Vrhovni kasacioni sud je dostavio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu koga nije obavestio o sednici veća kao ni branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke u smislu člana 488. stav 2. ZKP, pa je održao sednicu veća na osnovu člana 490. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa rešenjima protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog N.V. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je prvostepeni sud pobijanim rešenjem kojim je odlučio da se primenom člana 388. st.4. i 5. u vezi stava 3. i 1. ZKP, navedeni svedoci ne ispituju ponovo neposredno na glavnom pretresu, već da se njihovi iskazi pročitaju zbog proteka vremena, učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer odluku zasniva na dokazima – iskazima svedoka koji nisu saslušani na glavnom pretresu, zbog čega se, prema stavu branioca, radi o dokazima na kojima se sudska odluka ne može zasnivati imajući pri tome u vidu da nema drugih dokaza na osnovu kojih bi bila doneta osuđujuća presuda.

U vezi sa tim, branilac u zahtevu ukazuje da je navedena bitna povreda odredaba krivičnog postupka dovela i do povrede prava na obaveznu odbranu okrivljenog u smislu člana 74. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su neosnovani navodi zahteva branioca okrivljenog da je Viši sud u Sremskoj Mitrovici navedenim odlukama povredio član 74. ZKP, imajući u vidu da je okrivljeni, s obzirom da se protiv njega vodi krivičnih postupak za krivično delo ubistvo iz člana 47. stav 2. u vezi stava 1. tačka 6. KZ RS u vezi člana 19. KZ SRJ, odnosno prema izmenjenoj optužnici za krivično delo teško ubistvo iz člana 114. stav 1. tačka 11. u vezi člana 30. Krivičnog zakonika, za koje je propisana kazna zatvora od najmanje 10 godina, i da se u toku postupka nalazio u pritvoru, imao branioca od prvog saslušanja i svo vreme trajanja prvostepenog postupka koji je još uvek u toku, što je u skladu sa ranije važećom odredbom člana 71. stav 1. i stav 2. ZKP („Sl. list SRJ“, broj 70/2001, 68/2002 i „Sl. glasnik RS“,broj 58/2004...72/2009), odnosno sada važećom odredbom člana 74. tačka 2), 3) ZKP, a time što je odlučeno da se zapisnici o iskazima ranije ispitanih svedoka pročitaju, okrivljenom nije povređeno pravo na obaveznu odbranu iz člana 74. ZKP, pa se suprotni navodi zahteva branioca okrivljenog ocenjuju kao neosnovani.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da branilac okrivljenog, iako se u zahtevu za zaštitu zakonitosti formalno poziva na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, iznetim navodima zahteva u suštini ukazuje da su nižestepeni sudovi time što su odlučili da se svedoci poimenično navedeni u izreci prvostepenog rešenja neće ponovo ispitivati već da se zapisnici o njihovim iskazima pročitaju, povredili odredbu člana 388. stav 4. i 5. u vezi stava 3. i stava 1. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 388. stav 4. i 5. u vezi stava 3. i stava 1. ZKP, te je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog N.V. u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                      Janko Lazarević,s.r.