Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Jusufa Mehmedoski, advokat Momčilo Bulatović, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) i člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine drugostepenu presudu i spise predmeta vrati Apelacionom sudu u Beogradu na ponovno odlučivanje ili da delimično preinači pobijane pravnosnažne presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe da je izvršio krivično delo razbojnička krađa iz člana 205. stav 3. u vezi stava 1. KZ.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branilac okrivljenog Jusufa Mehmedoski, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je sud povredio objektivni identitet između optužbe i presude u odnosu na krivično delo razbojnička krađa iz člana 205. stav 3. u vezi stava 1. KZ na taj način što je u činjeničnom opisu dela datom u izreci presude proširio radnje koje je okrivljeni preduzeo u odnosu na radnje koje su bile predmet optužbe. U vezi sa tim, branilac u zahtevu navodi da se suština optuženja u pogledu krivičnog dela razbojnička krađa sastoji u tome da je oštećena, pošto je primetila da je okrivljeni stavio dva okvira naočara u postavu kaputa i krenuo ka izlaznim vratima, „stala u okvir otvorenih vrata oslanjajući se ispruženom rukom na okvir vrata, kako bi rukom i telom sprečila okrivljenog da sa oduzetim stvarima napusti prodavnicu, nakon čega je okrivljeni snagom tela odgurnuo nanevši joj opisanu tešku telesnu povredu“, dok je sud u izreci presude naveo da je okrivljeni oštećenu „kada je stala u okvir vrata držeći se ispruženom rukom za metalni rukohvat na vratima kako bi ga sprečila da sa oduzetim stvarima napusti prodavnicu, držao, stiskao i vukao za ruku pokušavajući da otvori vrata i tom prilikom joj naneo opisanu tešku telesnu povredu“, na koji način je optužba prekoračena i time učinjena navedena bitna povreda odredaba krivičnog postupka.

Branilac okrivljenog je iznete navode već isticao u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i na strani 2, u šestom i sedmom stavu i na strani 3, u prvom stavu obrazloženja presude dao jasne i dovoljne razloge, koje u svemu prihvata Vrhovni kasacioni sud i na iste upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, navodima da je, polazeći od toga da je krivično delo razbojnička krađa iz člana 205. KZ složeno krivično delo i da je za stav 1. tog člana potrebna upotreba sile ili pretnje da će se neposredno napasti na život ili telo ako je lice zatečeno na delu krađe iz člana 203. KZ, a u nameri da zadrži oduzetu stvar upotrebi silu ili pretnju, pitanje da li je okrivljeni izvršio krivično delo krađe imajući u vidu činjenicu da nije imao nesmetano i slobodno raspolaganje oduzetim predmetima, čak i kada bi se prihvatio iskaz oštećenih da je oduzetu stvar vratio tek kada je došla komunalna policija.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Odredbom člana 205. stav 1. KZ, propisano je da krivično delo razbojnička krađa, čini onaj ko je na delu krađe (član 203) zatečen, pa u nameri da ukradenu stvar zadrži, upotrebi silu protiv nekog lica ili pretnju da će neposredno napasti na život ili telo. Teži oblik krivičnog dela razbojnička krađa iz stava 3. člana 205. KZ, postoji ako je delo iz stava 1. do 3. tog člana učinjeno od strane grupe, ili je nekom licu sa umišljajem nanesena teška telesna povreda.

Imajući u vidu navedeno, ovo krivično delo predstavlja složeno krivično delo, sastavljeno iz krađe i prinude i stoga sadrži elemente ta dva krivična dela. Radnja izvršenja krivičnog dela iz člana 205. stav 1. KZ, sastoji se u upotrebi sile ili pretnje da će se neposredno napasti na život ili telo u nameri da se ukradena stvar zadrži. Krivično delo je svršeno čim su sila i pretnja upotrebljene u navedenoj nameri, bez obzira da li je učinilac uspeo da zadrži ukradenu stvar, pa je stoga za dovršeno krivično delo razbojnička krađa, bez značaja da li je izvršilac dela ostvario nameru da zadrži ukradenu stvar.

Subjektivni element ovog krivičnog dela osim umišljaja čini i namera da se ukradena stvar zadrži.

Prema činjeničnom opisu radnje izvršenja datom u izreci prvostepene presude, okrivljeni Jusuf Mehmedoski je u vreme i na mestu označenom u izreci presude svestan svog dela i njegove zabranjenosti, sa umišljajem i u stanju smanjene uračunljivosti ali ne bitno, zatečen na delu krađe iz člana 203. KZ u nameri da ukradenu stvar zadrži upotrebom sile, naneo tešku telesnu povredu oštećenoj BB, tako što je ušao u radnju zajedno sa svojom snajom VV i dok je prodavačica pokazivala naočare, prišao je fioci ispod vitrine u kojoj su bili izloženi okviri za naočare, otvorio je i u nameri da prisvajanjem tuđih pokretnih stvari pribavi sebi protivpravnu imovinsku korist, oduzeo dva okvira za naočare ukupne vrednosti od 5.798,00 dinara, u vlasništvu oštećenog „GG“, DOO, tako što ih je stavio u postavu kaputa i krenuo ka izlaznim vratima, a kada je oštećena stala u okvir vrata držeći se ispruženom rukom za metalni rukohvat na vratima kako bi ga sprečila da sa oduzetim stvarima napusti prodavnicu, držao je, pritiskao i vukao za ruku pokušavajući da otvori vrata i tom prilikom joj naneo tešku telesnu povredu u vidu intraartikularnog preloma baze proksimalnog članka srednjeg prsta leve šake, pri čemu je bio svestan da joj postupajući na taj način može naneti tešku telesnu povredu, pa je na to pristao.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da iz činjenica i okolnosti označenih u izreci prvostepene presude proizlaze sva zakonska obeležja krivičnog dela razbojnička krađa iz člana 205. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom i to kako objektivna obeležja koja se odnose na radnju izvršenja koja se sastoji u upotrebi sile prema oštećenoj u vreme kada je okrivljeni zatečen na delu krađe i u nanošenju teške telesne povrede pri izvršenju razbojničke krađe, tako i subjektivna obeležja koja se tiču uračunljivosti (smanjena ali ne do bitnog stepena) i umišljaja okrivljenog u odnosu na radnju izvršenja i kvalifikatornu okolnost kao i namere da se ukradena stvar zadrži.

Sledstveno iznetom, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane navode zahteva da se u radnjama okrivljenog ne stiču zakonska obeležja krivičnog dela razbojnička krađa iz člana 205. stav 3. u vezi stava 1. KZ, jer, prema stavu odbrane, okrivljeni nije dovršio krivično delo krađe s obzirom na činjenicu da nije imao nesmetano i slobodno raspolaganje oduzetim predmetima.

Ovo iz razloga, što je krivično delo krađa (član 203. KZ), koje ulazi u sastav krivičnog dela razbojnička krađa iz člana 205. stav 3. u vezi stava 1. KZ, dovršeno kada je učinilac svojom radnjom prekinuo ranije pritežanje na pokretnoj stvari i zasnovao svoje pritežanje, do čega je u konkretnom slučaju i došlo na način opisan u izreci prvostepene presude, pa je samim tim delo krađe, na kome je okrivljeni zatečen, bilo izvršeno, bez obzira što okrivljeni nije zadržao odnosno ostvario nesmetano raspolaganje nad oduzetim pokretnim stvarima.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je ocenio kao neosnovane navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Jusufa Mehmedoskog, kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Ostalim navodima zahteva da je okrivljeni upotrebio silu ne u nameri da zadrži ukradenu stvar, već da bi napustio objekat i da između delovanja okrivljenog i nanošenja telesne povrede oštećenoj ne postoji uzročnoposledična veza, po oceni ovoga suda, branilac iznosi svoje činjenične zaključke koji su drugačiji od onih utvrđenih u pobijanim presudama, i time ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac shodno pravima koje ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog Jusufa Mehmedoski u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                               Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović, s.r.                                                                                                          Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić