Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1029/21 od 01.03.2022. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Novom Sadu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije i branioca okrivljenih AA i BB, a presuda Višeg suda u Novom Sadu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije KPo4 37/20 od 07.10.2021. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenih AA i BB, advokat Jovica Kovačević, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i preinači u celini pobijane presude tako što će okrivljene osloboditi od optužbi ili da pobijane presude u celini ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu.

Vrhovni kasacioni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih dostavio Republičkom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. KZ i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenih AA i BB, advokat Jovica Kovačević, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP navodeći da krivična dela za koja se okrivljeni gone nisu krivična dela.

Prema navodima zahteva, krivično delo nedozvoljena trgovina iz člana 234. stav 4. u vezi stava 1. KZ je delo sa blanketnom dispozicijom. Uslovi za bavljenje trgovinom regulisani su posebnim materijalnopravnim propisom – Zakonom o trgovini, pa je sud, po mišljenju branioca, u izreci ili obrazloženju presude morao da navede konkretne odredbe Zakona o trgovini iz kojih je utvrdio koji su uslovi za bavljenje trgovinom i da obrazloži iz kog razloga okrivljeni nisu mogli da se bave trgovinom, što sud nije učinio, pa su pobijane presude donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Krivično delo nedozvoljena trgovina iz člana 243. stav 1. KZ, prema odredabama Krivičnog zakonika koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela („Službeni glasnik RS“, br.85/05 od 06.10.2005. godine), čini onaj ko nemajući ovlašćenja za trgovinu, nabavi robu ili druge predmete u većoj vrednosti u svrhu prodaje, ili ko se neovlašćeno i u većem obimu bavi trgovinom ili posredovanjem u trgovini ili se bavi zastupanjem organizacija u unutrašnjem ili spoljnotrgovinskom prometu robe i usluga. Teži oblik ovog krivičnog dela iz stava 4. postoji ako je učinilac dela iz stava 1. do 3. ovog člana organizovao mrežu preprodavaca ili posrednika ili je postigao imovinsku korist koja prelazi iznos od 450.000,00 dinara.

Iz izreke pobijane prvostepene presude, proizlazi da su okrivljeni AA i okrivljeni BB u vremenskom periodu od 19.03.2010. godine do 13.01.2014. godine, u ..., u stanju uračunljivosti, svesni svojih dela i njihove zabranjenosti, čija izvršenja su hteli, neovlašćeno i u većem obimu bavili trgovinom i to kupoprodajom polovnih putničkih motornih vozila, koja su u više navrata nabavili i uvozili iz Republike Italije u Republiku Srbiju gde su ih prodavali fizičkim licima, što je uz opis putničkih motornih vozila, njihovu vrednost sa carinskim dažbinama i porezima i prodajnu cenu navedeno u izreci presude, na koji način je okrivljeni AA postigao imovinsku korist u iznosu od 1.000.815,00 dinara, a okrivljeni BB imovinsku korist u iznosu od 1.205.999,00 dinara.

U konkretnom slučaju, prema nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u izreci navedene presude, pored subjektivnih elemenata krivičnog dela, opisana je i radnja izvršenja kao objektivni element ovog krivičnog dela odnosno da se svaki od okrivljenih ponaosob neovlašćeno bavio trgovinom u većem obimu i to tako što su obojica neovlašćeno nabavljala i uvozili putnička motorna vozila iz Republike Italije u Republiku Srbiju gde su ih prodavali fizičkim licima, na koji način je svaki od okrivljenih pribavio imovinsku korist u iznosu koji prelazi 450.000,00 dinara. Iz ovako opisanih radnji, čiji objekat je u svakom pojedinom slučaju jasno određen i opisan, i to u pogledu okrivljenog AA za deset neovlašćenih prodaja putničkih motornih vozila, a u pogledu okrivljenog BB za dvanaest neovlašćenih prodaja, proizlazi da su iste preduzimane kontinuirano, odnosno da se svaki od okrivljenih neovlašćeno i u većem obimu bavio trgovinom putničkih motornih vozila. Obzirom da je u izreci presude radnja izvršenja jasno opisana u pogledu oba okrivljena i da je jasno da su iste preduzimane neovlašćeno, dakle bez dozvole nadležnog organa i registracije za bavljenje trgovinom, to ne stoje navodi branioca da je, za postojanje krivičnog dela za koja su oglašeni krivim, u izreci bilo nužno navesti odredbe Zakona o trgovini, jer se ne radi o blanketnom krivičnom delu. Pojam „neovlašćenog“ podrazumeva upravo postupanje protivno zakonskoj obavezi prijave trgovinske delatnosti i nemanje ovlašćenja za bavljenje trgovinom, pa je to dovoljno za postojanje zakonskih obeležja krivičnog dela.

Opisane radnje, koje su okrivljeni AA i BB preduzeli, po oceni ovog suda, sadrže sve subjektivne i objektivne elemente po jednog krivičnog dela nedozvoljena trgovina iz člana 243. stav 4. u vezi stava 1. KZ, a kako su to pravilno zaključili i nižestepeni sudovi, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti njihovog branioca, advokata Jovice Kovačevića, kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Iz svih iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB, advokata Jovice Kovačevića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav.1 ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić