Presudom Višeg suda u Čačku Kž1 br.165/19 od 29.11.2019. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i presuda Osnovnog suda u Čačku Kbr.65/18 od 04.07.2019. godine, je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog AA podneo je blagovremeno zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede iz člana 485. stav 4. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) u vezi člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP (očiglednom omaškom naveden 439. stav 1. tačka 9) ZKP) i člana 439. tačka 2) ZKP sa predlogom da se podneti zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, pobijane presude ukinu ili da se preinače i okrivljeni oslobodi od optužbe shodno članu 423. tačka 2) ZKP.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan u delu koji se odnosi na povrede krivičnog zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu zahtev nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je prvostepenom presudom narušen objektivni identitet između optužbe i presude na koji način je učinjena bitna povreda postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, jer se optužnim predlogom okrivljenom stavlja na teret da je ostavio bez pomoći oštećenu BB, čije povrede je prouzrokovao vozilom kojim je upravljao, nakon čega je nastavio kretanje vozilom u pravcu Čačka, a izrekom prvostepene presude oglašen je krivim da je nakon što je oštećenu ostavio bez pomoći nastavio kretanje vozilom u pravcu Miokovca, na koji način je po navodima branioca optužba prekoračena.

Izložene navode branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećeg razloga:

Odredbom člana 420. ZKP propisano je da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe, sadržane u podnetoj, odnosno na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici.

Prekoračenje optužbe na štetu okrivljenog podrazumeva izmenu činjeničnog opisa dela koji je dat u optužnom aktu dodavanjem nove radnje izvršenja na koji način bi se pogoršao njegov položaj u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

U konkretnom slučaju to nije učinjeno, jer iako je u optužnici Osnovnog javnog tužioca u Čačku Kto.104/18 od 01.03.2018. godine u činjeničnom opisu krivičnog dela iz člana 296. stav 1. KZ navedeno „nakon čega je bez zaustavljanja nastavio kretanje vozilom u pravcu Čačka“, a u presudi kojom je oglašen krivim za predmetno krivično delo navodi se da je „bez zaustavljanja nastavio kretanje u smeru ka Mijokovcima“, činjenica je da pravac u kome je okrivljeni nastavio kretanje ne predstavlja prekoračenje optužbe. Prekoračenje optužbe predstavlja samo ona izmena ili dopuna činjeničnih navoda optužbe koja se odnosi na bitna obeležja krivičnog dela u odnosu na ona sadržana u optužnici, a koja su od uticaja na pravnu ocenu dela, a što je prvostepeni sud i obrazložio na strani 14 pasus sedam obrazloženja prvostepene presude, stoga su suprotni navodi izneti u zahtevu za zaštitu zakonitosti neosnovani.

Dalje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac je ukazao i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP u kome delu ističe da su prvostepeni i drugostepeni sud svoje odluke zasnovali na zapisniku o ispitivanju oštećene kod Osnovnog javnog tužioca u Čačku Kt 149/17 od 09.08.2017. godine, a koji zapisnik je sačinjen bez prethodnog pozivanja osumnjičenog, čime je, po navodima branioca, povređena odredba člana 300. stav 1. ZKP.

Naime, branilac navodi da je osumnjičenom prilikom ispitivanja u predistražnom postupku dana 31.05.2017. godine saopšteno da sledi dokazna radnja ispitivanja oštećene i isti se tom prilikom izjasnio da ne želi da prisustvuje toj radnji, međutim kako je oštećena ispitana tek 09.08.2017. godine, javni tužilac je morao da uputi poziv osumnjičenom u skladu sa članom 300. stav 1. ZKP ili da pribavi saglasnost sudije za prethodni postupak u smislu člana 300. stav 6. ZKP, tako da je na navedeni način zapisnik o ispitivanju oštećene nezakonit dokaz na kome se ne može zasnivati odluka suda. Takođe po navodima branioca iskaz oštećene nije mogao biti konvalidiran na glavnom pretresu s obzirom da se iz zapisnika o glavnom pretresu održanom 30.11.2018. godine ne može sa sigurnošću utvrditi da li je ispitana oštećena ili neko drugo lice, jer je u istom navedeno da je ispitana „BB“, pa je nejasan identitet lica koje je ispitano na pretresu u svojstvu oštećene.

Izneti navodi iz zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se po oceni Vrhovnog kasacionog suda ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Odredbom člana 300. stav 1. ZKP propisano je da je javni tužilac dužan da braniocu osumnjičenog uputi poziv da prisustvuje saslušanju osumnjičenog, odnosno da osumnjičenom i njegovom braniocu uputi poziv, a oštećenog obavesti o vremenu i mestu ispitivanja svedoka ili veštaka. Iz spisa predmeta proizilazi da je Osnovni javni tužilac u Čačku dana 31.05.2017. godine, nakon što je saslušan, okrivljenog AA obavestio da sledi dokazna radnja ispitivanja svedoka-oštećene i da je osumnjičeni bio isključiv da toj dokaznoj radnji ne želi da prisustvuje. Dalje je utvrđeno iz zapisnika o glavnom pretresu održanom dana 30.11.2018. godine da je u prisustvu okrivljenog i njegovog branioca ispitan svedok-oštećena BB, što znači da je neposredno izveden dokaz - ispitivanje svedoka na glavnom pretresu kada su prisustvovali okrivljeni i njegov branilac.

Pogrešno navedeno ime oštećene po oceni ovog suda ne dovodi u sumnju identitet lica ispitanog u svojstvu oštećene na glavnom pretresu, a ovo stoga što je ista ispitana na glavnom pretresu dana 30.11.2018. godine, da je na glavnom pretresu prisustvovao i okrivljeni i njegov branilac, koji je oštećenoj postavljao pitanja i identitet oštećene niko nije osporavao.

Imajući u vidu navedeno, po stavu Vrhovnog kasacionog suda neosnovano branilac okrivljenog ukazuje da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Pored navedenog, branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i na povredu iz odredbe člana 439. tačka 2) ZKP, jer je u odnosu na okrivljenog primenjen zakon koji se ne može primeniti na taj način što je neprihvatljiv stav prvostepenog suda da je okrivljeni bio svestan da je svojim radnjama prouzrokovao saobraćajnu nezgodu u kojoj je oštećena povređena i koju je okrivljeni u tom trenutku ostavio bez pomoći nastavivši svoj put, i da je to hteo, jer se prema zapisniku o uviđaju saobraćajne nezgode, prema skici lica mesta i KT dokumentaciji saobraćajna nezgoda dogodila u krivini, te nije bilo kontakta između vozila, već je vozilo marke „...“ izazvalo opisanu saobraćajnu situaciju, a vozač nije ni znao niti je mogao znati da su nastupile povrede kod oštećene, te se u radnjama okrivljenog uopšte ne mogu steći zakonska obeležja krivičnog dela iz člana 296. stav 1. Krivičnog zakonika, čime u suštini branilac polemiše sa ocenom suda o izvedenim dokazima i polemiše sa umišljajem okrivljenog, čime osporava činjenično stanje (član 440 ZKP) utvrđeno prvostepenom i potvrđeno drugostepenom presudom.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP, taksativno su nabrojane povrede zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i žalbenim sudom, a koje predstavljaju razloge zbog kojih ovlašćeno lice (član 483. ZKP) može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

U smislu napred citirane odredbe člana 485. stav 4. ZKP pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, te je u ovom delu zahtev odbačen kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odbio zahtev kao neosnovan u pogledu povrede iz člana 438. stav 1. tačka 9) i člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, a u preostalom delu na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP odbacio kao nedozvoljen zahtev i odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                        Dragan Aćimović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić