.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 400/2015
28.04.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Maje Kovačević Tomić, Sonje Pavlović i Biljane Sinanović, članova veća, sa savetnikom Tatjanom Milenković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog M.A., zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.A., advokata B.D., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Prokuplju K br.596/13 od 29.10.2013. godine i Višeg suda u Prokuplju Kž 110/14 od 17.03.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 28.04.2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.A., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Prokuplju K br.596/13 od 29.10.2013. godine i Višeg suda u Prokuplju Kž 110/14 od 17.03.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Prokuplju K br.596/13 od 29.10.2013. godine okrivljeni M.A., oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, za koje mu je izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od jedne godine i istovremeno određeno da se ista neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od dve godine po pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo.
Navedenom presudom obavezan je okrivljeni M.A. da plati sudu na ime paušala iznos od 4.000,00 dinara u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok je oštećena S.S. radi ostvarivanja postavljenog imovinsko pravnog zahteva upućena na parnicu.
Presudom Višeg suda u Prokuplju Kž 110/14 od 17.03.2015. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog M.A. i potvrđena presuda Osnovnog suda u Prokuplju K br.596/13 od 29.10.2013. godine.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog M.A., advokat B.D., zbog povrede zakona iz člana 439. stav 1. tačka 1. ZKP, sa predlogom da se pobijane presude ukinu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.
Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća održanoj u smislu odredbe člana 487. stav 1. ZKP, nakon razmatranja spisa predmeta i navoda zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog našao:
Zahtev je nedozvoljen.
Odredbom člana 484. ZKP, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).
Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP.
Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.
U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog M.A., navođenjem razloga za podnošenje zahteva povredu zakona iz člana 439. stav 1. tačka 1. ZKP, samo formalno označava povredu zakona iz člana 485. stav 4. ZKP – zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, ali u obrazloženju zahteva, osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnoj odluci, što ne predstavlja razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu.
Naime, branilac okrivljenog, kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, a suprotno utvrđenjima u napadnutim odlukama, navodi da se u konkretnoj krivično pravnoj stvari radilo o obligacionom pravnom odnosu, a ne o porodičnom pravnom odnosu između okrivljenog i oštećene, tako da nema elemenata krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim.
Kako je dakle u podnetom zahtevu samo formalno označena povreda zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, a suštinski se ukazuje na nedozvoljene razloge za podnošenje zahteva, na pogrešno utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnim odlukama, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog M.A., na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP odbacio kao nedozvoljen.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Tatjana Milenković,s.r. Dragiša Đorđević,s.r.
