Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž3 br. 26/19 od 16.12.2019. godine preinačena je presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br. 779/19 od 20.09.2019. godine, u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je prema okrivljenom AA otklonjena mera bezbednosti zabrane vršenja poziva, delatnosti i dužnosti policijskog službenika u trajanju od dve godine, računajući od dana pravnosnažnosti presude. Istom presudom žalbe branilaca okrivljenog AA i okrivljenog lično, u preostalom delu, odbijene su kao neosnovane a presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br. 779/19 od 20.09.2019. godine, u nepreinačenom delu je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda Apelacionog suda u Novom Sadu, branilac okrivljenog AA, advokat Ivan Gvozdenac, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona i to bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i ukine u celini presudu Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br. 779/19 od 20.09.2019. godine i presudu Apelacionog suda u Novom Sadu Kž3 br. 26/19 od 16.12.2019. godine i predmet vrati na ponovno odlučivanje Apelacionom sudu u Novom Sadu ili da donese presudu kojom se pobijane presude preinačavaju tako što se okrivljeni AA na osnovu odredbe člana 423. stav 1. tačka 2) ZKP oslobađa od optužbe.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, u smislu člana 488. stav 1. ZKP dostavljen je Republičkom javnom tužiocu, nakon čega je Vrhovni kasacioni sud održao sednicu veća bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer je našao da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), na kojoj je razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da se pravnosnažna presuda zasniva na sadržaju audio zapisa pribavljenom po naredbi za sprovođenje posebne dokazne radnje Višeg suda u Subotici o telefonskom razgovoru od 08.11.2017. godine koji je vođen između AA i BB, koji dokaz nije mogao da se koristi protekom roka od šest meseci od dana upoznavanja javnog tužioca sa prikupljenim materijalom, kako je to propisano odredbom člana 163. stav 1. ZKP. Po navodima branioca predmetni „skraćeni“ krivični postupak je pokrenut na osnovu optužnog predloga od 10.07.2018. godine, od strane višeg suda u Subotici dana 06.09.2018. godine a nesporna je činjenica da se Javni tužilac u Subotici upoznao sa navedenim audio zapisom dana 01.12.2017. godine podnošenjem krivične prijave sa službenom beleškom 16“O“ STR.POV.1/230/4- 962/17 od 10.11.2017. godine i transkriptom razgovora, što znači da je predmetni krivični postupak pokrenut 10 meseci po upoznavanju Javnog tužioca u Subotici sa predmetnim materijalom.

Pored toga u zahtevu se navodi da se predmetni dokaz kao slučajni nalaz iz člana 164. ZKP nije mogao koristiti protiv okrivljenog AA jer se protiv BB u odnosu na koga je i postojala naredba za tajni nadzor komunikacije, nije vodio krivični postupak. Po nalaženju branioca, pravilnim tumačenjem odredbe člana 164. ZKP, predmetni dokaz mogao se koristiti samo u jedinstvenom ili eventualno razdvojenom postupku vođenom protiv BB i AA.

S`tim u vezi branilac nalazi da je u pravnosnažnoj presudi učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP u vezi člana 84. i člana 16. ZKP a sve u vezi člana 163, 164. i 407. ZKP.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti ocenjeni su kao neosnovani.

Ovo s`toga što, materijal prikupljen primenom posebne dokazne radnje tajnog nadzora komunikacije iz člana 166. ZKP predstavlja snimak komunikacije koji se po završetku tajnog nadzora komunikacije dostavlja sudiji za prethodni postupak (član 170. stav 1. ZKP) a sudija ga dostavlja javnom tužiocu (član 170. stav 2. ZKP). Javni tužilac određuje da se snimci dobijeni upotrebom tehničkih sredstava komunikacije u celini ili delimično prepišu i opišu (član 170. stav 3. ZKP).

U konkretnom slučaju sudija za prethodni postupak Višeg suda u Subotici, dopisom 1KPP POV 104/17 od 11.04.2018. godine dostavio je Višem tužiocu u Subotici izveštaj Policijske uprave Subotica o rezultatima primene posebne dokazne radnje po naredbi suda zajedno sa nastalim snimcima koje je javni tužilac primio 11.04.2018. godine.

Dakle, tužilac se sa prikupljenim materijalom upoznao 11.04.2018. godine a optužni predlog kojim tužilac pokreće krivični postupak podneo je 10.07.2018. godine, što znači da je pokrenuo krivični postupak u roku kraćem od šest meseci od trenutka kada se upoznao sa prikupljenim materijalom, a što je u svemu u skladu sa odredbom člana 163. stav 1. ZKP.

To što je uz krivičnu prijavu od 01.12.2017. godine Osnovnom javnom tužiocu u Subotici dostavljena službena beleška OKP PU Subotica broj 16“O“STROGO POV.1/230/4-962/17 od 10.11.2017. godine je bez uticaja na zakonitost ovog dokaza jer ona ne predstavlja materijal prikupljen primenom ove posebne dokazne radnje već to predstavlja audio snimak i njegov transkript od 03.09.2018. godine. Osim toga, ta beleška nije korišćena kao dokaz u krivičnom postupku već upravo snimak i transkript snimka.

Nadalje, odredbom člana 164. ZKP propisan je način korišćenja slučajnog nalaza tako što je određeno da ako je preduzimanjem posebnih dokaznih radnji prikupljen materijal o krivičnom delu ili učiniocu koji nije bio obuhvaćen odlukom o određivanju posebnih dokaznih radnji, takav materijal se može koristiti u postupku samo ako se odnosi na krivično delo iz člana 162. ZKP. Dakle, suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, korišćenje slučajnog nalaza kao dokaza vezuje se isključivo za krivično delo iz člana 162. ZKP a ne za vođenje jedinstvenog ili eventualno razdvojenog postupka protiv lica istaknutih u zahtevu. U konkretnom slučaju, slučajni nalaz korišćen je u postupku protiv okrivljenog AA zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ a koje delo predstavlja krivično delo iz člana 162. stav 1. tačka 2) ZKP u odnosu na koje se primenjuju posebne dokazne radnje i u odnosu na koje je prema odredbi člana 164. ZKP dozvoljeno korišćenje slučajnog nalaza kao dokaza.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik,                                                                                               Predsednik veća-sudija,

Mila Ristić, s.r.                                                                                                         Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić