.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 404/2016
26.04.2016. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zorana Tatalovića, predsednika veća, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević Tomić, Sonje Pavlović i Milunke Cvetković, članova veća, sa savetnikom Tatjanom Milenković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog G.M., zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog G.M., advokata Ž.Š., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kruševcu K br. 1439/13 od 11.05.2015. godine i Višeg suda u Kruševcu Kž1 br. 284/15 od 28.12.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 26.04.2016. godine, jednoglasno je doneo
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog G.M., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kruševcu K br. 1439/13 od 11.05.2015. godine i Višeg suda u Kruševcu Kž1 br. 284/15 od 28.12.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kruševcu K br. 1439/13 od 11.05.2015. godine, okrivljeni G.M., oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ, za koje mu je izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci i istovremeno određeno da se ista neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od jedne godine od pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo.
Istom presudom obavezan je okrivljeni G.M. da na ime troškova krivičnog postupka budžetskim sredstvima suda isplati iznos od 4.000,00 dinara u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Presudom Višeg suda u Kruševcu Kž1 br. 284/15 od 28.12.2015. godine, delimičnim usvajanjem žalbe okrivljenog G.M. i njegovog branioca preinačena je presuda Osnovnog suda u Kruševcu K br. 1439/13 od 11.05.2015. godine u pogledu odluke o krivičnoj sankciji tako što je Viši sud u Kruševcu okrivljenom G.M. zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ za koje je tom presudom oglašen krivim primenom odredaba čl. 64, 65 i 66. KZ izrekao uslovnu osudu, tako što mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od tri meseca i istovremeno odredio da se ista neće izvršiti ukoliko okrivljeni za vreme proveravanja od jedne godine računajući od pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo, dok je u preostalom delu žalbe odbio kao neosnovane i prvostepenu presudu u neprinačenom delu potvrdio.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog G.M., advokat Ž.Š., zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1. i 3. ZKP u vezi člana 54. KZ, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak, s tim da se novi postupak održi pred izmenjenim većem.
Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti, na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 487. i 488. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen.
Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog G.M. je neosnovan.
U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog G.M. se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, navodima da se u radnjama okrivljenog ne stiču elementi krivičnog dela za koje je oglašen krivim, odnosno da se u postupanju okrivljenog ne stiču ni radnja ni posledica predmetnog krivičnog dela, već eventualno krivičnog dela odavanje službene tajne.
Iznete navode zahteva, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim. Naime, navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog G.M. isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani, i u obrazloženju presude je dao jasne i dovoljne razloge da se u radnjama okrivljenog stiču svi bitni elementi krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, a koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata, i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.
U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog G.M. ukazuje se i na povredu zakona iz člana 439. tačka 3. ZKP u vezi člana 54. KZ, navodima da je pobijanim presudama u delu kojim je odlučeno o vrsti i visni kazne pogrešno primenjen zakon i to: Zakon o ličnoj karti, Zakon o prebivalištu i boravištu građana, Zakon o opštem upravnom postupku, Zakon o advokaturi i Zakon o policiji.
Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, ne stoji povreda zakona na koju se na navedeni način ukazuje, jer je sud, nakon što je okrivljenog oglasio krivim zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ, postupajući u svemu u skladu sa odredbom člana 54. KZ, okrivljenom, u skladu sa zakonom, odmerio kaznu za krivično delo za koje je oglašen krivim, pa su navodi kojima se ukazuje na povrede drugih zakonskih propisa prilikom odmeravanja kazne, branioca okrivljenog, ocenjeni kao neosnovani.
Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. st. 1. i 2. ZKP.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Tatjana Milenković, s.r. Zoran Tatalović, s.r.
