Vrhovni kasacioni sud je dostavio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu nalazeći da prisustvo javnog tužioca i branioca okrivljenog ne bi bilo od značaja za donošenje odluke, pa ih nije obavestio o sednici veća u smislu člana 488. stav 2. ZKP-a.

Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP-a, na kojoj je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu uz primenu člana 604. ZKP-a, našao:

Branilac okrivljenog A.Ć., advokat I.K. u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je okrivljeni A.Ć. oglašen krivim za krivično delo ubistvo iz člana 113. KZ-a za koje je Krivičnim zakonom Republike Srbije propisana kazna zatvora od pet do petnaest godina, a kako se kritični događaj desio dana 19.07.1993. godine, a okrivljeni prvi put saslušan pred istražnim sudijom Okružnog suda u Prištini dana 03.09.2009. godine, to je, prema navodima zahteva zbog proteka roka dužeg od 15 godina nastupila relativna zastarelost krivičnog gonjenja u smislu člana 103. stav 3. Krivičnog zakonika, zbog čega je prema okrivljenom trebalo odbiti optužbu.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog neosnovani, a kojima se u suštini ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP-a zbog koje okrivljeni preko branioca u smislu člana 485. stav 4. ZKP-a može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Naime, u prvostepenom postupku je utvrđeno da iz spisa predmeta proizlazi da je Okružni sud u Prištini doneo naredbu za izdavanje poternice za okrivljenim Kv. broj 7/09 i da je po istoj Ministarstvo unutrašnjih poslova izdalo naredbu evidentiranu u biltenu broj 310 od 06.11.1993. godine, koju činjenicu okrivljeni nije osporio, što proizlazi iz zapisnika o ispitivanju okrivljenog Ki. broj 2/09 od 03.09.2009. godine, sačinjenog od strane istražnog sudije Okružnog suda u Prištini. U vezi sa tim Vrhovni kasacioni sud nalazi da je naredba za izdavanje poternice procesna radnja povodom koje nadležni organ unutrašnjih poslova raspisuje poternicu, a potom preduzima niz radnji radi njenog izvršenja, tako da njeno trajno dejstvo može biti ograničeno isključivo nastupanjem apsolutnog roka zastarelosti krivičnog gonjenja koji u konkretnom slučaju još uvek nije protekao, zbog čega je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP-a ocenjen kao neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su nižestepeni sudovi na štetu okrivljenog povredili zakon time što su kao otežavajuću okolnost uzeli da je okrivljeni ranije osuđivan, iako je prošlo više od 20 godina od poslednje osude, tako da je, prema navodima zahteva u smislu člana 98. Krivičnog zakonika nastupila zakonska rehabilitacija, pa se okrivljeni ima smatrati neosuđivanim licem.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se iznetim navodima zahteva branioca okrivljenog nižestepene presude suštinski pobijaju zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pogledu činjenice koja je relevantna za odluku suda o krivičnoj sankciji, pa imajući u vidu da pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje nije razlog zbog kojeg okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u smislu člana 485. stav 4. ZKP-a, to je zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenjen kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je postupajući na osnovu člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova i na osnovu člana 491. stav 1. ZKP-a i člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP-a, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                 Predsednik veća-sudija,

Vesna Veselinović, s.r.                                                                            Janko Lazarević, s.r.