Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen i nema propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu navodi da u konkretnoj situaciji ne postoji opasnost u smislu krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti odnosno da bi postojala opasnost, mora biti objektivna i stvarna, a što izostaje iz razloga što objektivno obeležje koje se odnosi na opšte opasnu radnju držanja psa u konkretnoj situaciji ne postoji. Na ovaj način branilac okrivljenog suštinski ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Činjenični opis krivičnog dela utvrđen u izreci pravnosnažne presude sadrži sva bitna zakonska subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 5. u vezi stava 1. KZ za koje je okrivljeni AA pravnosnažno oglašen krivim. Naime, u izreci presude je navedeno da je okrivljeni „...ispred kućnog broja .., sposoban da shvati značaj svoga dela i da upravlja svojim postupcima, svestan zabranjenosti svog dela, svestan da opšteopasnom radnjom može izazvati opasnost za telo ljudi, olako držao da kod drugog neće nastupiti laka telesna povreda, u svom dvorištu, sa otvorenom dvorišnom kapijom, bez nadzora, držao psa braon – crne boje, rase „nemački ovčar“, koje je kroz otvorenu dvorišnu kapiju izašao na ulicu u momentu kada je istom prolazila oštećena..., kojom prilikom je pas ujeo za unutrašnju stranu desne potkolenice, nanevši joj laku telesnu povredu u vidu oguljotine sa unutrašnje strane na proksimalnom delu desne potkolenice.“

Po nalaženju ovoga suda u činjeničnom opisu dela datom u izreci prvnosnažne presude označene su sve činjenice i okolnosti koje se tiču radnje izvršenja koja se ogleda u preduzimanju opšte opasne radnje i u upotrebi opšte opasnog sredstva što se ogleda u ostavljanju svog psa rase nemački ovčar bez nadzora u dvorištu svoje kuće, na kom dvorištu je kapija bila otvorena, usled čega je izazvana opasnost za život ili telo ljudi, tako što je pas okrivljenog izašao iz dvorišta na ulicu u momentu kada je istom prolazila maloletna oštećena i ujeo je za unutrašnju stranu desne potkolenice, tako i one koje se tiču subjektivnih obeležja krivičnog dela koja se odnose na krivicu okrivljenog.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu je nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

U obrazloženju zahteva branilac okrivljenog navodi da nije dokazano koji je bio pas, niti čiji je pas, jer iz načina na koji je maloletna oštećena opisala psa koji ju je napao ne može se sa sigurnošću reći da je pas porodice AA. Dalje napominje da iskazi okrivljenog i njegovih roditelja jasno vode do zaključka da pas ni na koji način nije mogao napasti maloletnu oštećenu iz razloga što se isti nalazi čak u drugom dvorištu njihove kuće i nikada ne izlazi napolje iz svoga boksa. Pored navedenog, nejasno je na osnovu čega je sud tačno utvrdio da je vlasnik i držalac psa upravo okrivljeni, a da to nisu možda njegovi roditelji. Takođe navodi da sud u ovoj predmetnoj stvari nije u dovoljnoj meri utvrdio činjenično stanje.

Izneti navodi branioca okrivljenog po nalaženju ovoga suda predstavljaju osporavanje činjeničnog stanja utvrđenog u pravnosnažnim odlukama i ocenu dokaza datu od strane suda davanjem sopstvene ocene izvedenih dokaza koja je potpuno drugačija od one date u pobijanim pravnosnažnim presudama.

Pored navedenog, u zahtevu se navodi i da je izreka presude nerazumljiva, na koji način se ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, kao i da u presudi nisu navedeni razlozi o odlučnim činjenicama, da su navedeni razlozi protivrečni, a u pogledu odlučnih činjenica postoji znatna protivrečnost između razloga odluke o sadržini isprava i samih tih isprava, na koji način se ističe i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP,

Kako navedene povrede ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog AA u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) i 3) ZKP, koje predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, ali kako u obrazloženju zahteva ne daje ni jedan razlog zbog kojeg smatra da je došlo do povrede navedenih odredaba zakona, a imajući pri tome u vidu da Vrhovni sud ispituje pravnosnažnu odluku ili postupak koji je prethodio njenom donošenju u okviru razloga, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti, to je Vrhovni sud našao da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, zahtev u odnosu na povredu zakona navedenu u izreci odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, člana 484. i 485. stav 4. ZKP, zahtev odbacio i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Milena Rašić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić