Na osnovu člana 86. KZ, prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilima „B“ kategorije u trajanju od tri meseca, računajući od dana pravnosnažnosti presude.

Zakonska zastupnica maloletne oštećene BB - VV je radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva za naknadu štete upućena na parnicu.

Presudom Višeg suda u Užicu Kž1 br.26/19 od 05.03.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA – advokata Miroslava Dmitrovića, a presuda Osnovnog suda u Užicu 3K br.452/17 od 29.10.2018. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Miroslav Dmitrović, zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), konkretno zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP i člana 438. stav 2. tačka 1) i 3) ZKP, te zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati sudu na ponovno odlučivanje, pred izmenjenim većem, ili da pobijane presude preinači, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP. S tim u vezi, u zahtevu se ističe da se pravnosnažna presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama ZKP ne može zasnivati, obzirom da je na glavnom pretresu odražnom dana 28.02.2017. godine postupajući sudija, bez predloga stranaka, a po službenoj dužnosti, odredio izvođenje dokaza – veštačenje putem veštaka medicinske struke na okolnost vrste, težine i mehanizma nastanka telesnih povreda kod oštećene, postupajući tako na štetu okrivljenog.

Izloženi navodi zahteva su, po oceni ovoga suda, neosnovani.

Naime, bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP postoji ako se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama ZKP ne može zasnivati, osim ako je s obzirom na druge dokaze očigledno da bi i bez tog dokaza bila donesena ista presuda.

Odredbom člana 15. stav 1. ZKP, propisano je da se dokazi prikupljaju i izvode u skladu sa tim zakonikom. Stavom 4. istog člana, propisano je da sud može dati nalog stranci da predloži dopunske dokaze ili izuzetno može sam odrediti da se takvi dokazi izvedu, ako oceni da su izvedeni dokazi protivrečni ili nejasni i da je to neophodno da bi se predmet dokazivanja svestrano raspravio.

Kako je, dakle, prvostepeni sud postupio saglasno odredbi člana 15. stav 4. ZKP, te odredio veštačenje putem veštaka medicinske struke na osnovu ovlašćenja koja ima na osnovu navedenog člana, to su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog – da se pravnosnžna presuda zasniva na nezakonitom dokazu i da je na ovaj način pravnosnažnom presudom učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

U ostalom delu, isti zahtev odbačen je kao nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4, učinjenih u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim, odnosno drugostepenim sudom.

Obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

U ostalom delu, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, zbog koje je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca dozvoljeno, međutim, u zahtevu ne navodi konkretno u čemu se ova povreda sastoji, već s tim u vezi ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP isticanjem da je u konkretnom slučaju sud primenio blanketnu normu iz člana 187. stav 1. tačka 2) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, koja se prema stavu branioca ne odnosi na zabranu upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola, već se na ovu situaciju odnosi odredba člana 187. stav 5. tačka 5) ZOPS-a.

Nadalje, u zahtevu se ističe da nije jasno na osnovu čega je sud utvrdio da je okrivljeni upravljao pod dejstvom alkohola od baš 1,39 promila, što je za posledicu imalo pogrešno utvrđeno činjenično stanje, da su u obrazloženju presude dati nejasni razlozi u odnosu na odlučnu činjenicu – ko je prvi otpočeo radnju uključivanja vozila na glavni put, te da je razlog tome pogrešna ocena izvedenih dokaza, a polemiše se i sa iskazima oštećene i svedoka GG, te ukazuje na povrede odredaba člana 16. stav 5. ZKP i odredaba članova 310. i 395. ZKP, kao i povredu odredaba člana 68. stav 1. tačka 10) ZKP, te povredu odredaba člana 280. stav 6. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.

Imajući u vidu da branilac okrivljenog u preostalom delu zahteva samo formalno ističe povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, dok u suštini zahtevom ukazuje na nedozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenih i njihovih branilaca (na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, kao i povredu odredaba člana 16. stav 5. članova 310. i 395. i člana 68. stav 1. tačka 10) ZKP, te na povredu člana 187. stav 1. tačka 2) i člana 280. stav 6. ZOBS-a), to je Vrhovni kasacioni sud u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. ZKP, u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                         Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica,s.r.                                                                                                     Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić