U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Milene Rašić, Dubravke Damjanović i Gordane Kojić, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljene AA, zbog krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA - advokata Nikole Nikića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Negotinu 3K. 250/22 od 08.09.2023. godine i Višeg suda u Negotinu 3Kž 1. 66/23 od 08.11.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 02.04.2024. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA - advokata Nikole Nikića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Negotinu 3K. 250/22 od 08.09.2023. godine i Višeg suda u Negotinu 3Kž 1. 66/23 od 08.11.2023. godine, u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti ODBACUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Negotinu 3K. 250/22 od 08.09.2023. godine okrivljena AA oglašena je krivom zbog izvršenja krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ i osuđena na novčanu kaznu u iznosu od 20.000,00 dinara, koju je dužna da plati u roku od 3 meseca od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko to ne učini u ostavljenom roku, sud će novčanu kaznu zameniti kaznom zatvora, tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne, odrediti jedan dan kazne zatvora. Odlučeno je i o troškovima krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Višeg suda u Negotinu 3Kž 1. 66/23 od 08.11.2023. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljene AA i presuda Osnovnog suda u Negotinu 3K. 250/22 od 08.09.2023. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okrivljene AA - advokat Nikola Nikić podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9), člana 439. tačka 1) i člana 74. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i pobijane presude preinači tako što će okrivljenu osloboditi od optužbe za navedeno krivično delo i obavezati privatnu tužilju da okrivljenoj naknadi troškove krivičnog postupka po osnovu zastupanja od strane branioca po AT, kao i troškove prevoza koje je okrivljena imala.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Vrhovnom javnom tužiocu i, na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Branilac okrivljene AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, jer izreka pravnosnažne presude ne sadrži sve bitne elemente krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, odnosno ne sadrži da je okrivljena krivično delo izvršila u uračunljivom stanju, jer bez uračunljivosti i umišljaja nema ni krivičnog dela.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Po nalaženju ovoga suda, u činjeničnom opisu radnje izvršenja datom u izreci prvostepene presude, naznačene su sve činjenice i okolnosti koje čine zakonska obeležja krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, za koje je okrivljena oglašena krivom pravnosnažnom presudom i to kako objektivne, u odnosu na radnju izvršenja, koja se u konkretnom slučaju sastoji u uvredi oštećene - privatne tužilje, pošto je istoj uputila reči uvrede: „sram te bilo, kakva si ti to majka, sin ti je u invalidskim kolicima, a ti se veseliš, sin ti je već u invalidskim kolicima, a uskoro će i unuk Ivan da bude“, a koje reči objektivno posmatrano predstavljaju uvrede, tj izjave omalovažavanja privatne tužilje i nepoštovanje njenog dostojanstva, koje su kod privatne tužilje izazvale osećaj uvređenosti i omalovažavanja od strane okrivljene, ali tako i subjektivne koje se tiču umišljaja okrivljene upravljenog na izvršenje krivičnog dela u pitanju, obzirom da u izreci stoji da je okrivljena na napred opisani način omalovažila i povredila čast i ugled privatne tužilje, a što je i htela, svesna zabranjenosti svog dela.

Pored iznetot, tačni su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti da u izreci pobijane pravnosnažne presude nije naznačeno da je okrivljena kritičnom prilikom postupala u stanju uračunljivosti, ali isto nije od uticaja na postojanje povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, obzirom da se uračunljivost okrivljene pretpostavlja i podrazumeva, a samo u sumnji (na neuračunljivost ili smanjenu uračunljivost) posebno utvrđuje. Iz iznetih razloga, uračunljivost i ne mora biti uneta u izreku presude.

Shodno iznetom, neosnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene ukazuje da je pravnosnažna presuda doneta uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene je nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Naime, branilac okrivljene u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, kao razlog podnošenja numeriše i povredu zakona iz člana 74. ZKP, koju obrazlaže navodima da je okrivljenoj AA, državljanki Republike Bugarske uskraćeno pravo na odbranu kao licu koje je nesposobno da se samo brani, jer ista ne razume službeni jezik suda.

Po stavu Vrhovnog suda, iako se branilac poziva na povredu zakona iz člana 74. ZKP, koji je zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, isti u suštini ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 5) ZKP.

Pored iznetog, u obrazloženju zahteva, branilac okrivljene navodi da presuda nije zasnovana ni na jednom materijalnom dokazu, te iznosi sopstvenu ocenu iskaza svedoka BB i privatne tužilje, sopstveno viđenje odlučnih činjenica koje iz tih dokaza proizilaze, a suprotno činjeničnim utvrđenjima suda iznetim u pobijanim pravnosnažnim presudama, na koji način, po stavu Vrhovnog suda, ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 5) i člana 440. ZKP, Vrhovni sud je zahtev branioca okrivljene, u ovom delu ocenio, kao nedozvoljen.

Branilac okrivljene AA - advokat Nikola Nikića, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti numeriše i povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, a koja povreda predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, u smislu člana 485. stav 4. ZKP.

Međutim, u obrazloženju zahteva, branilac okrivljene ne opisuje u čemu se konkretno sastoji istaknuta povreda zakona, pa shodno iznetom, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene, u napred navedenom delu, nema zakonom propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                      Predsednik veća-sudija

Irina Ristić s.r.                                                                                                                              Miroljub Tomić s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić