Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 5558/13 od 31.01.2014. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Kragujevcu, okrivljenog B.LJ. i njegovog branioca, a presuda Višeg suda u Kragujevcu 2K br. 15/13 od 20.09.2013. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljenog B.LJ., adv. A.B. i adv. D.G., zbog povrede zakona iz člana 439. stav 1. tačka 2. ZKP-a, povrede prava na odbranu i povrede prava okrivljenog na pravično suđenje, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev usvoji, preinači i prvostepenu i drugostepenu presudu samo u pogledu krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ i okrivljenog osudi za krivično delo iz člana 246a KZ ili pak da u celosti ukine i prvostepenu i drugostepenu presudu i predmet vrati sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, u smislu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13 i 45/13), na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog B.LJ., adv. A.B. i adv. D.G., je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. ZKP-a propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje - član 485. stav 1. ZKP-a.

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP-a okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP-a), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP-a.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP-a, propisano je da okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti samo zbog nabrojanih povreda tog Zakonika (član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom i to u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovan pravni lek.

Dakle, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, odredbom člana 485. stav 4. ZKP- a ograničeno je pravo okrivljenog na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti i to kako vremenski, tako i u pogledu razloga zbog kojih okrivljeni može podneti ovaj vanredni pravni lek, kao i da postoji obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP-a) koji podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

U konkretnom slučaju, branioci okrivljenog B.LJ. u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja zahteva samo formalno označavaju povredu zakona iz člana 439. stav 1. tačka 2. ZKP-a, zbog koje povrede je zahtev dozvoljen, ali suštinski osporavaju činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnim presudama u pogledu činjenica da li je okrivljeni B.LJ. nabavio i držao opojnu drogu - ... i ... za sebe ili radi stavljanja u promet i na osnovu toga zaključuju da bi se po pravilno utvrđenom činjeničnom stanju pravilnom primenom krivičnog zakonika morala doneti odluka kojom bi okrivljeni bio oglašen krivim ali ne za krivično delo nedozvoljena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ već za krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ jer je istu držao za sopstvenu upotrebu. Osim toga, branioci okrivljenog ističu da je u vreme izvršenja krivičnog dela okrivljeni imao svojstvo mlađeg punoletnog lica, emocionalno nezrelog, što se vidi iz nalaza i mišljenja veštaka, da je 21 godinu napunio dana ... godine, a da je zahtev za sprovođenje istrage podnet dana 11.12.2011. godine, a optužnica podignuta dana 22.02.2012. godine, pa je iz tih razloga na radnje okrivljenog trebalo primeniti blaži zakon.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda izloženim navodima zahteva branilaca okrivljenog u suštini se osporava utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnim presudama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza, a što sve ne predstavlja razlog zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP-a dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu.

Kako je, dakle, u podnetom zahtevu samo formalno označena povreda zakona iz člana 439. stav 1. tačka 2. ZKP-a, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, dok se u suštini ukazuje na nedozvoljene razloge za podnošenje zahteva, to je Vrhovni kascioni sud zahtev branilaca okrivljenog B.LJ., na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP-a, odbacio kao nedozvoljen.

Nadalje, branioci okrivljenog zahtev za zaštitu zakonitosti podnose i zbog toga što je okrivljenom povređeno pravo na odbranu i pravo na pravično suđenje koje je zajemčeno Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, što predstavlja razlog za podnošenje zahteva u smislu člana 485. stav 1. tačka 3. ZKP-a.

Odredbom člana 484. ZKP-a koja propisuje sadržaj zahteva između ostalog je navedeno da se u slučaju podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti zbog razloga iz člana 485. stav 1. tačka 2. i 3. ZKP-a mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Kako branioci okrivljenog nisu dostavili odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, iako su bili dužni da to učine u smislu odredbe člana 484. ZKP-a, Vrhovni kasacioni sud nalazi da zahtev branilaca okrivljenog B.LJ. u odnosu na ovaj zakonski osnov pobijanja pravnosnažne presude nema propisani sadržaj u smislu člana 484. ZKP-a.

S`toga je Vrhovni kasacioni sud iz napred iznetih razloga postupajući na osnovu člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova i primenom člana 487. stav 1. tačka 2. i 3. ZKP-a, odlučio kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik,                                                                         Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković, s.r.                                                                        Nevenka Važić, s.r.