Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok su u ostalom delu ispunjeni uslovi za odbačaj zahteva (član 487. stav 1. tačka 2) ZKP).

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da je pravnosnažna osuđujuća presuda zasnovana na nezakonitom dokazu i to na snimku kamera video nadzora. Po stavu branioca navedeni dokaz je nezakonit, jer vlasnik objekta u vreme predmetnog događaja nije imao sklopljen ugovor o pružanju usluga privatnog obezbeđenja odnosno video nadzora, a što je predviđeno članom 32. Zakona o privatnom obezbeđenju, niti je policija koja je vršila uviđaj pružila dokaz u vidu fotografija da je na objektu istaknut natpis ili nalepnica da je objekat pod video nadzorom, a što je obaveza po navedenom zakonu. Takođe, ističe i da je nezakonito vršeno prepoznavanje lica, jer je policija svedocima pokazala ko je okrivljeni, a da isti nisu videli to lice na licu mesta gde se događaj odigrao, a što su sami u svojim iskazima naveli.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Isti, navodi istaknuti u žalbi branioca AA - advokata Slobodana Ilića, koji se odnose na nezakonitost video snimaka nadzornih kamera, bili su predmet razmatranja Apelacionog suda u Beogradu koji je u drugom stepenu, između ostalog, postupao po žalbi branioca ovog okrivljenog izjavljenoj protiv prvostepene presude Osnovnog suda u Vršcu K 17/20 od 15.09.2020. godine. Apelacioni sud u Beogradu kao drugostepeni je ove navode ocenio neosnovanim i o tome na strani 2, u petom stavu, drugostepene presude Kž1 1038/2020 od 25.01.2021. godine izneo jasne razloge koje Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Pored toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u kojima ukazuje da je sud učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i time što je pobijanu presudu, zasnovao na nezakonito vršenom prepoznavanju lica, obzirom da iz spisa predmeta proizilazi da tokom krivičnog postupka nije vršena dokazna radnja prepoznavanja lica iz člana 90. i 100. ZKP, niti je presuda zasnovana na navedenoj dokaznoj radnji.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je prvostepeni sud u dokaznom postupku izveo dokaze na kojima se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku presuda može zasnivati, te da stoga nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju branilac okrivljenog neosnovano ukazuju u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu je odbačen.

Naime, branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva, kao razlog njegovog podnošenja, ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) u vezi člana 16. ZKP, navodeći da je sud prilikom ocene dokaza cenio samo dokaze koji idu na štetu okrivljenom, dok nije uzimao u obzir činjenice i dokaze koje pogoduju okrivljenom. Takođe, ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP navođenjem da su razlozi koji su navedeni u pravnosnažnim presudama protivurečni dokazima.

Imajući u vidu da branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti nižestepene presude pobija zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) u vezi člana 16. ZKP, a koje povrede odredaba ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud u ovom delu zahtev branioca okrivljenog ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Slobodana Ilića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP zahtev branioca okrivljenog u odnosu na navedenu povredu odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev odbacio na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                   Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                              Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić