.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 404/2014
15.05.2014. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zorana Tatalovića, predsednika veća, Maje Kovačević-Tomić, Sonje Pavlović, Biljane Sinanović i Gorana Čavline, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Draganom Vuksanović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okr. A.G. i dr, zbog krivičnog dela neovlašćeno stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, adv. Đ.N., podnetom protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 4100/13 od 28.01.2014. godine, u sednici veća održanoj 15.05.2014. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. A.G. podnet protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 4100/13 od 28.01.2014. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Novom Sadu K 243/12 od 02.10.2013. godine okr. A.G. oglašen je krivim zbog krivičnog dela neovlašćeno stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, za koje delo mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 3 godine i zbog krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ za koje delo mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 3 meseca, pa je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 2 meseca.
Istom presudom okr. F.G. oglašen je krivim zbog krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ i oslobođen od kazne.
Odlučujući o žalbama Višeg javnog tužioca u Novom Sadu i branilaca okrivljenog A.G., Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Kž1 4100/13 od 28.01.2014. godine, usvajanjem žalbe branilaca okrivljenog, preinačio prvostepenu presudu u pogledu pravne ocene dela i odluke o kazni, tako što je krivično-pravne radnje okrivljenog opisane u izreci prvostepene presude pravno kvalifikovao kao jedno krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ i osudio ga na kaznu zatvora u trajanju od tri godine, dok su u preostalom delu žalba branilaca okrivljenog i žalba Višeg javnog tužioca u Novom Sadu odbijene kao neosnovane i u nepreinačenom delu prvostepena presuda potvrđena.
Branilac okr. A.G.a adv. Đ.N. podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 4100/13 od 28.01.2014. godine, zbog povrede zakona – član 485. stav 2. u vezi stava 1. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud utvrdi da je zahtev osnovan i donese oslobađajuću presudu.
Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća razmotrio spise predmeta, pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. A.G. je nedozvoljen.
Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno pre svega taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i apelacionim sudom.
Po stavu Vrhovnog kasacionog suda, odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle, ograničeni su razlozi zbog kojih okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa sledstveno tome, okrivljeni, na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1. i stav 4. ZKP može, preko branioca, podneti zahtev za zaštitu zakonitosti samo zbog povreda tog Zakonika propisanih u članu 74, članu 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tačka 1) do 3) i članu 441. stav 3. i 4, učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.
Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva navodi povredu zakona iz člana 485. stav 2. u vezi stava 1. tačka 1. ZKP, ali u zahtevu ne opredeljuje konkretno ni jednu povredu zakona koja, shodno navedenoj odredbi člana 485. stav 4. ZKP, može biti razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.
U obrazloženju zahteva branilac polemiše sa ocenom izvedenih dokaza od strane drugostepenog suda i s tim u vezi navodi da sud svoje slobodno sudijsko uverenje zasniva na proizvoljnosti, da uzima u ocenu samo one dokaze koji dovode u sumnju odbranu okrivljenog, a suprotne dokaze vezane za odlučne činjenice uopšte ne ocenjuje, zatim da ne ceni činjenicu da je od strane PU Novi Sad dobijen izveštaj da je vršena manipulacija sa predmetima koji su oduzeti od okrivljenog G. 1, iz čega proizilazi da navedeni predmeti nisu podobni za DNK veštačenje, da je od okr. F.G. oduzeta potpuno druga vrsta droge od droge koja je pronađena u stanu okr. A.G., da okr. G. 2 nije mogao da dokaže da nije bio ni u kakvom kontaktu sa opojnom drogom koja je oduzeta od okr. G. 1, ... te da je Apelacioni sud u Novom Sadu sve dokaze cenio proizvoljno, bez realne procene vrednosti značaja svakog pojedinog dokaza ...
Iznetim navodima, branilac u suštini osporava činjenično stanje utvrđeno prvostepenom i potvrđeno drugostepenom presudom, što, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne može biti razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. A.G. ocenio nedozvoljenim i na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Dragana Vuksanović, s.r. Zoran Tatalović, s.r.
