Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Aleksandra Stepanovića i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Zlatka Milića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kragujevcu Kv-847/24 od 25.11.2024. godine i Višeg suda u Kragujevcu Kž1-2/25 od 24.01.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 01.04.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Zlatka Milića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kragujevcu Kv-847/24 od 25.11.2024. godine i Višeg suda u Kragujevcu Kž1-2/25 od 24.01.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu Kv-847/24 od 25.11.2024. godine usvojen je zahtev OJT u Kragujevcu od 06.11.2024. godine za izricanje jedinstvene kazne okrivljenom AA, pa su preinačene samo u pogledu odluke o kazni pravnosnažne presude:

- Osnovnog suda u Kragujevcu K-958/21 od 31.01.2022. godine kojom je okrivljeni AA zbog krivičnog dela nedozvoljen promet akciznih proizvoda iz člana 176. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 9 meseci u prostorijama u kojima stanuje uz primenu elektronskog nadzora;

- Osnovnog suda u Kragujevcu K-818/23 od 14.03.2024. godine kojom je okrivljeni AA zbog krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 10 meseci u prostorijama u kojima u stanuje uz primenu elektronskog nadzora i

- Osnovnog suda u Kragujevcu K-131/22 od 11.04.2022. godine kojom je okrivljeni AA zbog krivičnog dela nedozvoljen promet akciznih proizvoda iz člana 176. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine u prostorijama u kojima u stanuje uz primenu elektronskog nadzora

te je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 5 meseci.

Presudom Višeg suda u Kragujevcu Kž1-2/25 od 24.01.2025. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i presuda Osnovnog suda u Kragujevcu Kv-847/24 od 25.11.2024. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Zlatko Milić, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu i na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i žalbenim sudom – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ne opredeljuje konkretno ni jednu povredu zakona koja, u smislu citirane odredbe člana 485. stav 4. ZKP, predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, već u obrazloženju zahteva navodi da je pobijanim presudama povređen zakon na štetu okrivljenog, jer je u postupku izricanja kazne povređena odredba člana 554. stav 2. ZKP kojom je propisano da sud pre odlučivanja o zahtevu pribavlja izjavu suprotne stranke, a u konkretnom slučaju osuđenog. Sud je prilikom odlučivanja o spajanju kazni, u skladu sa imperativnom zakonskom odredbom iz člana 554. stav 2. ZKP morao pribaviti izjavu od suprotne strane, a što sud nije učinio, odnosno izjava osuđenog je sudu dostavljena blagovremeno, ali je sud pogrešno konstatovao da se okrivljeni nije izjasnio. Pored iznetog, branilac navodi da ni drugostepeni sud nije pridao nikakav značaj povredi zakona na štetu osuđenog smatrajući da ista nije od uticaja. U vezi sa iznetim, branilac iznosi i kompletnu genezu postupanja u konkretnom postupku, i to kako Osnovnog suda u Kragujevcu, tako i branioca odnosno okrivljenog.

Međutim, povreda zakona iz člana 554. stav 2. ZKP, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, nije predmet razmatranja od strane Vrhovnog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle, nije dozvoljen razlog, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, zbog čega je Vrhovni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Zlatka Milića, ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, doneo odluku kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik,                                                                                           Predsednik veća-sudija,

Irina Ristić, s.r.                                                                                                   Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković