Na osnovu člana 258. stav 4. ZKP oštećena GG, upućena je da imovinskopravni zahtev ostvari u parničnom postupku.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 856/19 od 29.10.2019. godine, usvajanjem žalbe branilaca okrivljenog AA, preinačena je prvostepena presuda, u delu odluke o kazni, tako što su okrivljenom za krivična dela za koja je oglašen krivim prvostepenom presudom i to za dva krivična dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. KZ izvršenih na štetu maloletnih BB i VV, utvrđene kazne zatvora u trajanju od po 6 meseci, a za krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ izvršeno na štetu GG, je istom utvrđena kazna zatvora u trajanju od 3 meseca, pa je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 godine, koju će okrivljeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuje, bez elektronskog nadzora, koje prostorije ne sme napuštati, osim u slučajevima propisanim zakonom, koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, a ukoliko okrivljeni jednom u trajanju preko 6 časova ili dva puta u trajanju do 6 časova, samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne izdrži u Zavodu za izvršenje kazne zatvora.

U preostalom delu žalba branilaca okrivljenog AA, kao i žalba javnog tužioca OJT u Zrenjaninu, odbijene su kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli branioci okrivljenog AA, advokati Vladimir Beljanski i Veljko Milić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud utvrdi da je zahtev za zaštitu zakonitosti koji je podnet protiv pravnosnažnih nižestepenih presuda, osnovan, jer je povređen zakon na štetu okrivljenog i donese presudu, kojom će pobijane presude preinačiti u oslobađajuću, jer nije dokazano da je okrivljeni učinio krivična dela za koja je oglašen ili da iste u celini ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, je neosnovan.

Branioci okrivljenog u podnetom zahtevu navode da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP jer su iste zasnovane na nezakonitom dokazu, a kao nezakonit dokaz označavaju izveštaj vodioca slučaja Centra za socijalni rad od 08.12.2017. godine, bez koga prema navodima zahteva ne bi mogla biti doneta ista presuda obzirom da je prvostepeni sud iz navedenog dokaza utvrdio „da je bilo nasilja visokog intenziteta i prema deci“ i da je maloletni BB dete hiperaktivnog ponašanja, „da je stalno u pokretu, nije slušao naloge majke doneo je nošu iz kupatila iako mu je rečeno da to ne čini i stalno je terao po svome, da bi nju u jednom momentu udario rukom“. U vezi sa tim, branioci u zahtevu dalje navode da voditelju slučaja u smislu Pravilnika o organizaciji, normativima i standardima rada Centra za socijalni rad, nije dato ovlašćenje za davanje izveštaja i mišljenja u krivičnim postupcima koji se vode zbog nasilja u porodici, kao i da izveštaj Centra za socijalni rad, ne može predstavljati čak ni ispravu u smislu člana 138. stav 2. ZKP, jer isti nije izdao državni organ u granicama svoje nadležnosti jer Centar nema nadležnost da sastavlja ovakvu vrstu izveštaja za potrebe krivičnog postupka, jer postojanje nasilja u porodici utvrđuje sud u svakom konkretnom slučaju.

Suprotno iznetim navodima, Vrhovni kasacioni sud nalazi da pravnosnažnim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, obzirom da je sporni izveštaj centra za socijalni rad sačinjen u skladu sa zakonom i na istom se može zasnivati presuda.

Naime, navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branioci okrivljenog isticali su i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude je dao jasne i dovoljne razloge za svoj zaključak da izveštaj Centra za socijalni rad predstavlja zakonit dokaz, kao i da upravo iz Zakona o sprečavanju nasilja u porodici (član 7.), proizilaze ovlašćenja u pogledu sačinjavanja izveštaja ovog organa kao mišljenja u postupku procene rizika neposredne opasnosti od nasilja u porodici ( strana 4. stav 2.), koje razloge Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Nadalje, branioci okrivljenog u podnetom zahtevu ističu da je pobijanim pravnosnažnim presudama, učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branioci okrivljenog u podnetom zahtevu ističu da krivično delo nasilje u porodici spada u posledična krivična dela, kod kojih se smatra da je krivično delo dovršeno kada su ostvarena oba elementa krivičnog dela, odnosno da mora da postoji radnja izvršenja, i mora da postoji posledica po oštećene, a da u konkretnom slučaju u odnosu na sva tri krivična dela koja su predmet optužbe nije dokazana radnja okrivljenog, a nikako nema ni posledice krivičnog dela. Po stavu odbrane, ukoliko nema posledice nema ni elemenata krivičnog dela iz člana 194. stav 1. KZ. Ugrožavanje spokojstva, telesnog integriteta ili duševnog stanja člana porodice koji su kod ovog krivičnog dela predviđeni u trajnom obliku predstavljaju posledicu, te je nužno imati u vidu da je ovo krivično delo dovršeno kada dođe do tog ugrožavanja.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ čini onaj ko primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život ili telo, drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana svoje porodice, dok krivično delo iz stava 3. ovog člana postoji ako je usled dela iz stava 1. i 2. ovog člana nastupila teška telesna povreda ili teško narušavanje zdravlja ili su učinjena prema maloletnom licu.

Imajući u vidu citirani zakonski opis bića krivičnih dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. i stav 3. KZ, po nalaženju ovoga suda, iz činjeničnog opisa utvrđenog u izreci prvostepene presude i to da je: okrivljeni u vreme i na mestu bliže opisanom u izreci presude, sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, svestan svog dela i njegove zabranjenosti, čije izvršenje je hteo, primenom nasilja, te drskim i bezobzirnim ponašanjem ugrozio spokojstvo, telesni integritet i duševno stanje članova svoje porodice – svoje supruge, oštećene GG i svoje dvoje maloletne dece, oštećenih BB i VV, na način bliže opisan u izreci presude, jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u opisanim radnjama okrivljenog stiču sva bitna zakonska obeležja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ i dva krivična dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. KZ i to kako objektivna tako i subjektivna obeležja navedenih dela, za koja je pravnosnažno oglašen krivim. Naime, u izreci presude stoje radnje izvršenja - primena nasilja i drsko i bezobzirno ponašanje, i to guranje oštećene GG, dok je u naručju držala dete, šutiranje TV-a, dok su deca stajala ispred, upućivanje psovki kao što su „jesam li ti rekao da se skloniš majku ti je.em“, „svi ste vi go.na smrdljiva...“ i odgurivanje oštećene u prisustvu maloletnog BB, rođenog 2015. godine i maloletne VV, rođene 2016. godine, čime je nesumnjivo, ugroženo spokojstvo, telesni integritet i duševno stanje članova porodice, zbog čega su navodi zahteva kojima se ukazuje na nedostatak posledice izvršenja dela i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, od strane Vrhovnog kasacionog suda, ocenjeni kao neosnovani.

Ostalim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioci okrivljenog osporavaju činjenična utvrđenja suda i ocenu izvedenih dokaza i to pre svega sudskog veštaka dr Biljane Gardinovački, i ukazuju da nižestepeni sudovi nisu dali razloge zbog koga smatraju da radnje okrivljenog predstavljaju drsko i bezobzirno ponašanje, čime zapravo ističu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Međutim, bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, kao i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu. Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                         Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević, s.r.                                                                                                                     Zoran Tatalović, s.r.

                                                                                                                                                           Za tačnost otpravka

                                                                                                                                                            Upravitelj pisarnice

                                                                                                                                                                 Marina Antonić