Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 259/21 od 27.05.2021. godine odbijene su kao neosnovane žalba Višeg javnog tužioca u Novom Sadu, okrivljenog Danka Lapčevića i njegovog branioca i branioca okrivljenog Ivana Krstića, i presuda Višeg suda u Novom Sadu K 163/19 od 18.01.2021. godine potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude drugostepenog suda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Danka Lapčevića, advokat Petar Cvetković, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine u celini pobijanu presudu drugostepenog suda i predmet vrati na ponovno odlučivanje drugostepenom sudu.

Vrhovni kasacioni sud je primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Danka Lapčevića, advokata Petra Cvetkovića, dostavio Republičkom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. KZ i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog Danka Lapčevića, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažnu presudu protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Danka Lapčevića, advokata Petra Cvetkovića je osnovan.

Osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Danka Lapčevića, advokata Petra Cvetkovića, drugostepena presuda pobija zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP.

Iz spisa predmeta proizlazi da je pobijana presuda Apelacionog suda u Novom sadu Kž1 259/21 od 27.05.2021. godine, doneta u veću sastavljenom od sudija Snježane Leković, predsednika veća i sudija Milorada Dedića i Save Đurđića, članova veća.

Prema stanju u spisima predmeta, Apelacioni sud u Novom Sadu je, u drugom stepenu, odlučivao o žalbama izjavljenim na rešenja o produženju pritvora prema okrivljenima i to, između ostalog, sledećim rešenjima:

- rešenjem Kž2 699/19 od 17.05.2019. godine, koje je donelo veće sastavljeno od sudije Snježane Leković, predsednika veća i sudija Ljubomira Bačića i Svetlane Tomić-Jokić, članova veća, a kojim je odbijena kao neosnovana žalba branioca okrivljenog Danka Lapčevića, izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu Kv 368/19 od 18.04.2019. godine, kojim je okrivljenima produžen pritvor;

- rešenjem Kž2 753/19 od 29.05.2019. godine, koje je donelo veće sastavljeno od sudije Milorada Dedića, predsednika veća i sudija Branke Bančević i Dušana Vojnovića, članova veća, kojim je odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog Ivana Krstića izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu Kv 368/19 od 18.04.2019. godine;

- rešenjem Kž2 1652/19 od 05.11.2019. godine, koje je donelo veće sastavljeno od sudije Milorada Dedića, predsednika veća i sudija Branke Bančević i Dušana Vojnovića, članova veća, kojim su odbijene kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih Ivana Krstića i Danka Lapčevića izjavljene protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu Kv 991/19 od 14.10.2019. godine;

- rešenjem Kž2 1865/19 od 05.12.2019. godine, koje je donelo veće sastavljeno od sudije Snježane Leković, predsednika veća i sudija Ljubomira Bačića i Svetlane Tomić-Jokić, članova veća, kojim su odbijene kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih Ivana Krstića i Danka Lapčevića izjavljene protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu Kv 1090/19 od 12.11.2019. godine;

- rešenjem Kž2 403/20 od 03.03.2020. godine, koje je donelo veće sastavljeno od sudije Dušana Vojnovića, predsednika veća i sudija Milorada Dedića i Milice Novaković, članova veća, kojim su odbijene kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih Ivana Krstića i Danka Lapčevića izjavljene protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu Kv 138/20 od 07.02.2020. godine;

- rešenjem Kž2 765/20 od 14.05.2020. godine, koje je donelo veće sastavljeno od sudije Dušana Vojnovića, predsednika veća i sudija Milorada Dedića i Milice Novaković, članova veća, kojim su odbijene kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih Ivana Krstića i Danka Lapčevića izjavljene protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu Kv 365/20 od 08.04.2020. godine, i

- rešenjem Kž2 1873/20 od 17.11.2020. godine, koje je donelo veće sastavljeno od sudije Snježane Leković, predsednika veća i sudija Svetlane Tomić-Jokić i Zdravke Pisarić, članova veća, a kojim su odbijene kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih Ivana Krstića i Danka Lapčevića izjavljene protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu Kv 1016/20 od 07.10.2020. godine.

U obrazloženju rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2 699/19 od 17.05.2019. godine, između ostalog, navodi se da je pravilno postupio prvostepeni sud kada je prema okrivljenom Danku Lapčeviću, produžio pritvor po zakonskom osnovu iz člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP jer iz „spisa predmeta proizlazi da je okrivljeni Danko Lapčević opravdano sumnjiv da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ u vezi člana 33. KZ, odnosno opravdano sumnjiv da je u vremenskom periodu od tačno neutvrđenog datuma tokom 2018. godine do 26.10.2018. godine, u zajednici sa okrivljenim Krstić Ivanom, raskrčio manju površinu nepristupačne šikare te zasadio biljku konoplju u cilju proizvodnje opojne droge tzv.marihuane, te postoji opravdana sumnja da je stabljike biljke kanabisa negovao i zalivao, pa nakon sazrevanja delove biljke kidao i sušio na licu mesta u improvizovanoj sušari, gde je od strane radnika policije pronađeno 39 izniklih biljaka kanabisa, visine 2,5 do 3 metra, kao i sveži delovi biljke kanabis, koje su radi sušenja bile okačene o razapeti kanap unutar zasada, pri čemu postoji opravdana sumnja da je ukupna neto masa zatečenih izniklih stabljika kanabisa i svežih delova iste biljke 38.598,00 grama, a takođe postoji opravdana sumnja da su zatečeni sasušeni delovi biljke kanabis na podu improvizovane sušare, neto mase 419,81 gram i u papirnom džaku koji je pronađen u bunaru neto mase 271,21 gram, kao i digitalna vagica za precizno merenje“. Prema daljim navodima obrazloženja, „imajući u vidu navedeno, dužinu vremenskog perioda u kojem je okrivljeni opravdano sumnjiv da je preduzimao radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela, veliki broj preduzetih radnji u tu svrhu, kao i veću količinu pronađene opojne droge, sve napred navedene okolnosti“, i po nalaženju Apelacionog suda u Novom Sadu predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju „da bi okrivljeni ukoliko bi se našao na slobodi u kratkom vremenskom periodu mogao ponoviti krivično delo za koje je opravdano sumnjiv, samim i opravdavaju produženje pritvora prema okrivljenom po zakonskom osnovu iz člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP“.

Prema navodima obrazloženja rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2 753/19 od 29.05.2019. godine, sud je opravdanu sumnju da je izvršio krivično delo iz člana 246. stav 1. KZ u vezi člana 33. KZ, u pogledu okrivljenog Ivana Krstića cenio i obrazložio na isti način kako su u prethodno navedenom rešenju istog suda Kž2 699/19 od 17.05.2019. godine ove okolnosti cenjene u pogledu okrivljenog Danka Lapčevića.

Iz spisa predmeta proizlazi da je optužnica Višeg javnog tužioca u Novom Sadu Kti 9/19 od 12.09.2019. godine, kojom je okrivljenima Danku Lapčeviću i Ivanu Krstiću stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga u saizvršilaštvu iz člana 246. stav 1. KZ u vezi člana 33. KZ, potvrđena rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Kv 566/19 od 29.10.2019. godine.

Prema navodima obrazloženja rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2 1652/19 od 05.11.2019. godine, u kom su cenjene već navedene okolnosti opravdane sumnje u pogledu obojice okrivljenih, navodi se i da „postoji opravdana sumnja da su se okrivljeni bavili neovlašćenom proizvodnjom opojne droge u vidu zanimanja u cilju ostvarivanja zarade“, što su navodi koje Apelacioni sud u Novom Sadu, ponavlja i u rešenjima Kž2 1865/19 od 05.12.2019. godine, Kž2 403/20 od 03.03.2020. godine, Kž2 765/20 od 14.05.2020. godine i Kž2 1873/20 od 17.11.2020. godine, u kojima se na isti način obrazlažu i cene okolnosti opravdane sumnje u pogledu obojice okrivljenih.

Radi očuvanja standarda nezavisnog i nepristrasnog suda i prava na pravično suđenje, garantovanih odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, u Zakoniku o krivičnom postupku odredbom člana 37. propisani su razlozi za izuzeće sudija.

Odredbom člana 37. stav 1. tačka 1) do 4) ZKP predviđene su situacije u kojima se sudija ili sudija porotnik mora obavezno izuzeti od vršenja sudijske dužnosti u određenom predmetu, zbog određenog odnosa i povezanosti sudije sa učesnicima u postupku ili sa predmetom, pa je tako, između ostalog, u tački 4) propisano da će sudija biti izuzet od sudijske dužnosti u određenom predmetu, ako je u istom predmetu postupao kao sudija za prethodni postupak ili odlučivao o potvrđivanju optužnice ili učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom ili je učestvovao u postupku kao tužilac, branilac, zakonski zastupnik ili punomoćnik oštećenog, odnosno tužioca ili je saslušan kao svedok ili kao veštak ako ovim zakonikom nije drugačije propisano.

Apsolutno bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, postoji ako je u određenom krivičnom predmetu u suđenju na glavnom pretresu učestvovao sudija koji je morao biti izuzet od vršenja sudijske dužnosti, između ostalog, iz razloga što je u istom predmetu učestvovao u potvrđivanju optužnice – član 37. stav 1. tačka 4) ZKP.

Prema odredbama člana 210. do 216. ZKP, odlučivanje o pritvoru podrazumeva ocenu ispunjenosti zakonom propisanih razloga za određivanje, produženje ili ukidanje te mere, u koje spada i ocena postojanja osnova sumnje da je okrivljeni izvršio krivično delo pa je tako odredbom člana 211. stav 1. ZKP propisano da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinio krivično delo.

Odredbom člana 2. tačka 18) ZKP propisano je da je „osnovana sumnja“ skup činjenica koje neposredno ukazuju da je određeno lice učinilac krivičnog dela, a tačkom 19) istog člana, propisano je da je „opravdana sumnja“ skup činjenica koje neposredno potkrepljuju osnovanu sumnju i opravdavaju podizanje optužbe.

Razlikovanje i striktno pridržavanje zakonskih osnova i razloga prilikom odlučivanja o pritvoru od izuzetne je važnosti obzirom da pravilna i jasna distinkcija stepena sumnje, koje su sa razlogom definisane u članu 2. tačka 18) i 19) ZKP, između ostalog, štiti pojedinca od eventualne proizvoljnosti u postupanju organa krivičnog gonjenja, i predstavlja jednu od garancija za fer i nepristrasno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je, ocenjujući navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Danka Lapčevića, advokata Petra Cvetkovića, kojim se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, imao u vidu dosadašnju praksu Evropskog suda za ljudska prava, koja se u početku bazirala na potpuno objektivnoj koncepciji zasnovanoj na strogoj razdvojenosti funkcije gonjenja, istrage i suđenja (Cubber protiv Belgije, predstavka broj 9186/80, presuda od 26.10.1984. godine), do koncepcije koja je više subjektivna, jer pretpostavlja analizu okolnosti konkretnog slučaja u kojem sudija nije poštovao razdvojenost navedenih funkcija (Hauschildt protiv Danske, predstavka broj 10486/83, presuda od 24.05.1989. godine).

Pitanje odluke o pritvoru razjašnjeno je u predmetu Hauschildt protiv Danske, predstavka broj 10486/83, u kome je Evropski sud za ljudska prava utvrdio da je došlo do povrede člana 6. stav 1. Konvencije u slučaju funkcionalnog postupanja sudije u različitim fazama postupka i donošenja odluka koje su se, između ostalog ticale produženja pritvora. Između ostalog, u ovoj presudi je navedeno da je prema domaćem zakonodavstvu, sudija odlučujući o pritvoru, morao da ceni da postoji „posebno potvrđena sumnja“ da je okrivljeni izvršio krivično delo koje mu se stavlja na teret, te da je značenje ovog izraza zvanično objašnjeno u smislu da sudija mora biti uveren da postoji „vrlo visok stepen jasnoće“ po pitanju krivice (stav 34. do 35), i da stoga razlika između pitanja koje sudija mora da reši prilikom odlučivanja o pritvoru, vezano za krivicu i pitanja o kojima će morati da odluči prilikom presuđenja, postaje nejasna, zbog čega je Evropski sud za ljudska prava i utvrdio da je pitanje nepristrasnosti suda moglo da pobudi sumnju, te da u datom slučaju postoje posebne okolnosti koje su dovele do zaključka da postoji povreda člana 6. stav 1. Konvencije.

Iz navedenog proizlazi da učestvovanje sudije u odlučivanju o pritvoru u istom predmetu, po pravilu, ne predstavlja razlog za njegovo izuzeće prilikom odlučivanja o krivici istog okrivljenog, već postojanje predubeđenja kao razloga za njegovo izuzeće zavisi od toga da li je prilikom odlučivanja o pritvoru zauzeo jasan stav o krivici okrivljenog ili ne. Prema tome, reč je o faktičkom pitanju koje se procenjuje u svakom pojedinačnom predmetu.

U konkretnom slučaju, u obrazloženjima rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2 699/19 od 17.05.2019. godine, Kž2 1865/19 od 05.12.2019. godine i Kž2 1873/20 od 17.11.2020. godine, koja su donela veća u čijem radu je kao predsednik veća postupala sudija Snježane Leković, zatim u obrazloženjima rešenja Kž2 753/19 od 29.05.2019. godine i Kž2 1652/19 od 05.11.2019. godine, koja su donela veća u čijem radu je kao predsednik veća postupao sudija Milorad Dedić, i rešenja Kž2 403/20 od 03.03.2020. godine i Kž2 765/20 od 14.05.2020. godine, koja su doneta u većima u čijem radu je kao član veća učestvovao sudija Milorad Dedić, obrazloženo je postojanje opravdane sumnje da su okrivljeni Danko Lapčević i Ivan Krstić izvršili krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga u saizvršilaštvu iz člana 246. stav 1. KZ u vezi člana 33. KZ, iako je u toj fazi postupka, prilikom odlučivanja o pritvoru sud u obavezi da se kreće samo u granicama ispitivanja osnovane sumnje da su okrivljeni izvršili krivično delo.

Shodno navedenom, razlozi za produženje pritvora prema okrivljenima Danku Lapčeviću i Ivanu Krstiću nisu obrazloženi samo postojanjem osnovane sumnje da su okrivljeni izvršili krivično delo koje im je stavljeno na teret i zatim postojanosti osobitih okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo, u smislu člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, već su obrazloženi opravdanom sumnjom potrebnom za optuženje čime se sud nepotrebno upustio u odlučivanje o činjenicama koje opravdavaju podizanje optužbe i time svoje ovlašćenje u krivičnom postupku upodobio postupanju suda u fazi odlučivanja o potvrđivanju optužnice. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, utvrđivanjem postojanja opravdane sumnje u odnosu na krivično delo, sud se u značajnijoj meri upustio u pitanje krivice okrivljenih i objektivnih elemenata krivičnog dela i izrazio posredno, odlučujući o osnovanosti pritvora, svoj stav o potvrđivanju optužnice.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je prilikom obrazlaganja rešenja o određivanju pritvora, odnosno o njegovom produženju, bez obzira na fazu krivičnog postupka do presuđenja potrebno paziti da se ne dovede u pitanje pretpostavka nevinosti okrivljenih, naročito kada se radi o razlozima iz člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP. Suprotno tome, izražavanjem stava o opravdanoj sumnji u odnosu na krivično delo, sudija koji je na taj način odlučivao o pritvoru, izrazio je stav o krivici okrivljenih i elementima krivičnog dela na način da se u smislu člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP morao izuzeti od daljeg postupanja.

Sudija Snježana Leković je u rešenjima Kž2 699/19 od 17.05.2019. godine, Kž2 1865/19 od 05.12.2019. godine i Kž2 1873/20 od 17.11.2020. godine, a sudija Milorad Dedić u rešenjima Kž2 753/19 od 29.05.2019. godine, Kž2 1652/19 od 05.11.2019. godine, Kž2 403/20 od 03.03.2020. godine i Kž2 765/20 od 14.05.2020. godine, ocenili da postoji opravdana sumnja odnosno skup činjenica koje potkrepljuju osnovanu sumnju o krivici okrivljenih Danka Lapčevića i Ivana Krstića.

Postojanje takvog kvaliteta sumnje kod sudija Snježane Leković i Milorada Dedića, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, narušava pretpostavku njihove nepristrasnosti u daljem postupanju. Shodno tome, njihovo učestvovanje u radu veća Apelacionog suda u Novom Sadu, koje je odlučivalo o žalbama izjavljenim protiv rešenja o produženju pritvoru prema okrivljenima Danku Lapčeviću i Ivanu Krstiću, a gde je opravdana sumnja da su okrivljeni izvršili krivično delo iz člana 246. stav 1. KZ u vezi člana 33. KZ obrazložena razlozima za optuženje, prema stavu ovog suda, upodobljava se procesnoj ulozi sudije koji je učestvovao u potvrđivanju optužnice, u smislu člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP. Ovo posebno imajući u vidu da je sudija Snježana Leković, kao predsednik veća, u žalbenom postupku učestvovala u donošenju takva tri rešenja, a sudija Milorad Dedić, i kao predsednik veća i kao član veća, u donošenju po dva takva rešenja.

Prema tome, višestruko odlučivanje o osnovanosti i neophodnosti daljeg trajanja pritvora prema okrivljenima Danku Lapčeviću i Ivanu Krstiću, uz upuštanje u ocenu postojanja opravdane sumnje u odnosu na radnje krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ u vezi člana 33. KZ, koje treba da budu predmet raspravljanja na glavnom pretresu, u rešenjima Apelacionog suda u Novom Sadu, predstavlja okolnost koja narušava pretpostavku nepristrasnosti ovih sudija, pa su ispunjeni razlozi za obavezno izuzeće sudije Snježane Leković i Milorada Dedića u postuku odlučivanja o žalbama na prvostepenu presudu u kom se, u konkretnom slučaju, sudi u veću od troje sudija.

S obzirom na to da sudija Snježana Leković i sudija Milorad Dedić, nisu izuzeti prilikom donošenja drugostepene presude, to je po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda i odredbe člana 6. stav 1. Konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, stavove izražene u odlukama Evropskog suda za ljudska prava (Fey protiv Austrije, Sainte Marie protiv Francuske, Nortier protiv Holandije, Hauschildt protiv Danske, Davidsons i Savins protiv Latvije, Dragojević protiv Hrvatske, Jasinski protiv Poljske i Romenskiy protiv Rusije), kao i stavove izražene u odlukama Ustavnog suda Srbije Už 4461/10 od 30.01.2014. godine i Už 12021/17 od 04.01.2020. godine i Vrhovnog kasacionog suda Kzz RZ 2/2014 od 19.06.2014. godine, Kzz OK 33/2019 od 17.12.2019. godine, Kzz 236/2021 od 11.03.2021. godine, Kzz OK 6/2021 od 22.04.2021. godine, Kzz 880/2021 od 14.09.2021. godine, Kzz 851/2021 od 21.10.2021. godine, Kzz 1058/2021 od 21.10.2021. godine, Kzz 1176/2021 od 16.11.2021. godine i Kzz 1298/21 od 14.12.2021. godine, drugostepenom presudom učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, na koju se osnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Danka Lapčevića, advokata Petra Cvetkovića.

Iz iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Danka Lapčevića, advokata Petra Cvetkovića, kao osnovan, pa je u odnosu na ovog okrivljenog, a po službenoj dužnosti, primenom člana 489. stav 2. ZKP, i u odnosu na okrivljenog Ivana Krstića, ukinuo pravnosnažnu presudu Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 259/21 od 27.05.2021. godine i vratio tom sudu na ponovno odlučivanje, koji će u ponovnom postupku, imajući u vidu povrede iznete u ovoj presudi, doneti pravilnu, jasnu i na zakonu zasnovanu odluku

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP doneo odluku kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                          Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                          Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić