Kzz 403/2015

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 403/2015
28.04.2015. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Maje Kovačević Tomić, Sonje Pavlović i Biljane Sinanović, članova veća, sa savetnikom Tatjanom Milenković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog D.S., zbog krivičnog dela teške krađe iz člana 204. stav 1. tačka 1. u vezi člana 33. KZ, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.S., advokata LJ.A., podnetom protiv pravnosnažnih rešenja Osnovnog suda u Novom Sadu Kv 99/15 od 23.01.2015. godine i Višeg suda u Novom Sadu Kž2 83/15 od 24.02.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 28.04.2015. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.S., podnet protiv pravnosnažnih rešenja Osnovnog suda u Novom Sadu Kv 99/15 od 23.01.2015. godine i Višeg suda u Novom Sadu Kž2 83/15 od 24.02.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu Kv 99/15 od 23.01.2015. godine (koje je ispravljeno rešenjem istog suda Kv br.99/15 od 03.02.2015. godine) protiv okrivljenog D.S. na osnovu člana 498. stav 4. ZKP, u vezi člana 211. stav 1. tačka 3. ZKP, produžen je pritvor za 30 dana koji mu je određen rešenjem sudije za prethodni postupak tog suda br, Kpp 909/14 od 30.12.2014. godine, koji mu se računa od 06.12.2014. godine kada je lišen slobode i određeno da mu po ovom rešenju ima trajati do dalje odluke suda, a najduže do 24.02.2015. godine.

Rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Kž2 83/15 od 24.02.2015. godine odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog D.S. i njegovog branioca kao i Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Sadu izjavljene protiv rešenja Osnovnog suda u Novom Sadu Kv 87/15, odnosno Kv 99/15 od 23.01.2015. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog D.S., advokat LJ.A. zbog povrede Zakonika o krivičnom postupku propisanih članom 485. stav 2. u vezi stava 1. tačka 1. ZKP, povrede člana 455. stav 2. i 463. ZKP i činjeničnih utvrđenja suda koja se tiču osuđivanosti okrivljenog, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijana rešenja preinači i pritvor prema okrivljenom D.S. ukine.

Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu odredbe člana 486. stav 1. i 487. stav 1. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.S. je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. ZKP propisani su razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane lica ovlašćenih za podnošenja zahteva (član 483. stav 1. ZKP), pa je između ostalih, u članu 485. stav 1. tačka 1. ZKP kao razlog predviđena povreda zakona.

Članom 485. stav 4. istog Zakonika propisano je da okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog taksativno nabrojanih povreda tog zakonika, učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim sudom.

Pravo okrivljenog za podnošenje zahteva zbog povrede zakona je po stavu Vrhovnog kasacionog suda shodno navedenoj zakonskoj odredbi, ograničeno na povrede koje su taksativno navedene u stavu 4. člana 485. ZKP. Prema tome, okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povreda tog zakonika: član 74, član 438. stav 1. tačka 1.) i 4.) i tačka 7.) do 10.) i stav 2. tačka 1.), član 439. tačka 1.) do 3.) i član 441. st. 3. i 4. učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim sudom.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.S. koji je podnet u skladu sa odredbom člana 483. stav 3. ZKP, kao osnov podnošenja zahteva navedena je povreda zakona i to člana 485. stav 2. u vezi stava 1. tačka 1, člana 455. stav 2. i 468. ZKP i činjeničnih utvrđenja suda u pogledu osuđivanosti okrivljenog, koje su učinjene u prvostepenom i drugostepenom postupku.

Navedeno međutim, po stavu Vrhovnog kasacionog suda ne predstavlja zakonske razloge u okviru povreda nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP zbog kojih bi okrivljeni, kao ovlašćeno lice, mogao podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a kako osim ovih razloga u zahtevu nije naveden nijedan drugi razlog koji bi mogao biti predmet pobijanja zakonitosti odluke u opsegu koji ZKP u članu 485. stav 4. taksativno nabraja, zahtev je ocenjen kao nedozvoljen.

Postupajući na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odbacio kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.S.

Zapisničar-savetnik,                                                                                           Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković,s.r.                                                                                      Dragiša Đorđević,s.r.