Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Radmile Dragičević Dičić, predsednika veća, Sonje Pavlović, Radoslava Petrovića, Veska Krstajića i Jasmine Vasović, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Andreom Jakovljević, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Dragana Jelića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kruševcu K 152/19 od 19.09.2019. godine i Višeg suda u Kruševcu Kž1 201/19 od 20.12.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 09.06.2020. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Dragana Jelića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kruševcu K 152/19 od 19.09.2019. godine i Višeg suda u Kruševcu Kž1 201/19 od 20.12.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kruševcu K 152/19 od 19.09.2019. godine okrivljeni AA, oglašen je krivim zbog krivičnog dela nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. Krivičnog zakonika pa mu je izrečena uslovna osuda kojom mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 3 meseca i istovremeno je određeno da se ista neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku proveravanja u trajanju od 1 godine ne učini novo krivično delo.

Istom presudom, obavezan je okrivljeni AA da sudu na ime paušala plati iznos od 5.000,00 dinara, a zakonskoj zastupnici maloletnog oštećenog – majci BB, na ime troškova krivičnog postupka iznos od 89.625,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Višeg suda u Kruševcu Kž1 201/19 od 20.12.2019. godine, delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenog AA, preinačena je prvostepena presuda, pa je okrivljeni oglašen krivim zbog krivičnog dela nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. Krivičnog zakonika pa mu je izrečena uslovna osuda kojom mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 3 meseca i istovremeno je određeno da se ista neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku proveravanja u trajanju od 1 godine ne učini novo krivično delo.

Takođe, obavezan je okrivljeni AA da sudu na ime paušala plati iznos od 5.000,00 dinara, kao i da naknadi troškove maloletnog oštećenog, tako što će zakonskom zastupniku maloletnog oštećenog – majci BB, na ime zastupanja od strane punomoćnika platiti iznos od 98.625,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

U preostalom delu žalba branioca okrivljenog AA, odbijena je kao neosnovana.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Dragan Jelić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) i iz člana 441. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud najpre odloži izvršenje drugostepene presude, a zatim usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i preinači drugostepenu presudu i okrivljenog oslobodi od optužbe da je izvršio krivično delo koje mu je stavljeno na teret ili da istu ukine i predmet vrati na ponovno suđenje drugostepenom sudu.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Dragana Jelića, je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da je sud pobijanom pravnosnažnom drugostepenom presudom povredio procesno načelo zabrane preinačenja na štetu okrivljenog, propisano odredbom člana 453. ZKP (reformatio in peius), jer je odlučujući po žalbi branioca okrivljenog, izmenio prvostepenu presudu, protiv koje javni tužilac nije izjavio žalbu, i to u odnosu na vremenski period nedavanja izdržavanja, navodeći u izreci drugostepene presude, kasniji datum kao vreme početka izvršenja krivičnog dela, što je prema navodima zahteva učinjeno na štetu okrivljenog, obzirom da na taj način i zastarelost krivičnog gonjenja nastupa kasnije.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 453. ZKP, koja predviđa zabranu preinačenja na štetu okrivljenog, propisano je da ako je izjavljena žalba samo u korist okrivljenog, presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud, nakon održanog pretresa, nije prekršio zabranu preinačenja na gore (reformation in peius), propisanu odredbom člana 453. ZKP, obzirom da pobijana drugostepena presuda nije izmenjena na štetu okrivljenog, ni u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela (oglašen je krivim za isto krivično delo), niti u pogledu krivične sankcije (izrečena mu je uslovna osuda sa utvrđenom kaznom zatvora u istom vremenskom trajanju i sa istim rokom proveravanja).

Naime, prvostepenom presudom, donetom u ponovljenom postupku, okrivljeni je oglašen krivim zbog krivičnog dela nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. Krivičnog zakonika, učinjenog u vremenskom periodu od 01.09.2014. godine do 01.09.2016. godine i izrečena mu je uslovna osuda kojom mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 3 meseca i istovremeno je određeno da se ista neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku proveravanja u trajanju od 1 godine ne učini novo krivično delo, koja presuda je delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenog preinačena u pogledu vremena izvršenja krivičnog dela i okrivljeni je drugostepenom presudom pravnosnažno oglašen krivim zbog krivičnog dela nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. Krivičnog zakonika, koje je učinjeno u vremenskom periodu od 10.09.2014. godine do 01.09.2016. godine i izrečena mu je uslovna osuda kojom mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 3 meseca i istovremeno je određeno da se ista neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku proveravanja u trajanju od 1 godine ne učini novo krivično delo.

Dakle, po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, a shodno citiranoj zakonskoj odredbi iz člana 453. ZKP, sud je dužan da pazi da presudu u materijalnopravnom pogledu ne izmeni na štetu okrivljenog, kako u pogledu pravne kvalifikacije dela, tako i u delu o izrečenoj krivičnoj sankciji, te samim tim okolnost da je drugostepenom presudom prvostepena presuda izmenjena u pogledu preciziranja datuma početka izvršenja krivičnog dela, po oceni Vrhovnog kasacionog suda ne može predstavljati bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP u vezi člana 453. ZKP, a kako se to neosnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Branilac okrivljenog AA, u zahtevu za zaštitu zakonitosti nadalje ističe da je pravnosnažnom drugostepenom presudom povređen zakon iz člana 441. stav 4. u vezi člana 261. stav 2. tačka 8) ZKP, jer je odluka o troškovima nepravilna, obzirom da iz navedene zakonske odredbe jasno proizilazi da u troškove krivičnog postupka spada samo nagrada punomoćnika oštećenog, a ne i nagrada punomoćnika zakonskog zastupnika oštećenog.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Odredbom člana 261. stav 1. ZKP, propisano je da su troškovi krivičnog postupka izdaci učinjeni povodom postupka od njegovog pokretanja do njegovog završetka.

Odredbom člana 261. stav 2. tačka 8) ZKP, propisano je da troškovi krivičnog postupka obuhvataju nužne izdatke oštećenog i njegovog zakonskog zastupnika, kao i nagradu i nužne izdatke njegovog punomoćnika.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe drugostepeni sud je u konkretnom slučaju bio ovlašćen da njihovom primenom okrivljenog obaveže da naknadi troškove krivičnog postupka zakonskom zastupniku maloletnog oštećenog – majci BB, koji se odnose na ime zastupanja od strane punomoćnika u iznosu od 98.625,00 dinara, a imajući u vidu da se u spisima predmeta nalazi punomoćje kojim je BB, kao zakonski zastupnik maloletnog oštećenog VV, ovlastila advokate iz ... i njihove pripravnike da ih zastupaju i predstavljaju u svojstvu punomoćnika oštećenih u krivičnom predmetu protiv okrivljenog AA, zbog krivičnog dela nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. Krivičnog zakonika.

Sledstveno navedenom, a nasuprot navodima zahteva branioca okrivljenog, po nalaženju ovog suda, a imajući u vidu da je zakonski zastupnik maloletnog oštećenog, ovlastila punomoćnika da ih zastupa i predstavlja u svojstvu punomoćnika oštećenih u predmetnom krivičnom postupku, to je, pravilno drugostepeni sud obavezao okrivljenog AA da naknadi troškove krivičnog postupka zakonskom zastupniku maloletnog oštećenog – majci BB, koji se odnose na ime zastupanja od strane punomoćnika u iznosu od 98.625,00 dinara.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se zahtevom branioca okrivljenog neosnovano ukazuje da je pobijana drugostepena presuda doneta uz povredu zakona iz člana 441. stav 4. u vezi člana 261. stav 2. tačka 8) ZKP.

Ostalim navodima zahteva, u vezi povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, branilac u suštini osporava činjenice koje su od značaja za odluku o visini troškova krivičnog postupka, to jest osporava utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnoj odluci suda navodeći da je sud mogao obavezati okrivljenog na naknadu troškova krivičnog postupka na ime nagrade advokatu za zastupanje oštećenog u ukupnom iznosu od samo 18.000,00 dinara.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe da je bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP u vezi člana 453. ZKP, učinjena i donošenjem prvostepene presude u ponovljenom postupku, budući da je tom presudom sud odredio da se kazna zatvora koja je okrivljenom utvrđena neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku proveravanja ne učini novo krivično delo, dok je ranije ukinutom prvostepenom presudom K 726/16 od 12.12.2018. godine, bilo određeno da se utvrđena kazna zatvora, neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku proveravanja ne učini drugo krivično delo.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da iznetim navodima, branilac okrivljenog zapravo ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP.

Pored toga branilac okrivljenog, pravnosnažne presude pobija i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, na štetu okrivljenog, pri čemu ne ukazuje u čemu se navedene povrede sastoje, već u obrazloženju zahteva polemiše sa činjeničnim utvrđenjima suda, posebno u pogledu postojanja elemenata koji su okrivljenog doveli u neotklonjivu zabludu o postojanju krivičnog dela i postojanjem direktog umišljaja kod okrivljenog, te u tom smislu i primene odredbe člana 195. stav 2. Krivičnog zakonika, u konkretnom slučaju.

Iznetim navodima branilac okrivljenog ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnim presudama.

Takođe, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu navodi da su razlozi koje je dao drugostepeni sud u obrazloženju presude, pogrešni i nepravilni, čime zapravo ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, učinjenu u drugostepenom postupku.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud se u ocenu iznetih navoda branioca okrivljenog nije upuštao, jer pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                           Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                       Radmila Dragičević Dičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić