Rešenjem Višeg suda u Prokuplju Kž1 br.1/14 od 04.02.2014. godine, odbijena je kao neosnovana žalba okrivljenih V.O. 1 i V.O. 2, a rešenje Osnovnog suda u Prokuplju Kv br.166/13 od 06.11.2013. godine, potvrđeno.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je zajednički branilac okrivljenih V.O. 1 i V.O. 2 – advokat M.M., zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), i to konkretno zbog povrede zakona iz člana 439. stav 1. tačka 3. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2. ZKP utvrdi da je povređen zakon na štetu okrivljenih i preinači pobijana rešenja tako što će obustaviti postupak izvršenja novčane kazne koja je prema okrivljenima zamenjena kaznom zatvora, po pravnosnažnoj presudi Osnovnog suda u Prokuplju 3K br.369/10 od 05.02.2010. godine i rešenju Osnovnog suda u Prokuplju Kv br.166/13 od 06.11.2013. godine, te rešenju Višeg suda u Prokuplju Kž1 br.1/14 od 04.02.2014. godine.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća, održanoj u smislu odredbe člana 487. stav 1. ZKP, razmotrio spise predmeta i navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih, pa je našao:

Zahtev je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog njegovog podnošenja (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tač. 1. i 4. i tačka 7. do 10. i stav 2. tačka 1, član 439. tačka 1. do 3. i član 441. st. 3. i 4. ZKP, učinjenih u postupku pred prvostepenim i pred apelacionim sudom.

Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

U konkretnom slučaju, branilac je u zahtevu, kao razlog podnošenja, samo formalno označio povredu zakona iz člana 439. tačka 3. ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, a u obrazloženju zahteva navodi da su pobijana rešenja doneta suprotno odredbi člana 105. stav 1. tačka 7. KZ, jer je presuda Osnovnog suda u Prokuplju 3K br.369/10 od 05.02.2010. godine postala pravnosnažna dana 14.04.2011. godine, a da je rešenje Osnovnog suda u Prokuplju Kv br.166/13 od 06.11.2013. godine, kojim je novčana kazna zamenjena kaznom zatvora, doneta nakon 14.04.2013. godine, kada je nastupila zastarelost izvršenja novčane kazne koja je prema okrivljenima izrečena navedenom presudom.

Kako, dakle, iz iznetih navoda, proizilazi da se zahtevom za zaštitu zakonitosti pravnosnažna rešenja pobijaju zbog zastarelosti izvršenja novčane kazne, odnosno zbog povrede člana 105. stav 1. tačka 7. KZ, što ne predstavlja razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima i braniocima zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud, imajući u vidu da je u podnetom zahtevu samo formalno označena povreda zakona, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, a suštinski se ukazuje na nedozvoljene razloge za podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zahtev branioca okrivljenih odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, doneta je odluka kao u izreci, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                        Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                  Nevenka Važić, s.r.