U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Radmile Dragičević Dičić, predsednika veća, Radoslava Petrovića, Biljane Sinanović, Dubravke Damjanović i Dragomira Milojevića, članova veća, sa savetnikom Andreom Jakovljević, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela sitna krađa, utaja i prevara iz člana 210. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Gorana Stefanovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Leskovcu K 150/20 od 10.11.2020. godine i Višeg suda u Leskovcu Kž1 34/21 od 01.02.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 15.04.2021. godine, jednoglasno je doneo:

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Gorana Stefanovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Leskovcu K 150/20 od 10.11.2020. godine i Višeg suda u Leskovcu Kž1 34/21 od 01.02.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu K 150/20 od 10.11.2020. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog krivičnog dela sitna krađa, utaja i prevara iz člana 210. stav 1. Krivičnog zakonika pa mu je izrečena uslovna osuda kojom mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 3 meseca i istovremeno je određeno da se ista neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku proveravanja od 1 godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo.

Istom presudom, okrivljeni je obavezan da sudu na ime paušala plati 5.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Višeg suda u Leskovcu Kž1 34/21 od 01.02.2021. godine odbijene su kao neosnovane žalbe OJT u Leskovcu i branioca okrivljenog AA i prvostepena presuda, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Goran Stefanović zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) i 9) i stav 2. tačka 1) ZKP, povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1), 2) i 3) i 441. stav 4. ZKP i zbog povrede članova 16. stav 1., 2., 4. i 5., 61., 82., 83., 90. stav 1. i 2., 100. stav 1., 210., 405. stav 3., 419. stav 2., 420. stav 1., 422. stav 1. tačka 1), 423. stav 1. tačka 1) i 2), 441. stav 3. i 502. ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud utvrdi da je podneti zahtev osnovan i donese odluku kojom će preinačiti pobijane presude u oslobađajuće, te okrivljenog osloboditi od plaćanja troškova postupka i nakon toga dosudi okrivljenom troškove prvostepenog i drugostepenog postupka, kao i postupka po vanrednom pravnom leku za angažovanje branioca u skladu sa AT i troškovnikom, kao i da donese odluku kojom će izvršenje pravnosnažne prvostepene presude odložiti odnosno prekinuti.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je donošenjem pobijanih pravnosnažnih presuda učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, imajući u vidu da je postupak protiv okrivljenog pokrenut zbog krivičnog dela iz člana 203. stav 1. Krivičnog zakonika, pri kojoj pravnoj kvalifikaciji je tužilac ostao do kraja postupka, te da je tek sud izvršio izmenu optužnog akta i okrivljenog oglasio krivim zbog krivičnog dela iz člana 210. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje se gonjenje preduzima po privatnoj tužbi, zbog čega prema stavu odbrane u konkretnom slučaju nema optužbe ovlašćenog tužioca.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da neosnovano branilac ističe da je u konkretnom slučaju prvostepeni postupak vođen bez zahteva ovlašćenog tužioca. Prvostepeni postupak je vođen po optužnom predlogu nadležnog javnog tužioca podnetom zbog krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. Krivičnog zakonika, koje se goni po službenoj dužnosti i pri tom optužnom predlogu je javni tužilac ostao do okončanja prvostepenog postupka. Međutim, sud je, nakon sprovedenog dokaznog postupka, izvršio izmenu pravne kvalifikacije i okrivljenog prvostepenom presudom oglasio krivim i osudio zbog krivičnog dela sitna krađa, utaja i prevara iz člana 210. stav 1. Krivičnog zakonika.

Iz spisa proizilazi da je MUP RS, PI Sever dana 17.09.2019. godine podneo krivičnu prijavu Ku 1160/19, a nakon podnete prijave od strane oštećenog STP i UR „BB“ od 02.09.2019. godine, u svom iskazu datom u svojstvu svedoka, predstavnik oštećenog – VV, izjavio je da se pridružuje krivičnom gonjenju okrivljenog.

Odredba člana 65. stav 3. ZKP predviđa da, kada je oštećeni podneo krivičnu prijavu ili predlog za gonjenje, a u toku postupka se utvrdi da se radi o krivičnom delu za koje se goni po privatnoj tužbi, prijava, odnosno predlog smatraće se blagovremenom privatnom tužbom ako su podneti u roku predviđenom za privatnu tužbu. Stavom 2. istog člana, propisano je da se privatna tužba podnosi u roku od tri meseca od dana kada je oštećeni saznao za krivično delo i osumnjičenog.

U smislu citiranih odredbi, oštećeni je tokom prvostepenog postupka imao svojstvo potencijalnog ovlašćenog tužioca za slučaj odustanka javnog tužioca od krivičnog gonjenja ili ako se tokom postupka utvrdi da se radi o krivičnom delu za koje se goni po privatnoj tužbi. Vrhovni kasacioni sud nalazi da je podnošenjem krivične prijave dana 17.09.2019. godine (nakon što je oštećeni prijavio 02.09.2019. godine kritični događaj od 31.08.2019. godine), dakle, u roku predviđenom za podnošenje privatne tužbe i izjavom predstavnika oštećenog datom u prvostepenom postupku - da se pridružuje krivičnom gonjenju okrivljenog, jasno i blagovremeno izrazio svoju volju za krivični progon okrivljenog.

U situaciji kada se po krivičnoj prijavi oštećenog, podnetoj u roku predviđenom za privatnu tužbu, sprovede krivični postupak po optužnom aktu javnog tužioca za krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti, pa sud nakon održanog glavnog pretresa na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja oceni da se u radnjama okrivljenog stiču zakonska obeležja krivičnog dela koje se goni po privatnoj tužbi, izjava oštećenog data u krivičnom postupku da se pridružuje krivičnom gonjenju, po oceni ovog suda, smatraće se izjavom za nastavljanje postupka za krivično delo za koje se goni po privatnoj tužbi.

Samim tim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nižestepeni sudovi nisu povredili odredbe krivičnog postupka u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca, odnosno nisu učinili bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, kako se to neosnovano ukazuje u zahtevu branioca okrivljenog.

Branilac okrivljenog, kao razlog podnošenja zahteva ističe i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1), 2) i 3) i 441. stav 4. ZKP, zbog kojih je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti dozvoljeno, međutim navedene povrede zakona, obrazlaže navodima kojima se tiču činjeničnih utvrđenja suda, iznoseći sopstveni zaključke o postojanju predmetnog krivičnog dela, primeni zakona i odluci o „naknadi štete“, što predstavlja povredu člana 440. ZKP.

Navodima zahteva kojima se napadaju razlozi pravnosnažne presude ukazuje se na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Kao razlog podnošenja zahteva branilac okrivljenog navodi i povrede članova članova 16. stav 1., 2., 4. i 5., 61., 82., 83., 90. stav 1. i 2., 100. stav 1., 210., 405. stav 3., 419. stav 2., 420. stav 1., 422. stav 1. tačka 1), 423. stav 1. tačka 1) i 2), 441. stav 3. i 502. ZKP, međutim, kako povrede navedenih odredaba, kao i odredba člana 440. ZKP i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, to se Vrhovni kasacioni sud u razmatranje istih nije upuštao.

Branilac okrivljenog, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i stav 2. tačka 1) ZKP, ali u obrazloženju zahteva ne konkretizuje u čemu se istaknute povrede zakona, ogledaju.

Kako Vrhovni kasacioni sud pravnosnažnu odluku i postupak koji je prethodio njenom donošenju ispituje samo u okviru razloga, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti u smislu člana 489. stav 1. ZKP i nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda istaknuta povreda zakona na koje se zahtevom samo ukazuje, to se ovaj sud u razmatranje i ocenu ovih povreda, takođe nije upuštao.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                          Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                     Radmila Dragičević Dičić,s.r.

 

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić