Pored toga, istom presudom, okrivljeni je obavezan da plati troškove krivičnog postupka oštećenoj BB na ime nagrade i nužnih izdataka punomoćnika advokata, čija visina će biti određena naknadno posebnim rešenjem, dok je oslobođen plaćanja sudskog paušala, a drugih troškova krivičnog postupka nije bilo.

Presudom Višeg suda u Novom Sadu Kž1 209/23 od 27.09.2023. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branioca okrivljenog i OJT u Novom Sadu, izjavljene protiv prvostepene presude, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljenog AA, advokati Đorđe Nedeljkov i Aleksa Banjac, zbog povrede krivičnog zakona, dok iz obrazloženja proizlazi povreda odredaba člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, te preinači pobijane presude, na taj način što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koja je održana bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Iz obrazloženja zahteva za zaštitu zakonitosti proizlazi da branioci okrivljenog AA ističu povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, navodima da izreka presude ne sadrži potpuni opis krivice u skladu sa odredbama člana 22. KZ, odnosno da nedostaje element umišljaja, u smislu člana 25. KZ.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani iz sledećih razloga:

Osnovni oblik krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika čini onaj ko primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život ili telo, drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana svoje porodice.

Odredbom člana 14. KZ propisano je da je krivično delo ono delo koje je zakonom predviđeno kao krivično delo, koje je protivpravno i koje je skrivljeno (stav 1.), a odredbom člana 22. KZ propisano je u stavu 1. da krivica postoji ako je učinilac u vreme kada je učinio krivično delo bio uračunljiv i postupao sa umišljajem, a bio je svestan ili je bio dužan i mogao biti svestan da je njegovo delo zabranjeno. Odredbom člana 25. KZ propisano je da je krivično delo učinjeno sa umišljajem kad je učinilac bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje ili kad je učinilac bio svestan da može učiniti delo pa je na to pristao.

Imajući u vidu citirani zakonski opis bića krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, to, po nalaženju ovog suda, iz činjeničnog opisa krivičnog dela iz izreke pravnosnažne presude i to navoda da je okrivljeni AA „ dana 31.10.2021. godine...u kući gde živi oštećena, njegova baba BB...sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, svestan zabranjenosti istog, te hteo njegovo izvršenje, drskim i bezobzirnim ponašanjem, pretnjama ugrozio spokojstvo i duševno stanje člana svoje porodice....na taj način što je navedenog dana došao na pomenutu adresu i na ulici ispred kuće ... ušao u verbalnu raspravu sa istom, jer je od BB tražio novac, koji ona nije htela da mu da....u toku rasprave počeo je da viče na oštećenu i tada joj je uputio reči preteće sadržine i rekao je da će je ubiti, da će je zapaliti, da će zapaliti grobove, da će zapaliti njenu kuću, da će je zakopati, a onda ponovo otkopavati da bi je ponovo zakopao, a takođe joj rekao i reči da spokojna neće umreti, te ju je i psovao.“

Imajući u vidu navedeno, po oceni ovog suda iz izreke pobijane pravnosnažne presude jasno proizlaze svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1.KZ za koje je okrivljeni AA i oglašen krivim.

Prema tome, u izreci pravnosnažne presude je opisana krivica okrivljenog (uračunljivost, umišljaj i svest o protivpravnosti), konkretizovane radnje koje je okrivljeni preduzeo kritičnom prilikom, pa su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog – advokata Đorđa Nedeljkova i Alekse Banjca, kojima se ukazuje da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP.

U ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, branioci ističu bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, navodima da je izreka presude nerazumljiva, kao i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, navodima da su razlozi presude protivrečni izreci, a koje povrede nisu dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, pa se Vrhovni sud u ocenu ovih navoda nije upuštao.

Iz svih iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, advokata Đorđa Nedeljkova i Alekse Banjca, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić