Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu u smislu odredbe člana 488. stav 1. ZKP, pa je na sednici veća o kojoj nije obavestio javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i navoda zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu navodi da je u ovom krivičnom postupku, predsednik drugostepenog veća koje je odlučivalo po žalbi okrivljenog, sudija Goran Gnjidić prethodno odlučivao po žalbi branioca okrivljenog protiv rešenja o određivanju suđenja u odsustvu i doneo odluku o odbijanju te žalbe, pa kako je u žalbi na prvostepenu presudu ukazivano na nezakonito određivanje suđenja u odsustvu, ovaj sudija je morao biti izuzet u smislu člana 37. ZKP. U zahtevu se navodi da drugostepeni sud nije doneo rešenje o izuzeću sudije Gorana Gnjidića od postupanja po žalbi izjavljenoj na prvostepenu presudu, čime je učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP.

Odredbom člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP propisano je da će sudija ili sudija porotnik biti izuzet od sudijske dužnosti u određenom predmetu, ako je u istom predmetu postupao kao sudija za prethodni postupak ili odlučivao o potvrđivanju optužnice ili je učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom ili je učestvovao u postupku kao tužilac, branilac, zakonski zastupnik ili punomoćnik oštećenog, odnosno tužioca ili je saslušan kao svedok ili kao veštak, a kojim zakonikom nije drugačije propisano.

Kako u konkretnom slučaju postupanje sudije Gorana Gnjidića u ovom krivičnom postupku, prilikom odlučivanja o žalbi na rešenje o suđenju u odsustvu nije obuhvaćeno odredbom člana 37. stav 1. ZKP koji propisuje razloge za obavezno izuzeće sudije od daljeg postupanja u određenom krivičnom predmetu, ne postoje razlozi za njegovo obavezno izuzeće od postupanja po žalbi na prvostepenu presudu. Imajući u vidu da razlozi za fakultativno izuzeće propisani članom 37. stav 2. ZKP nisu obuhvaćeni bitnom povredom odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ovom delu ocenio kao neosnovan.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu navodi da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, jer sud nije u celosti odlučio o optužbi, odnosno optužnom predlogu, jer je iz izreke presude izostavio krivično delo krađa u pokušaju iz člana 203. KZ koje je bilo obuhvaćeno optužnim aktom. U zahtevu se navodi da ako je za neko delo koje je obuhvaćeno konstrukcijom produženog krivičnog dela utvrđeno da ga okrivljeni nije izvršio, potrebno je da se u odnosu na to delo donese oslobađajuća presuda.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, produženo krivično delo predstavlja jedno krivično delo, pa izostavljanje radnji jednog krivičnog dela koje je ulazilo u sastav produženog krivičnog dela u izreci presude kojom je okrivljeni oglašen krivim, a koje je prethodno optužnim aktom okrivljenom bilo stavljeno na teret, predstavlja samo izmenu činjeničnog opisa radnje izvršenja tog produženog krivičnog dela. U odnosu na radnje krivičnog dela koje nije dokazano da je okrivljeni izvršio, a koje je ulazilo u sastav produženog krivičnog dela koje je okrivljenom bilo stavljeno na teret optužnim aktom, ne može se doneti oslobađajuća presuda, imajući u vidu da je to delo ulazilo u konstrukciju jednog produženog krivičnog dela koje predstavlja celinu, zbog čega se okrivljeni ne može delimično oglasiti krivim zbog izvršenja jednog produženog krivičnog dela, a delimično osloboditi od optužbe za jednu radnju krivičnog dela, koje je ulazilo u sastav tog produženog krivičnog dela.

Iz navedenog razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da navodi zahteva za zaštitu zakonisti branioca okrivljenog AA kojima se na navedeni način ukazuje na bitnu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP su neosnovani.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Radmila Dragičević Dičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić