Rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kžm1 131/13 od 04.02.2014. godine odbijena je, kao neosnovana, žalba branioca maloletnog, sada pounoletnog A.G., izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu Km 804/10 od 25.04.2013. godine.

Branilac maloletnog, sada punoletnog A.G., advokat B.T., na osnovu člana 482. stav 1. i člana 483. stav 1. i 3. ZKP-a, protiv navedenih pravnosnažnih rešenja, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, iz zakonskih razloga predviđenih članom 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP-a u vezi sa odredbom člana 447. stav 2. ZKP-a (član 375. stav 1. starog ZKP-a), odredbom člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP-a, odredbom člana 439. tačka 1. ZKP-a, te u vezi sa odredbom člana 441. stav 4. ZKP-a, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud nakon što utvrdi da je zahtev osnovan donese presudu u smislu člana 492. stav 1. tačka 2. ZKP-a kojom se pobijana rešenja preinačuju u oslobađajuće presude, te da u smislu člana 78. stav 2. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivično-pravnoj zaštiti maloletnih lica (ZM) u vezi sa članom 423. ZKP-a donese rešenje kojim se postupak prema maloletnom sada punoletnom A.G. obustavlja ili da pobijana rešenja ukine i predmet vrati drugom veću prvostepenog suda na ponovno odlučivanje te da na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2. ZKP-a u vezi sa članom 79. ZM donese rešenje kojim se određuje da troškovi krivičnog postupka za maloletnog, sada punoletnog, A.G. padaju na teret budžetskih sredstava.

Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a, nakon dostavljanja primerka zahteva za zaštitu zakonitosti podnetog od strane branioca maloletnog, sada punoletnog, A.G., advokata B.T., Republičkom javnom tužiocu, održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP-a, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca maloletnog, sada punoletnog, A.G., nalazeći da nije neophodno njihovo prisustvo sednici veća, te da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa rešenjima protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu, uz primenu člana 604. ZKP-a („Službeni glasnik RS“, 72/2011), našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan, samo u delu koji se odnosi na troškove odbrane maloletnog sada punoletnog A.G., advokata B.T., dok je u odnosu na ostale isticane povrede zakona neosnovan.

Iz spisa predmeta proizlazi da je prema maloletnom, sada punoletnom, A.G., rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Km 804/10 od 25.04.2013. godine izrečena vaspitna mera posebne obaveze da se bez naknade uključi u rad humanitarnih organizacija u trajanju od 40 časova u periodu od šest meseci, koliko može trajati ova posebna obaveza. Ovo rešenje Višeg suda u Novom Sadu potvrđeno je rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kžm1 131/13 od 04.02.2014. godine.

Odredbom člana 73. stav 4. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivično-pravnoj zaštiti maloletnih lica (ZM) propisano je da se na sednicu veća pozivaju maloletnik i njegovi roditelji, usvojilac, odnosno staralac, javni tužilac za maloletnike, branilac i predstavnik organa starateljstva, a da sednici obavezno prisustvuju javni tužilac za maloletnike, branilac i predstavnik organa starateljstva, a članom 48. u stavu 1. ZM propisuje da maloletnik mora imati branioca prilikom prvog saslušanja, kao i tokom čitavog postupka.

Odredbom člana 79. stav 1. ZM propisano je da sud može maloletnika obavezati na plaćanje troškova krivičnog postupka i na ispunjenje imovinsko- pravnog zahteva samo ako je maloletniku izrekao kaznu. Ako je prema maloletniku izrečena vaspitna mera ili je postupak obustavljen, troškovi postupka padaju na teret budžetskih sredstava.

Kod napred navedenog stanja u spisima predmeta: da je branilac maloletnog, sada punoletnog, A.G., lica protiv koga je vođen postupak, prisustvovao sednici veća prilikom izricanja vaspitne mere, te s`obzirom na napred citirane zakonske odredbe ZM (koje su lex specialis u odnosu na odredbe člana 261-268. ZKP-a kojima se regulišu troškovi krivičnog postupka) kojima je predviđeno da troškovi postupka, u toj procesnoj situaciji padaju na teret budžetskih sredstava suda, prvostepeni i drugostepeni sud su svojim postupanjem vezano za troškove branioca maloletnog sada punoletnog A.G. povredili odredbe člana 79. stav 1. ZM u vezi člana 73. stav 4. ZM u vezi člana 261. stav 1. tačka 7. ZKP-a.

S`obzirom da je članom 4. ZM propisano da se odredbe Krivičnog zakonika, Zakonika o krivičnom postupku i Zakona o izvršenju krivičnih sankcija i drugi opšti propisi primenjuju ako nisu u suprotnosti sa ovim Zakonom, Vrhovni kasacioni sud je našao da je navedenim postupanjem prvostepenog i drugostepenog suda u pobijanim rešenjima učinjena povreda u pogledu odluke o troškovima krivičnog postupka iz člana 441. stav 4. ZKP-a, zbog koje su pobijana rešenja morala biti ukinuta i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, u delu koji se odnosi na troškove odbrane maloletnog sada punoletnog A.G., branioca advokata B.T., a što je istaknuto u zahtevu branioca.

Pored toga u zahtevu je ukazivano i na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP-a navodima da se pobijane odluke zasnivaju na medicinskoj dokumentaciji koja nije originalna već je fotokopirana, kao i na iskazu svedoka S.T. iz pripremnog postupka koji je pročitan u smislu člana 337. stav 1. ZKP-a, mada je isti svedok bio dostupan državnim organima u drugom postupku.

I ove navode u zahtevu Vrhovni kasacioni sud ocenio je kao neosnovane, s`obzirom na to da su isti navodi već isticani u postupku po redovnom pravnom leku branioca maloletnog, sada punoletnog A.G., te Vrhovni kasacioni sud prihvatajući razloge žalbenog suda, na iste upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP-a.

Branilac maloletnog, sada punoletnog A.G., zahtevom ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP-a da delo za koje je njegovom branjeniku - učestvovanje u tuči iz člana 123. KZ, izrečena vaspitna mera, nije krivično delo. Dakle, branilac se u zahtevu poziva na dozvoljeni razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, u smislu razloga propisanih članom 485. ZKP-a, međutim navodima da je sud odluke zasnovao na iskazu oštećene N.B., a da pri tome nije uzeo u obzir njenu izjavu da ima psihičkih problema; da sud nije pravilno cenio iskaz svedoka S.M.; da između udaraca koje je zadobila oštećena N.B. i povreda opisanih u fotokopiranoj medicinskoj dokumentaciji ne postoji uzročno-posledična veza, suštinski se pobija pravilnost i potpunost utvrđenog činjeničnog stanja - odredba člana 440. ZKP-a, što nije zakonom propisani razlog u smislu člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP-a za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, te o tom delu zahteva Vrhovni kasacioni sud nije odlučivao.

Zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca maloletnog, sada punoletnog A.G., drugostepeno rešenje se pobija i navodima da je drugostepeni sud povredio zakon na štetu maloletnog, sada punoletnog A.G., jer na sednicu veća nije pozvao branioca, a isti je u žalbi stavio predlog da u smislu člana 375. stav 1. ZKP-a bude pozvan na sednicu veća, te je prema stavu odbrane drugostepeni sud povredio zakon na štetu maloletnog sada punoletnog A.G. postupajući protivno odredbama člana 447. stav 2. ZKP-a (člana 375. stav 1. starog ZKP-a), a kako se radi o povredi odredbe člana 438. stav 1. tačka 5. ZKP u vezi odredbe člana 73. stav 4. ZM i čl. 49. stav 1. ZM, koja nije propisana članom 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog preko branioca, Vrhovni kasacioni sud o istoj nije odlučivao.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud, je na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, primenom člana 492. stav 1. tačka 1. ZKP-a i člana 491. stav 1. ZKP-a, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                       Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov, s.r.                                                                                            Dragiša Đorđević, s.r.