Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Podnetim zahtevom branioca okrivljenog Vlade Stevića, advokata Željka Sankovića se ukazuje da je prvostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP odnosno da je prekoračio optužbu. Naime, zamenik Višeg javnog tužioca u Beogradu je u završnoj reči ostao kod optužnice Kto 61/15 od 08.06.2015. godine, mada je ista optužnica precizirana od strane javnog tužioca 31.05.2018. godine. Kako je, po stavu odbrane, sud vezan činjeničnim stanjem navedenim u dispozitivu optužnice kod koje je javni tužilac ostao i u završnoj reči od 08.06.2015. godine, to je i sud morao da ostane kod optužnice od 08.06.2015. godine a nikako kod optužnice precizirane 31.05.2018. godine po kojoj ga ni sam javni tužilac ne tereti.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se iznetim navodima branioca okrivljenog, advokata Željka Sankovića neosnovano ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, odnosno da je presudom prekoračena optužba.

Prekoračenje optužbe na štetu okrivljenog podrazumeva izmenu činjeničnog opisa radnji izvršenja krivičnog dela okrivljenog, koje su opisane u optužnom aktu, dodavanjem više kriminalnih aktivnosti, odnosno veće kriminalne volje okrivljenog, kojima se otežava položaj okrivljenog u pogledu pravne ocene dela ili sankcije, što ovde nije slučaj. Prvostepeni sud je, u skladu sa optužnicom i sa činjeničnim stanjem utvrđenim u zakonito sprovedenom postupku na glavnom pretresu izvršio korekciju tako što je umesto reči „pri čemu je mogao da shvati značaj svog dela i upravlja svojim postupcima naveo reči „pri čemu su njegove sposobnosti shvatanja značaja dela i mogućnosti upravljanja postupcima bile smanjene ali ne bitno zbog stanja omamljenosti opojnom drogom heroinom“, čime je precizirana izreka prvostepene presude u pogledu smanjenja stepena uračunljivosti što može predstavljati osnov ublaženja kazne u korist, a ne na štetu, okrivljenog i u skladu sa zakonskim ovlašćenjima suda. Samim tim ovakvom izmenom u činjeničnom opisu radnje izvršenja krivičnog dela nije otežan procesni položaj okrivljenog.

Dakle, pobijane pravnosnažne presude nisu donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, kako se to neosnovano ukazuje u zahtevu branioca okrivljenog Vlade Stevića, advokata Željka Sankovića.

Podnetim zahtevom branioca okrivljenog Vlade Stevića, advokata Željka Sankovića se ukazuje i da Viši javni tužilac u Beogradu u predmetnom krivičnom postupku prilikom ispitivanja svedoka AA nije postupio u skladu sa članom 300. ZKP jer okrivljenog Vladu Stevića nije pozvao da prisustvuje ovoj dokaznoj radnji niti ga je obavestio na bilo koji način da će svedok tog dana biti ispitan. Odbrana nalazi da pozivanjem samo tadašnjeg branioca po službenoj dužnosti okrivljenog Vlade Stevića, advokata Dragomira Mrdalja, ali bez pozivanja okrivljenog da prisustvuje ispitivanju svedoka AA „nisu ispunjena prava koje ima okrivljeni Vlade Stević“. Vrhovni kasacioni sud nalazi da se iznetim navodima neosnovano ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP u vezi sa odredbom člana 300. ZKP.

Odredbom člana 300. stav 1. ZKP propisano je da je javni tužilac dužan da braniocu osumnjičenog uputi poziv da prisustvuje saslušanju osumnjičenog, odnosno da osumnjičenom i njegovom braniocu uputi poziv, a oštećenog obavesti o vremenu i mestu ispitivanja svedoka ili veštaka.

Iz spisa predmeta proizlazi da je tadašnji branilac po službenoj dužnosti okrivljenog Vlade Stevića, advokat Dragomir Mrdalj bio pozvan i prisustvovao saslušanju svedoka AA pred Višim javnim tužiocem u Beogradu o čemu je sačinjen zapisnik Kti 43/15 od 06.03.2015. godine, koji je advokat Dragomir Mrdalj potpisao bez iznošenja prigovora u pogledu sadržine zapisnika o ispitivanju ovog svedoka. Pored toga, odredbom člana 300. stav 4. ZKP je propisano da će prilikom preduzimanja procesnih radnji iz navedenog člana ukoliko okrivljeni ima branioca, javni tužilac po pravilu pozivati odnosno obaveštavati samo branioca, što je i urađeno u konkretnom slučaju.

Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud nalazi da prisustvo samo branioca okrivljenog - advokata Dragomira Mrdalja saslušanju svedoka AA pred Višim javnim tužiocem u Beogradu nije povređena odredba člana 300. stav 1. ZKP, pa samim tim nije učinjena ni bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju se suštinski ukazuje podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Željka Sankovića.

Pored toga, podnetim zahtevom branioca okrivljenog, se ukazuje i na povredu odredbe člana 33. Ustava Republike Srbije i člana 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima uz iznošenje razloga zbog kojih odbrana nalazi da je ista učinjena.

Odredbom člana 484. ZKP, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1) a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) tog zakonika mora se dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Kako se u zahtevu u odnosu na povredu ljudskog prava okrivljenog (član 485. stav 1. tačka 3) ZKP) ne ističe da je ta povreda utvrđena odlukom Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, niti je takva odluka priložena uz zahtev, to zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u odnosu na ovu povredu nema propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, primenom člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                   Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov, s.r.                                                                                        Bata Cvetković, s,r,

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić