnom opisu krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga za koje su okrivljeni Mladen Novaković, AA i Miroljub Stepanović oglašeni krivim, jasno stoji da su „neovlašćeno prodavali “ opojnu drogu, te opisane radnje koje su okrivljeni preduzeli, sadrže sva obeležja krivičnog dela iz člana 246. stav 3. u vezi stava 1. KZ, kako objektivna tako i subjektivna (“...su mogli da shvate značaj svog dela i da upravljaju svojim postupcima, bili svesni svog dela i njegove zabranjenosti i hteli izvršenje dela..“), a kako su to pravilno i zaključili nižestepeni sudovi, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Mladena Novakovića, advokata Nemanje Vasiljevića u ovom delu ocenjeni kao nosnovani.

Branilac okrivljenog Mladena Novakovića, advokat Uroš Andrejić u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je u pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i kao nezakonite dokaze označava transkripte snimljenih razgovora, potvrdu o oduzetim predmetima-vagice za precizno merenje i iskaz okrivljenog Miroljuba Stepanovića. Međutim, iako označena povreda predstavlja zakonom propisan razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, prilikom obrazlaganja istaknute povrede branilac navodi da se nezakonitost transkripata snimljenih razgovora ogleda u tome što se u razgovorima nigde ne pominje prodaja droge, niti droga uopšte, pa je nejasan zaključak suda da je bilo prodaje droge na koji način pravnosnažne presude pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja (član 440. ZKP).

U pogledu potvrde o oduzetim predmetima – kuhinjske vage, branilac navodi da su nejasni razlozi iz kojih sud prihvata navode PS Smederevska Palanka, da se radi o vagici za precizno merenje koja je okrivljenom služila za merenje opojne droge imajući u vidu da nisu pronađeni tragovi opojne droge, niti bilo koji trag okrivljenog Mladena Novakovića jer je predmetna vaga po navodima branioca predstavlja kuhinjsku vagu koja se nalazila u prostoriji gde majka okrivenog drži mlečne proizvode. Ovakvim navodima branilac suštinski osporava činjenični zaključak suda da je okrivljeni predmetnu vagu koristio za merenje opojne droge i daje sopstvenu ocenu izvedenih dokaza na osnovu koje iznosi zaključak o nepostojanju krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim, na koji način pobijane presude pobija takođe zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP.

Osim toga, branilac ukazuje da se presuda zasniva na nezakonitom dokazu- iskazu okrivljenog Miroljuba Stepanovića koji je dao pred policijom uz obrazloženje da je isti prilikom saslušanja bio u apstinencijalnoj krizi, te je sposobnost istog da shvati značaj svog dela i upravlja svojim postupcima bila smanjena, a policijski službenici PS Smederevska Palanka su to iskoristili i savetovali ga da je bolje da izjavi ono što mu oni prezentuju kako bi bio pušten da se brani sa slobode. Iako branilac numerički označava ovu povredu kao povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ovakvim navodima faktički osporava činjenicu da je okrivljeni Miroljub Stepanović bio sposoban da da iskaz i time osporava utvrđeno činjenično stanje i ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog Mladena Novakovića, advokat Saša Milovanović navodi da organi gonjenja tokom krivičnog i predkrivičnog postupka u vezi sa krivičnim delom koji je predmet optužbe nisu pronašli ni jedan gram bilo kakve supstance za koju bi se moglo pretpostaviti da se radi o opojnoj drogi, te da bi se za neku supstancu moglo utvrditi da predstavlja opojnu drogu mora biti pronađena i u dokaznom smislu obezbeđena, a potom i veštačena, kojim navodima osporava činjenično stanje utvrđeno prvostepenom presudom, te suštinski ukazuje na povredu odredbe člana 440. ZKP.

Branilac okrivljenog Stefana Savića, advokat Nenad Ranković, u podnetom zahtevu navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, pri čemu kao nezakonit dokaz označava potvrdu o privremeno oduzetim predmetima. Međutim, označenu povredu obrazlaže tako što navodi da sud u presudi kao izveden dokaz navodi potvrde o oduzetim predmetima ali se iz presude ne može naslutiti o kojim potvrdama se radi, jer su samo nabrojane bez konkretizovanja i navođenja njihovih brojeva, nejasno je kako je sud utvrdio od koga su oduzeti pojedini predmeti te ko je od okrivljenih koristio koji telefon, na koji način branilac osporava činjenično utvrđenje suda u pogledu pribavljanja potvrda o privremeno oduzetim predmetima, okolnostima pod kojima je ta potvrda sačinjena i činjenica navedenih u spornoj potvrdi, te faktički ukazuje na povredu člana 440. ZKP, koja se ovde tiče proverenih procesnih činjenica, kao i predmeta koji su predstavljali dokaze.

Branioci okrivljenog Mladena Novaković u podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti naveli su da je drugostepenom presudom učinjena povreda zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 447. stav 2. i 4. ZKP jer o sednici veća pred drugostepenim sudom okrivljeni nije uredno obavešten, a osim toga sednica je održana u odsustvu branioca, koji iako je zahtevao da prisustvuje sednici i dopisom je tražio odlaganje, sud je sednicu održao uz navode da je nakon sednice veća stiglo obaveštenje o nemogućnosti branioca da pristupi sednici, iako je dopis branioca sa molbom za odlaganje, po navodima branilaca, u sud pristigao blagovremeno.

Članom 485. stav 1. ZKP, propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana, predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i žalbenim sudom - član 74., član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10), član 438. stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, nije predviđeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede odredbe člana 440 ZKP i člana 447. stav 2. ZKP, to su zahtevi za zaštitu zakonitosti u ovim delovima ocenjeni kao nedozvoljeni.

Branilac okrivljenog Stefana Savića, advokat Nenad Ranković u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, s obzirom da je sudija Milimir Lukić odlučivao po žalbama na rešenja o pritvoru i to rešenjima Kž2. br. 1888/13 od 24.04.2013. godine i Kž2. br. 2766/13, dok je sudija Olivera Anđelković odlučivala u donošenju rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž2 1089/15, pa su po navodima branioca ove sudije stekle utisak o krivici ovog okrivljenog prilikom donošenja odluke o pritvoru, te nisu mogli odlučivati i po žalbi na presudu.

Međutim iz predmetnih rešenja na koja branilac u podnetom zahtevu ukazuje, proizilazi da se ni jedno od rešenja ne odnosi na okrivljenog Stefana Savića, po čijem ovlašćenju za zastupanje postupa advokat Nenad Ranković, pa je samim tim ovakvo isticanje mimo zakonskog ovlašćenja koje ima branilac i koji je u smislu člana 483. ZKP ovlašćen da postupa samo u odnosu na svog branjenika. Takođe, sud se nije posebno bavio razmatranjem dela zahteva kojim se ukazuje da su iste sudije pre odlučivanja po žalbi na prvostepenu presudu već stekle predubeđenje u odnosu na krivično delo i u odnosu na okrivljenog jer su učestvovale u predmetu koji je razdvojen u odnosu na okrivljenog EE i u kome se radi o identičnim dokazima, imajući u vidu da je postupak odvojen u odnosu na okrivljenog EE prema kome ovaj branilac takođe nema prava i dužnosti jer isti nije njegov branjenik pa je u ovom delu zahtev odbačen kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog Mladena Novakovića, advokat Saša Milovanović je u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti naveo da je u odnosu na okrivljenog AA pogrešno izvršeno preciziranje pravne kvalifikacije, te mu je stavljeno na teret da je izvršio krivično delo iz člana 246. stav 5. u vezi stava 3. i 1. KZ. Međutim, imajući u vidu da advokat Saša Milovanović u ovom krivičnom predmetu zastupa okrivljenog Mladena Novakovića, isti nije ovlašćen u smislu člana 483. ZKP da u odnosu na drugog okrivljenog AA koji nije njegov branjenik, podnosi zahtev za zaštitu zakonitosti i ukazuje na povrede zakona, pa je iz tog razloga u ovom delu zahtev za zaštitu zakonitosti ocenjen kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog Stefana Savića, advokat Zora Dobričanin Nikodijević podnela je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažnih presuda, međutim bez podnošenja punomoćja za zastupanje okrivljenog, te kako kao branilac okrivljenog nije učestvovala u postupku, već je samo podnela predmetni zahtev za zaštitu zakonitosti bez prilaganja punomoćja, to je isti podnet od strane neovlašćenog lica i kao takav odbačen u smislu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                          Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                               Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić