Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, ocenjujući pri tome zakonitost dokaza koji su predmet ispitivanja u smislu člana 604. ZKP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11....55/14), našao:

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je prvostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer je presuda zasnovana na dokazima na kojima se ne može zasnivati, te u tom smislu kao nezakonite dokaze označava službenu belešku broj Knj.uv. 458/07 od 23.05.2007. godine i službenu belešku broj Knj.uv. 458/07 od 04.06.2007. godine. Naime, branilac smatra da su navedeni dokazi nezakoniti jer je na službenoj belešci od 23.05.2007. godine navedeno da je ista sačinjana za vozilo „...“, dok je objekt predmetnog krivičnog dela vozilo „...“, a na službenoj belešci od 04.06.2007. godine o pregledu vozila „...“ je hemijskom olovkom preko oznake „...“ uneto „...“, zbog čega je branilac okrivljenog tokom postupka predlagao da se izvede dokaz veštačenjem na okolnost utvrđivanja o kom vozilu se radi, a kako bi se moglo utvrditi da li su navedene službene beleške falsifikati.

Međutim, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, službene beleške Knj.uv.458/07 od 23.05.2007. godine i 04.06.2007. godine, predstavljaju sastavni deo kriminalističko tehničke dokumentacije Knj.uv. 458/07 MUP RS PU Čačak i sačinjene su na osnovu člana 225. st. 1. i 2. tada važećeg Zakonika o krivičnom postupku, te u tom smislu predstavljaju dokaze koji su pribavljeni u skladu sa zakonom. Pri čemu, osporavanjem sadržine navedenih službenih beleški, branilac okrivljenog ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje vezano za predmet izvršenja krivičnog dela, a što nije zakonski razlog zbog kojeg okrivljeni preko branioca može izjaviti zahtev za zaštitu zakonitosti.

U vezi sa istaknutom povredom zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) KZ, branilac okrivljenog ističe i da su pobijane presude zasnovane na fotokopijama dva zapisnika o pretresanju stana Kri.pov. 409/07 od 22.05.2007. godine i potvrde o privremeno oduzetim predmetima, a po oceni branioca ove fotokopije same po sebi ne mogu imati svojstvo isprave i ne mogu se koristiti kao dokaz u postupku.

Po nalaženju ovog suda, pitanje da li neoverena fotokopija isprave predstavlja nedozvoljen dokaz jeste faktičko pitanje u svakom konkretnom slučaju i zavisi od toga da li postoji ili ne postoji sumnja u njenu autentičnost i verodostojnost, a samim tim i da li je takva isprava podobna da služi kao dokaz kakve činjenice koja ima značaj za pravne odnose.

U vezi sa iznetim, a kako je prvostepeni sud prilikom izvođenja dokaza pročitao i navedene zapisnike o pretresu stana Kri.pov. 409/07 od 22.05.2007. godine i potvrdu o privremeno oduzetim predmetima od okrivljenog D.N., te kako stranke prilikom izvođenja ovih dokaza nisu osporavale autentičnost i verodostojnost navedenih fotokopija, to je, po oceni ovog suda, očigledno da u konkretnom slučaju navedene fotokopije ne predstavljaju dokaze na kojima se presuda ne može zasnovati, jer samo u slučaju ukoliko bi postojala sumnja u autentičnost i verodostojnost takvih isprava – fotokopija, sud bi bio dužan da njihovu autentičnost potvrdi izvođenjem drugih dokaza i tek ako pored toga i dalje ostane sumnja u autentičnost i verodostojnost takve isprave, ona ne bi bila podobna u smislu člana 112. tačka 26) KZ da služi kao dokaz u postupku, što ovde nije slučaj.

Pored toga, branilac okrivljenog kao nedozvoljen dokaz ističe i to da je drugostepeni sud u pobijanoj presudi zasnovao svoju odluku na dokazu koji nije izveden pred prvostepenim sudom i na kome nije zasnovana prvostepena odluka, a to je iskaz okrivljenog dat pred MUP RS PU Čačak od 22.05.2007. godine.

Vrhovni kasacioni sud najpre nalazi da iz spisa predmeta proizilazi da je u obrazloženju pobijane prvostepene presude navedeno da je okrivljeni D.N. tokom postupka koristio svoje zakonsko pravo da se brani ćutanjem, te njegova odbrana nije cenjena prilikom utvrđivanja činjeničnog stanja, već je prvostepeni sud činjenično stanje utvrdio na osnovu pisanih dokaza navedenih na stranama 12. i 13. pobijane prvostepene presude. Drugostepeni sud u pobijanoj presudi na strani 7. navodi da je prvostepeni sud dao jasne i pravilne razloge o tome zbog čega nalazi da je okrivljeni D.N. izvršio krivično delo za koje je oglašen krivim, koje u svemu kao pravilne prihvata, budući „da je sam okrivljeni u svom iskazu datom pred ovlašćenim službenim licima PU Čačak u prisustvu branioca na zapisniku od 22.05.2007. godine izjavio da registarske tablice oznake ... i saobraćajna dozvola koji su pronađeni kod njega i oduzeti, su ostali kod njega u radionici i da je predmetne registarske tablice sam ugradio na svoje putničko vozilo...“

Polazeći od navedenog, po oceni ovog suda, kako u konkretnom slučaju prvostepeni sud nije tokom postupka kao dokaz izveo iskaz okrivljenog D.N. a dat u predistražnom postupku, to ni drugostepeni sud nije mogao ovaj dokaz, u pobijanoj drugostepenoj presudi, da koristi prilikom ocene žalbenih navoda branioca okrivljenog D.N.

Međutim, po oceni ovog suda, kako je činjenično stanje vezano za krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ za koje je okrivljeni D.N. pobijanim presudama oglašen krivim, tokom postupka utvrđeno i iz ostalih dokaza navedenih na strani 12. i 13. pobijane prvostepene presude, to u konkretnom slučaju u prvostepenom postupku nije došlo do bitne povrede odredaba ZKP u smislu člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, zbog koje je nužno ukidanje pobijane drugostepene presude, jer je očigledno da je i bez iskaza okrivljenog D.N. datog na zapisniku od 22.05.2007. godine pred ovlašćenim službenim licima PU Čačak, a koji iskaz je korišćen tokom drugostepenog postupka, bila donesena ista presuda.

Imajući u vidu sve navedeno, po oceni ovog suda, neosnovano branilac okrivljenog ističe da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, odnosno da je ova povreda neposredno uticala na nezakonitost pobijanih presuda.

Nadalje, branilac okrivljenog u zahtevu ističe da se okrivljenom stavlja na teret da je postavio registarske tablice na vozilu i takvo vozilo upotrebio u saobraćaju, pa po oceni branioca ne može se smatrati da je okrivljeni u konkretnom slučaju nabavio radi upotrebe lažnu javnu ispravu, što predstavlja obeležje krivičnog dela iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ za koje je oglašen krivim, već da se eventualno radi o posebnim slučajevima falsifikovanja isprave iz člana 356. tačka 5) u vezi člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ, a koje delo optužnim aktom okrivljenom nije stavljeno na teret.

Iznetim navodima, po oceni ovog suda, branilac okrivljenog ukazuje da je u pobijanim presudama u pogledu krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim primenjen zakon koji se ne može primeniti, odnosno ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Naime, okrivljeni je pobijanim presudama oglašen krivim da je nabavio radi upotrebe lažnu javnu ispravu - saobraćajnu dozvolu serijskog broja ... koja se vodi na ime D.V. iz P., a koja radnja je prethodila postavljanju registarskih oznaka ... na vozilo u vlasništvu okrivljenog koje ne pripadaju vozilu okrivljenog, odnosno, po oceni ovog suda postavljanje registarskih oznaka na vozilu okrivljenog je proizišlo iz prethodno nabavljene radi upotrebe lažne saobraćajne dozvole.

Polazeći od navedenog, po oceni ovog suda, radnja izvršenja krivičnog dela je nabavljanje lažne javne isprave – saobraćajne dozvole radi upotrebe, a ne postavljanje registarskih oznaka na vozilo okrivljenog, što je samo prateća aktivnost u vezi izvršenja radnje krivičnog dela, pa kako izreka pobijane prvostepene presude, u odnosu na krivično delo iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ za koje je okrivljeni D.N. oglašen krivim, sadrži sva obeležja navedenog krivičnog dela, to su navodi branioca da se u konkretnom slučaju radi o krivičnom delu iz člana 356. tačka 5) KZ, odnosno da su pobijane presude donete uz povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da prvostepeni sud nije utvrdio sve odlučne činjenice, niti je raspravio sva sporna pitanja, pa je iz pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja proizišao i pogrešan i preuranjen pravni zaključak, te u tom smislu branilac ističe da je prvostepeni sud propustio da utvrdi kako i na koji način je okrivljeni došao do navodnog falsifikata.

Iznetim navodima, po oceni ovog suda, branilac okrivljenog ukazuje na to da je u pobijanoj prvostepenoj presudi pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje.

Nadalje, branilac u zahtevu ističe da je okrivljeni po stavu suda nabavio lažnu ispravu, a zatim je upotrebio, ali po oceni branioca ako je učinilac dela upotrebio javnu ispravu kao pravu, ta radnja u sebi konzumira i nabavku takve isprave i potpuno je irelevantno na koji način je isprava nabavljena i sa kojom namerom, zbog čega po oceni branioca je formulacija izreke presude nerazumljiva, a što predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP.

Branilac u zahtevu ističe i to da prvostepena presuda nema razloge o odlučnim činjenicama, jer u obrazloženju presude se ne daju nikakvi razlozi na osnovu kojih to dokaza sud utvrđuje da je okrivljeni nabavio saobraćajnu dozvolu, te da je nejasno da li je okrivljeni sam napravio saobraćajnu dozvolu ili je nabavio na drugi način.

Iznetim navodima, po oceni ovog suda, branilac okrivljenog ukazuje na to da prvostepena presuda nema razloge o odlučnim činjenicama, a oni koji su dati su nejasni, odnosno ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu ističe da je tokom postupka zahtevao da se iz spisa predmeta izdvoje službene beleške broj Knj.uv.458/07 od 23.05.2007. godine i od 04.06.2007. godine, ali da povodom tog njegovog zahteva odbrani nije data mogućnost da uloži žalbu na procesno rešenje kojim je sud naveo da se odbija predlog da se iz spisa predmeta izdvoje navedeni zapisnici, a kojim navodima branilac okrivljenog ukazuje na povredu zakona iz člana 407. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede odredaba čl. 407, kao ni povreda zakona iz čl. 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP, ili zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj odluci, to je Vrhovni kasacioni sud, zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar - savetnik                                                                                                                                 Predsednik veća - sudija

Ivana Trkulja Veselinović,s.r.                                                                                                              Janko Lazarević.s.r.