.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 401/2016
21.04.2016. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Gorana Čavline, Dragana Aćimovića, Radoslava Petrovića i Dragiše Đorđevića, članova veća, sa savetnikom Ivanom Trkuljom Veselinović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog G.I., zbog krivičnog dela pronevera iz člana 364. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 35. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog G.I., advokata B.T., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu K 647/12 od 23.07.2015. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1489/15 od 26.01.2016. godine, u sednici veća održanoj 21.04.2016. godine, jednoglasno je doneo
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog G.I., advokata B.T., podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu K 647/12 od 23.07.2015. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1489/15 od 26.01.2016. godine, u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, dok se zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u preostalom delu ODBACUJE kao nedozvoljen.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Beogradu K 647/12 od 23.07.2015. godine, okrivljeni G.I. je oglašen krivim da je izvršio krivično delo pronevera u pomaganju iz člana 364. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 35. KZ, za koje mu je izrečena uslovna osuda, tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 10 meseci i istovremeno određeno da se navedena kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u vremenu od tri godine ne učini novo krivično delo. Okrivljeni je obavezan da sudu na ime paušala plati iznos od 10.000,00 dinara, a na ime troškova krivičnog postupka iznos od 30.000,00 dinara, sve u roku od 30 dana od pravnosnažnosti presude, pod pretnjom izvršenja. Oštećeni DP „B.“ S. je radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućen na parnični postupak.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1489/15 od 26.01.2016. godine, usvajanjem žalbe Višeg javnog tužioca u Beogradu preinačena je presuda Višeg suda u Beogradu K 647/12 od 23.07.2015. godine u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Apelacioni sud u Beogradu okrivljenog G.I. zbog izvršenog krivičnog dela iz člana 364. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 35. KZ za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim osudio na kaznu zatvora u trajanju od 10 meseci i istovremeno odredio da se izrečena kazna zatvora ima izvršiti tako što će osuđeni istu izdržavati u prostorijama u kojima stanuje i koje ne sme napuštati osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, a ukoliko okrivljenii jednom u trajanju od šest časova ili dva puta u trajanju od po šest časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne izdržava u zavodu za izvršenje kazne zatvora. Istom presudom žalba branioca okrivljenog G.I. je odbijena kao neosnovana, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu je potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je blagovremeno podneo branilac okrivljenog G.I., advokat B.T., u smislu člana 485. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati Višem sudu u Beogradu na ponovno odlučivanje ili da iste preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe za predmetno krivično delo.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:
Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je prvostepeni sud izmenio optužni akt i kaznio okrivljenog G.I. za nešto što nije bilo predmet optužbe, odnosno da u konkretnom slučaju ne postoji objektivni identitet između optužbe i izreke pobijane prvostepene presude, a kojim navodima branilac okrivljenog ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.
Međutim, kako je branilac okrivljenog G.I. bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP isticao i u žalbi na pobijanu prvostepenu presudu, to Vrhovni kasacioni sud prihvata razloge koje je dao žalbeni sud na strani četiri pasus drugi pobijane drugostepene presude Apelacionog suda u Beogradu i na koje razloge upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP, zbog čega su izneti navodi branioca okrivljenog ocenjeni kao neosnovani.
Pored toga branilac okrivljenog u zahtevu ukazuje na to da iako svi svedoci tokom postupka i okrivljeni tvrde da je kritičnom prilikom robu preuzeo okrivljeni G.I. kao ovlašćeno lice preduzeća „A.p.“, prvostepeni sud pogrešno zaključuje da je robu preuzeo sada pokojni D.P.1, a što prihvata i drugostepeni sud, pri čemu nižestepeni sudovi ne daju odgovor niti ukazuju kojim je dokazima utvrđeno da je sada pokojni D.P.1 prodavao robu preko preduzetničke radnje svog rođenog brata D.P.2.
Iznetim navodima, po oceni ovog suda, branilac okrivljenog ukazuje na to da je u pobijanim presudama pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, a što nije razlog predviđen odredbom člana 485. stav 4. ZKP, zbog kojeg okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek, iz kojih razloga je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.
Branilac okrivljenog u uvodu zahteva ističe i da je na činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnim odlukama pogrešno primenjen materijalni zakon, a kojim navodima ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP, ali kako u obrazloženju zahteva ne navodi nijedan razlog zbog kojeg smatra da je pobijanim presudama učinjena navedena povreda zakona, to je Vrhovni kasacioni sud našao da zahtev branioca okrivljenog u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev branioca okrivljenog odbacio kao nedozvoljen, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 484. ZKP u delu u kojem je zahtev odbacio jer nema zakonom propisan sadržaj.
Zapisničar - savetnik Predsednik veća - sudija
Ivana Trkulja Veselinović,s.r. Bata Cvetković,s.r.
