Apelacioni sud u Kragujevcu, presudom Kž1-142/16 od 25.02.2016. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu branioca okrivljenog U.R. i presudu Višeg suda u Čačku K.br.35/2015 od 18.12.2015. godine, potvrdio.

Branilac okr. U.R., adv. S.P., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zbog povrede zakona u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine presude Višeg suda u Čačku K.br.35/2015 od 18.12.2015. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-142/16 od 25.02.2016. godine u celini i predmet vrati na ponovnu odluku organa postupka ili na suđenje prvostepenom ili apelacionom sudu.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. U.R. je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona, pozivajući se na opštu odredbu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP i ne opredeljujući o kojoj se tačno povredi zakona radi, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP. Pri tom, pogrešnu primenu krivičnog zakona na koju ukazuje u zahtevu, branilac vidi isključivo kao posledicu pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i s tim u vezi, osporava ocenu suda iskaza okrivljenog i svedoka M.S., S.I. i D.P., te ukazuje na propust suda da ceni činjenice da okrivljeni ne upotrebljava opojne droge, da predmetna opojna droga nije njegovo vlasništvo jer ga nije kupio svojim novcem ni ugovorio prodaju opojne droge, već je samo preneo drogu koju je kupio za drugog, novcem drugog i dao je drugom, nemajući umišljaj o kupovini radi dalje prodaje. Takođe, ukazujući da je trebalo primeniti odredbu člana 246. stav 5. KZ, branilac okrivljenog osporava činjenično stanje jer ističe da je okrivljeni otkrio lica od kojih je nabavio predmetnu opojnu drogu, što nije utvrđeno pobijanom presudom.

Pored navedenog, branilac okrivljenog u zahtevu ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, a iz navoda zahteva s`tim u vezi, da je izreka presude protivrečna sama sebi, kao i obrazloženje presude jer je okrivljeni osuđen istovremeno za držanje i prenošenje opojne droge mada se prema zakonskom opisu ova dva oblika dela ne mogu kumulirati, proizilazi da ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Međutim, odredbom člana 485. stav 4. ZKP, koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno branilac okrivljenog, u granicama prava koja u postupku ima okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP niti zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, zbog čega je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. U.R. nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                       Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                                                             Janko Lazarević,s.r.