.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 402/2014
22.05.2014. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zorana Tatalovića, predsednika veća, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević Tomić, Sonje Pavlović i Gorana Čavline, članova veća, sa savetnikom Tatjanom Milenković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog B.N., zbog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 61. stav 1. KZ, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog B.N., advokata D.D., podnetom protiv pravnosnažne presude Prvog osnovnog suda u Beogradu K broj 1646/11 od 22.07.2013. godine, u sednici veća održanoj dana 22.05.2014. godine, jednoglasno je doneo
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog B.N., podnet protiv pravnosnažne presude Prvog osnovnog suda u Beogradu K broj 1646/11 od 22.07.2013. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K broj 1646/11 od 22.07.2013. godine okrivljeni B.N. oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 61. stav 1. KZ, i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine.
Navedenom presudom na osnovu člana 206. ZKP obavezan je okrivljeni B.N. da oštećenom I.R. na ime istaknutog imovinsko pravnog zahteva isplati iznos od 2.202.480,00 dinara u roku od tri meseca od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, a na osnovu člana 196. u vezi člana 193. ZKP obavezan je okrivljeni da na ime troškova krivičnog postupka – sudskog paušala plati sudu iznos od 3.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok je određeno da će sud posebnim rešenjem odlučiti o troškovima ''punomoćnika advokata''.
Navedena presuda potvrđena je presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br.5551/13 od 30.12.2013. godine, kojom je odbijena kao neosnovana žalba branioca okrivljenog B.N.
Protiv pravnosnažne presude Prvog osnovnog suda u Beogradu K broj 1646/11 od 22.07.2013. godine, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog B.N., advokat D.D., zbog povrede člana 74. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijanu presudu ukine u celini i vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.
Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti, na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 486. i 487. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen.
Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudom protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog B.N. je neosnovan.
Odredbom člana 604. ZKP propisano je da se zakonitost radnji preduzetih pre početka primene ovog Zakonika ocenjuje po odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“ br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“ br. 58/04, 85/05 – dr., zakon, 115/05, 49/07, 122/08, 20/09 . dr., zakon, 72/09 i 76/10).
Branilac osuđenog B.N. u svom zahtevu navodi da je na glavnom pretresu dana 22.07.2013. godine povređen član 74. ZKP jer je glavni pretres održan bez prisustva branioca okrivljenog, iako je predsednik veća znao ili je morao da zna da je u krivičnom postupku protiv okrivljenog B.N. za krivično delo iz člana 208. stav 4. KZ obavezna odbrana okrivljenog.
Iz zapisnika o glavnom pretresu održanom pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu K 1646/11 od 22.07.2013. godine proizilazi da je okrivljenom B.N. predočeno, da je sud ranije okrivljenog upozoravao da se glavni pretres neće odlagati zbog nedolaska branioca jer obavezna odbrana u prisustvu branioca-advokata zakonom nije predviđena, kao i da je na pitanje suda okrivljenom da li je saglasan da se glavni pretres održi, okrivljeni izjavio „slobodno“.
Članom 71. stav 1. ZKP („Službeni list SRJ“ br. 70/01. 68/02 i“Službeni glasnik RS“ br. 58/04...72/09), koji je važio u vreme održavanja glavnog pretresa pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu K 1646/11 dana 22.07.2013. godine, propisano je da ako je okrivljeni nem, gluv ili nesposoban da se sam uspešno brani ili ako se postupak vodi zbog krivičnog dela za koje se može izreći kazna zatvora preko 10 godina, okrivljeni mora imati branioca već prilikom prvog saslušanja.
Odredbom člana 208. stav 4. KZ („Službeni glasnik RS“ br. 85/2005...72/09), propisano je: ''ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist dovede koga lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica u zabludu, ili ga održava u zabludi i time ga navede da na štetu svoje ili tuđe imovine nešto učini ili ne učini, pri čemu je pribavljena imovinska korist ili je naneta šteta u iznosu koji prelazi 1.500.000,00 dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od 2 do 10 godina i novčanom kaznom.
Imajući u vidu da u vreme održavanja glavnog pretresa koji je održan bez prisustva branioca okrivljenog B.N., a uz saglasnost okrivljenog, odbrana za krivično delo prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 61. stav 1. KZ, koje mu je bilo stavljeno na teret, nije bila obavezna, jer shodno članu 71. stav 1. ZKP („Službeni list SRJ“ br. 70/01. 68/02 i“Službeni glasnik RS“ br. 58/04...72/09), za isto nije bila zaprećena kazna zatvora preko 10 godina, neosnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog B.N. ukazuje na povredu zakona iz člana 71. stav 1. ZKP, koji je bio na snazi u vreme održavanja glavnog pretresa, pa je tim pre neosnovano istaknuta i povreda zakona iz člana 74. ZKP koji još nije važio u to vreme.
Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Tatjana Milenković, s.r. Zoran Tatalović, s.r.
