Branilac okrivljenog D.U., advokat K.R., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne presude Osnovnog suda u Zrenjaninu 3K. 1018/12 od 06.03.2013. godine („odnosno protiv presude Osnovnog suda u Zrenjaninu 3K. br. 433/10 (2009) od 07.07.2011. godine“) iz čega proizilazi da je zahtev podnet i protiv drugostepene presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 2555/13 od 05.03.2014. godine kojom je potvrđena prvostepena presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu 3K. 1018/12 od 06.03.2013. godine. U uvodu zahteva za zaštitu zakonitosti branilac navodi da zahtev podnosi „zbog razloga iz člana 485. stav 1. tačka 1. u vezi sa stavom 4. ZKP“ i predlaže da se „sve tri nižestepene presude“ ukinu i stvar vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili da se „sve tri nižestepene presude“ preinače i okrivljeni oslobodi od optužbe, kao i da Vrhovni kasacioni sud o sednici veća obavesti, odnosno pozove okrivljenog - član 488. stav 2. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 101/11, 121/12, 32/13 i 45/13) (u daljem tekstu: ZKP) i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.U., je neosnovan u odnosu na istaknutu povredu krivičnog zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Neosnovano branilac okrivljenog u zahevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, time što su presude zasnovane na dokazima pribavljenim protivno odredbama ZKP, koji, u smislu člana 16. ZKP, nisu mogli biti korišćeni u postupku.

S`prednjim u vezi, branilac bez osnova kao nezakonit dokaz označava potvrdu o privremenom oduzimanju predmeta od okrivljenog, od 06.07.2008. godine, pozivajući se na izjavu okrivljenog datu na glavnom pretresu od 21.01.2013. godine, da nije išao u školu, da ne zna da čita i piše, te na okolnost da je okrivljeni po narodnosti R. Navedene okolnosti bez uticaja su na zakonitost procesnih radnji u ovom postupku, odnosno na zakonitost pribavljanja sporne potvrde o privremenom oduzimanju predmeta od okrivljenog, koja se, shodno odredbi člana 604. stav 1. ZKP, ocenjuje po odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08, 72/09 i 76/10) („u daljem tekstu: ranije važeći ZKP“), koji je bio na snazi u vreme preduzimanja te radnje. Ovo iz razloga što iz zapisnika o saslušanju okrivljenog pred istražnim sudijom, dana 03.11.2008. godine proizilazi da okrivljeni, pre davanja iskaza i nakon što je poučen o pravu u smislu člana 9. ranije važećeg ZKP (da u postupku upotrebljava svoj jezik) nije tražio prevodioca već je izjavio da on dobro govori i razume srpski jezik i da želi da se postupak vodi na srpskom jeziku, te da će iskaz dati na srpskom jeziku, čime su konvalidirane i prethodne procesne radnje na srpskom jeziku, dakle i radnja pribavljanja potvrde o privremenom oduzimanju predmeta od okrivljenog, koju je okrivljeni potpisao bez primedbe i svojim potpisom potvrdio da je upoznat i saglasan sa sadržinom navedene potvrde.

Neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje na nezakonitost radnje pretresanja kuće u kojoj živi okrivljeni, odnosno da je ista obavljena protivno odredbi člana 81. ranije važećeg ZKP i da policija nije imala ovlašćenje za sprovođenje te radnje u smislu člana 238. stav 3. istog Zakonika, s`obzirom na zaprećenu kaznu za krivično delo u pitanju. Naime, pobijana pravnosnažna presuda se ne zasniva na tom dokazu, koji se u presudi uopšte i ne pominje, a ni u spisima predmeta nema podataka da je izvršeno pretresanje kuće okrivljenog.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su u blizini T. (mesto izvršenja krivičnog dela iz tačke 3. izreke prvostepene presude) pronađeni isti predmeti koji su navodno nađeni kod okrivljenog i navedeni u potvrdi o privremenom oduzimanju predmeta od okrivljenog, da su navodno na mestu izvršenja istog krivičnog dela pronađeni otisci prstiju izvršioca, ali nema rezultata analize tog traga o kojem se izjašnjavao svedok V.M., policajac, te osporava verodostojnost iskaza pomenutog svedoka da je u školu u O. ušao pošto je čuo alarm i ukazivanjem i na okolnost da je isti svedok bezuspešno podneo više prijava protiv okrivljenog i osporava odluku suda o neprihvatanju predloga odbrane da se pribavi kao dokaz u korist alibija okrivljenog izveštaj o vremenu kad je okrivljeni bio na izdržavanju kazne zatvora i takođe ukazuje da je trebalo proveriti okolnosti uračunljivosti okrivljenog s`obzirom na činjenicu da nije služio vojsku, odnosno proveriti razloge za to saslušanjem roditelja okrivljenog, neuropsihijatrijskim i psihološkim veštačenjem i uvidom u zdravstveni karton okrivljenog.

Prednjim navodima zahteva branilac okrivljenog pobija činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnoj presudi kao pogrešno i nepotpuno. Međutim, odredbom člana 485. stav 4. ZKP, koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno branilac okrivljenog shodno ograničenju njegovih prava pravima koja u postupku ima okrivljeni (član 71. stav 5. ZKP) mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka po osnovu pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, pa je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.U. u ovom delu nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP u odnosu na odbijajući deo, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP-a, u delu kojim je zahtev odbačen kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                            Predsednik veća-sudija,

Nataša Banjac, s.r.                                                                                                                  Bata Cvetković, s.r.