- čime bi izvršili krivično delo nasilničko ponašanje u saizvršilaštvu iz člana 344. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika.

Troškovi krivičnog postupka u odnosu na okrivljene AA, BB, VV i GG padaju na teret budžetskih sredstava suda.

II ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB, advokata Slobodanke Stojanović, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Nišu 4K.br.364/10 od 08.12.2016. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1.br.443/17 od 10.10.2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Nišu 4K.br.364/10 od 08.12.2016. godine u stavu I izreke oglašeni su krivim i to okrivljeni Zoran Đurđanović zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo u pokušaju iz člana 113. u vezi člana 30. KZ, a okrivljeni ZZ zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo u pokušaju podstrekavanjem iz člana 113. u vezi članova 30. i 34. stav 1. KZ, pa je okrivljeni Zoran Đurđanović osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 5 (pet) godina u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru u periodu od 06.10.2008. godine do 22.07.2009. godine, dok je okrivljeni ZZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru u periodu od 25.04.2008. godine do 19.02.2009. godine, te je određeno da troškovi krivičnog postupka padaju na teret ovih okrivljenih.

U stavu II izreke presude okrivljeni AA, BB, VV i GG su oglašeni krivim zbog izvršenja krivičnog dela nasilničko ponašanje u saizvršilaštvu iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, pa su osuđeni i to okrivljeni AA na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru u periodu od 23.05.2008. godine do 23.08.2008. godine, okrivljeni BB na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 3 (tri) meseca u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru u periodu od 14.05.2008. godine do 28.08.2008. godine, okrivljeni GG na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 8 (osam) meseci u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru u periodu od 31.05.2014. godine do 30.04.2015. godine, a okrivljeni VV na kaznu zatvora u trajanju od 6 (šest) meseci. Određeno je da troškovi krivičnog postupka padaju na teret ovih okrivljenih.

Istom presudom u stavu III izreke prema okrivljenom ZZ je na osnovu člana 422. tačka 3) ZKP odbijena optužba da je učinio krivično delo nasilničko ponašanje podstrekavanjem iz člana 344. stav 1. u vezi člana 34. stav 1. KZ, a u stavu IV izreke presude okrivljeni JJ je na osnovu člana 423. tačka 2) ZKP oslobođen od optužbe da je učinio krivično delo nasilničko ponašanje u saizvršilaštvu iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, te je određeno da troškovi krivičnog postupka okrivljenog II padaju na teret budžetskih sredstava suda. U stavu V izreke presude prema okrivljenom KK je na osnovu člana 422. tačka 3) ZKP odbijena optužba da je učinio krivično delo nasilničko ponašanje pomaganjem iz člana 344. stav 1. u vezi člana 35. KZ i određeno je da troškovi krivičnog postupka ovog okrivljenog padaju na teret budžetskih sredstava suda. U stavovima VI i VII izreke presude prema okrivljenima Zoranu Đurđanoviću i BB je na osnovu člana 422. tačka 1) ZKP odbijena optužba da su učinili svaki po jedno krivično delo nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. KZ.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1.br.443/17 od 10.10.2017. godine u stavu I izreke usvojene su žalbe Višeg javnog tužioca u Nišu i branioca okrivljenog ZZ, pa je preinačena presuda Višeg suda u Nišu 4K.br.364/10 od 08.12.2016. godine u odnosu na okrivljenog ZZ u stavovima I i III izreke, a u odnosu na okrivljenog KK u stavu V izreke te presude, tako što je Apelacioni sud u Nišu oglasio krivim i to okrivljenog ZZ zbog izvršenja krivičnog dela nasilničko ponašanje podstrekavanjem iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 34. KZ, a okrivljenog KK zbog izvršenja krivičnog dela nasilničko ponašanje pomaganjem iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 35. KZ, pa je okrivljenog ZZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 25.04.2008. godine do 19.02.2009. godine, a okrivljenog KK na kaznu zatvora u trajanju od 6 (šest) meseci u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 25.04.2008. godine do 02.10.2008. godine, te su okrivljeni obavezani da plate sudu na ime paušala iznose od po 30.000,00 dinara u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. U stavu II izreke presude usvojene su žalbe okrivljenog AA i njegovih branilaca i žalbe branilaca okrivljenih BB, GG i Zorana Đurđanovića, pa je preinačena presuda Višeg suda u Nišu 4K.br.364/10 od 08.12.2016. godine u delu odluke o krivičnim sankcijama, tako što je Apelacioni sud u Nišu okrivljene AA, BB, GG i Zorana Đurđanovića, za krivična dela za koja su prvostepenom presudom oglašeni krivim, osudio i to okrivljenog AA na kaznu zatvora u trajanju od 9 (devet) meseci u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 23.05.2008. godine do 23.08.2008. godine, okrivljenog BB na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 14.05.2008. godine do 28.08.2008. godine, okrivljenog GG na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 5 (pet) meseci u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 04.07.2014. godine do 30.04.2015. godine i okrivljenog Zorana Đurđanovića na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 06.10.2008. godine do 22.07.2009. godine. U stavu III izreke presude okrivljeni ZZ je na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo teško ubistvo u pokušaju podstrekavanjem iz člana 114. tačka 2) u vezi članova 30. i 34. KZ. U stavu IV izreke presude odbijene su kao neosnovane u celosti žalba branioca okrivljenog VV i u preostalom delu žalbe Višeg javnog tužioca u Nišu, okrivljenog AA i njegovih branilaca i branilaca okrivljenih BB, GG i Zorana Đurđanovića, pa je u nepreinačenom delu prvostepena presuda potvrđena.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž3 38/17 od 31.01.2018. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih ZZ i KK, pa je potvrđena presuda Apelacionog suda u Nišu Kž1.br.443/17 od 10.10.2017. godine u stavu I izreke u odnosu na okrivljene ZZ i KK.

Protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Nišu 4K.br.364/10 od 08.12.2016. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1.br.443/17 od 10.10.2017. godine zahteve za zaštitu zakonitosti su podneli:

- branioci okrivljenog AA, advokati Ratomir Krstić i Miloš Stevanović, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) i 10), člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači prvostepenu i drugostepenu presudu tako što će okrivljenog AA osloboditi od optužbe ili prema njemu odbiti optužbu zbog krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. KZ, usled nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja za to krivično delo ili da ukine prvostepenu i drugostepenu presudu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, te da o sednici veća obavesti branioce okrivljenog u smislu člana 488. stav 2. ZKP, kao i da shodno članu 488. stav 3. ZKP odloži izvršenje pravnosnažne odluke;

- branilac okrivljenog BB, advokat Miroslav Ristić, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) i 10), člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači prvostepenu i drugostepenu presudu tako što će okrivljenog BB osloboditi od optužbe ili prema njemu odbiti optužbu zbog krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. KZ, usled nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja za to krivično delo ili da ukine prvostepenu i drugostepenu presudu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, te da o sednici veća obavesti branioca okrivljenog u smislu člana 488. stav 2. ZKP, kao i da shodno članu 488. stav 3. ZKP odloži izvršenje pravnosnažne odluke;

- branilac okrivljenog BB, advokat Slobodanka Stojanović, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev i u odnosu na okrivljenog BB preinači u celini pravnosnažne presude Višeg suda u Nišu 4K.br.364/10 od 08.12.2016. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1.br.443/17 od 10.10.2017. godine tako što će istog osloboditi od optužbe za krivično delo nasilničko ponašanje u saizvršilaštvu iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, te mu dosuditi troškove krivičnog postupka kako su to zahtevali branioci na pretresu pred Apelacionom sudu u Nišu dana 10.10.2017. godine i na ime sastava zahteva za zaštitu zakonitosti iznos od 45.000,00 dinara, sve odmereno po AT, ili da navedene presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, te da shodno članu 488. stav 3. ZKP odloži - prekine izvršenje pobijane pravnosnažne presude u odnosu na okrivljenog BB do donošenja odluke po zahtevu, kao i da shodno članu 488. stav 2. ZKP obavesti branioca okrivljenog o sednici veća.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, advokata Ratomira Krstića i Miloša Stevanovića i branioca okrivljenog BB, advokata Miroslava Ristića su osnovani.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB, advokata Slobodanke Stojanović je nedozvoljen.

Naime, branioci okrivljenih AA i BB, kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, ističu povredu krivičnog zakona iz člana 439. ZKP, pri čemu ne preciziraju koja konkretno tačka člana 439. ZKP je u pitanju, ali se iz navoda kojima obrazlažu povredu krivičnog zakona od strane nižestepenih sudova može zaključiti da se pravnosnažne presude pobijaju zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ učinjene na štetu okrivljenih. Ovo imajući u vidu da branioci navode da se u radnjama okrivljenih za koje su pravnosnažno oglašeni krivim i osuđeni ne stiču obeležja bića krivičnog dela nasilničko ponašanje u saizvršilaštvu iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, već da radnje okrivljenih mogu biti pravno kvalifikovane samo kao krivično delo nasilničko ponašanje u saizvršilaštvu iz člana 344. stav 1. u vezi člana 33. KZ.

Osnovni oblik krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. Krivičnog zakonika čini lice koje grubim vređanjem ili zlostavljanjem drugog, vršenjem nasilja prema drugom, izazivanjem tuče ili drskim ili bezobzirnim ponašanjem značajnije ugrožava spokojstvo građana ili teže remeti javni red i mir. Stavom 2. istog člana je propisan kvalifikovani oblik ovog krivičnog dela - ako je delo iz stava 1. ovog člana izvršeno u grupi ili je pri izvršenju dela nekom licu nanesena laka telesna povreda ili je došlo do teškog ponižavanja građana.

Iz zakonskog opisa bića krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. KZ proizilazi da su bitna obeležja ovog krivičnog dela - radnja izvršenja koja se može sastojati u preduzimanju neke od alternativno predviđenih delatnosti: grubom vređanju, zlostavljanju drugog, vršenju nasilja prema drugom, izazivanju tuče, drskom ili bezobzirnom ponašanju i posledica dela koja se može sastojati ili u značajnijem ugrožavanju spokojstva građana ili u težem remećenju javnog reda i mira, dok je subjektivno obeležje bića predmetnog krivičnog dela umišljaj. Kvalifikovani oblik ovog krivičnog dela (stav 2.), između ostalog, postoji kada je pri izvršenju osnovnog oblika dela iz stava 1. člana 344. KZ nekom licu nanesena laka telesna povreda, dakle laka telesna povreda kao kvalifikatorni element mora biti naneta za vreme vršenja nasilničkog ponašanja, pri čemu nije relevantno da li je naneta licu prema kome je vršeno nasilničko ponašanje ili nekom drugom licu. Kod ovog težeg oblika radnje izvršenja krivičnog dela nasilničko ponašanje, nanošenje lake telesne povrede je kvalifikatorni element obuhvaćen umišljajem okrivljenog i ne može se smatrati nastupanjem teže posledice (kako to pogrešno smatraju nižestepeni sudovi) kao na primer kod krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. u vezi člana 289. stav 1. i 2. Krivičnog zakonika, kada se primenjuju odredbe iz člana 27. Krivičnog zakonika, a što znači da je postojanje umišljaja kod okrivljenog u odnosu na laku telesnu povredu nužno da bi se krivično delo pravno kvalifikovalo kao krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ.

U činjeničnom opisu krivičnog dela nasilničko ponašanje u saizvršilaštvu iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, utvrđenom u stavu II izreke prvostepene presude, a za koje krivično delo su okrivljeni AA i BB pravnosnažno oglašeni krivim i osuđeni, između ostalog, je navedeno da su okrivljeni bili svesni da preduzimajući opisane radnje zlostavljaju oštećene, izazivaju tuču i bezobzirnim ponašanjem značajnije ugrožavaju spokojstvo građana i teže remete javni red i mir, pa su izvršenje dela hteli, a u odnosu na teže posledice, lake telesne povrede koje su zadobili oštećeni ŽŽ i oštećeni EE, bili svesni da preduzimajući opisane radnje mogu lako telesno da povrede ove oštećene, ali su olako držali da do toga neće doći. Dakle, iz izreke pravnosnažne presude proizilazi da su okrivljeni u odnosu na radnju izvršenja koja se sastoji u zlostavljanju oštećenih, izazivanju tuče i bezobzirnom ponašanju i posledici dela koja se sastoji u značajnijem ugrožavanju spokojstva građana i težem remećenju javnog reda i mira, postupali sa direktnim umišljajem, dok su u odnosu na lake telesne povrede koje su zadobili oštećeni ŽŽ i EE, a koje je sud označio kao teže posledice (iako iste predstavljaju kvalifikatorni element), postupali iz nehata.

Imajući u vidu napred navedeno, to se, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, osnovano podnetim zahtevima branilaca okrivljenih AA i BB ukazuje da kako kvalifikovani oblik krivičnog dela nasilničko ponašanje iz stava 2. člana 344. KZ postoji samo u slučaju kada je nanošenje lake telesne povrede obuhvaćeno umišljajem okrivljenog, jer je to bitno subjektivno obeležje bez kog nema kvalifikovanog oblika predmetnog krivičnog dela, te kako iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u stavu II izreke prvostepene presude, za koje su okrivljeni pravnosnažno oglašeni krivim, proizilazi da su okrivljeni u odnosu na lake telesne povrede koje su zadobili oštećeni ŽŽ i EE postupali iz nehata, dakle kako nanošenje lakih telesnih povreda nije bilo obuhvaćeno umišljajem okrivljenih, a čije postojanje kod okrivljenih je nužno da bi se delo kvalifikovalo kao krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. KZ, to se u konkretnom slučaju u opisanim radnjama okrivljenih, za koje su oni pobijanom pravnosnažnom presudom oglašeni krivim i osuđeni, ne stiču bitna zakonska obeležja kvalifikovanog oblika krivičnog dela nasilničko ponašanje u saizvršilaštvu iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, već zakonska obeležja osnovnog oblika krivičnog dela nasilničko ponašanje u saizvršilaštvu iz člana 344. stav 1. u vezi člana 33. KZ.

Sledstveno navedenom, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi su u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenili zakon koji se ne može primeniti, te su oglašavajući okrivljene krivim za kvalifikovani oblik krivičnog dela nasilničko ponašanje u saizvršilaštvu iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, a ne za osnovni oblik ovog krivičnog dela (stav 1.), učinili povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP na štetu okrivljenih, a na šta se osnovano ukazuje zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, advokata Ratomira Krstića i Miloša Stevanovića i branioca okrivljenog BB, advokata Miroslava Ristića.

Stoga je u pogledu krivičnog dela preinačena pravna ocena dela i Vrhovni kasacioni sud je opisane radnje okrivljenih AA i BB po pravilnoj primeni zakona pravno kvalifikovao kao krivično delo nasilničko ponašanje u saizvršilaštvu iz člana 344. stav 1. u vezi člana 33. KZ. Međutim, imajući u vidu odredbu člana 103. tačka 6) KZ kojom je propisano da ako u tom zakoniku nije drugačije određeno, krivično gonjenje se ne može preduzeti kada protekne tri godine od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora preko jedne godine i odredbu člana 104. stav 6. KZ kojom je propisano da zastarelost krivičnog gonjenja nastaje u svakom slučaju kada protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost krivičnog gonjenja, te imajući pri tome u vidu da iz spisa predmeta proizilazi da je krivično delo nasilničko ponašanje u saizvršilaštvu iz člana 344. stav 1. u vezi člana 33. KZ za koje je zakonom propisana kazna zatvora do tri godine, prema izreci pravnosnažne presude izvršeno 25.04.2008. godine, to je, shodno odredbama članova 103. tačka 6) i 104. stav 6. KZ, protekom vremena od 6 godina od izvršenja krivičnog dela - protekom dana 25.04.2014. godine (dakle u redovnom krivičnom postupku, pre donošenja obe nižestepene presude) nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja za ovo krivično delo. Sledstveno navedenom, nižestepeni sudovi su donošenjem pobijanih osuđujućih presuda učinili i povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP na štetu okrivljenih.

Imajući u vidu sve napred navedeno, Vrhovni kasacioni sud je usvojio kao osnovane zahteve za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, advokata Ratomira Krstića i Miloša Stevanovića i branioca okrivljenog BB, advokata Miroslava Ristića i otklonio napred navedene povrede zakona, preinačenjem pobijanih pravnosnažnih presuda Višeg suda u Nišu 4K.br.364/10 od 08.12.2016. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1.br.443/17 od 10.10.2017. godine, tako što je krivičnopravne radnje okrivljenih AA i BB, za koje su pravnosnažno oglašeni krivim, pravno kvalifikovao kao krivično delo nasilničko ponašanje u saizvršilaštvu iz člana 344. stav 1. u vezi člana 33. KZ, te za isto prema okrivljenima na osnovu člana 422. tačka 3) ZKP odbio optužbu, jer je pre pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka za ovo krivično delo nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, te se shodno ovoj odluci nije upuštao u razmatranje ostalih istaknutih povreda u zahtevima branilaca okrivljenih.

Kako je odredbom člana 489. stav 2. ZKP predviđeno da će Vrhovni kasacioni sud ako nađe da razlozi zbog kojih je doneo odluku u korist okrivljenog postoje i za kojeg od saoptuženih u pogledu kojeg nije podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, postupiti po službenoj dužnosti kao da takav zahtev postoji (beneficium cohaesionis), to je Vrhovni kasacioni sud, postupajući po službenoj dužnosti u smislu odredbe člana 489. stav 2. ZKP, preinačio pobijane pravnosnažne presude i u odnosu na saokrivljene VV i GG, nalazeći da razlozi zbog kojih je doneo odluku u korist okrivljenih AA i BB postoje i u odnosu na okrivljene VV i GG u pogledu kojih nisu podneti zahtevi za zaštitu zakonitosti, te je i u odnosu na ove okrivljene primenom odredbe člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP odlučio kao u stavu I izreke ove presude.

Na osnovu člana 265. stav 1. ZKP Vrhovni kasacioni sud je odlučio da troškovi krivičnog postupka u odnosu na okrivljene AA, BB, VV i GG padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB, advokata Slobodanke Stojanović je odbačen kao nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog u zahtevu navodi da nižestepeni sudovi nisu obrazložili na osnovu kog dokaza su utvrdili da je okrivljeni BB izvršio predmetno krivično delo u saizvršilaštvu sa ostalom trojicom okrivljenih, te da nisu dali razloge za umišljaj okrivljenog i njegovu svest o zabranjenosti dela, a koji navodi branioca okrivljenog bi predstavljali bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Pored toga, u obrazloženju zahteva se ukazuje i da sud nije pravilno i potpuno utvrdio činjenično stanje, obzirom da ni iz jednog izvedenog dokaza ne proizilazi da je okrivljeni BB vršio bilo kakvo nasilje prema oštećenima i da im je naneo lake telesne povrede, a takođe ni postojanje saizvršilaštva i prethodnog dogovora između okrivljenih, zbog čega je sud ovog okrivljenog zbog nedostatka dokaza trebalo da oslobodi od optužbe za krivično delo za koje je optužen, te se ukazuje i da je sud bez ikakvog valjanog razloga odbio da izvede dokaz suočenjem ovog okrivljenog sa oštećenima i rekonstrukciju događaja kojom bi se tačno utvrdilo mesto, vreme i položaj svih lica, a koji navodi branioca okrivljenog u bitnom predstavljaju osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja i ocene dokaza u pravnosnažnim odlukama, davanjem sopstvene ocene izvedenih dokaza koja je drugačija od one date u pobijanim odlukama.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP ograničeno je pravo okrivljenog, dakle i njegovog branioca shodno odredbi člana 71. tačka 5) ZKP, na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim, odnosno drugostepenim sudom (član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP).

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog BB, advokat Slobodanka Stojanović zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pobijanih nižestepenih presuda podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, te zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne ocene dokaza, a što ne predstavlja zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB, advokata Slobodanke Stojanović ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP zahteve za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, advokata Ratomira Krstića i Miloša Stevanovića i branioca okrivljenog BB, advokata Miroslava Ristića usvojio kao osnovane, te primenom člana 489. stav 2. ZKP u odnosu na okrivljene VV i GG, odlučio kao u stavu I izreke ove presude, dok je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB, advokata Slobodanke Stojanović na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                                                 Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić