Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 794/24 od 12.11.2024. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog Zorana Katića i prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Zorana Katića, advokat Danilo Lakićević, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) i povrede zakona iz člana 441. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i preinači ili ukine presudu Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 794/24 od 12.11.2024. godine kojom je potvrđena presuda Osnovnog suda u Subotici K 874/23 od 26.08.2024. godine i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je, na osnovu člana 486. stav 1. i 487. stav 1. ZKP održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta zajedno sa podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti, pa je doneo odluku kao u izreci, nalazeći da je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Zorana Katića, nedozvoljen odnosno da u odnosu na povredu zakona iz člana 441. ZKP, nema propisan sadržaj.

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1) člana 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

U podnetom zahtevu, branilac okrivljenog Zorana Katića, kao razlog podnošenja istog, formalno navodi povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom preko branioca. Međutim, po oceni Vrhovnog suda, obrazloženje ove povrede svodi se na osporavanje činjeničnih utvrđenja i zaključaka suda u pravnosnažnoj presudi, iznošenjem sopstvene ocene dokaza i sopstvenog viđenja činjenica koje proizilaze iz izvedenih dokaza, suprotno onom koje utvrđuje sud. Naime, prema stavu branioca, a s obzirom na način na koji je krivično delo izvršeno i da kod okrivljenog nije postojala prevarna namera, to se u radnjama okrivljenog ne stiču bitni elementi krivičnog dela zbog koga je oglašen krivim, već eventualno bitni elementi krivičnog dela utaja iz člana 207. Krivičnog zakonika, obzirom da je okrivljeni prisvojio tuđu pokretnu stvar koja mu je poverena na čuvanje, a imajući u vidu da je okrivljeni pozajmio vozilo od oštećenog i isto mu nije vratio.

Dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, suštinski ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje (član 440. ZKP).

Međutim, kako prema odredbi člana 485. stav 4. ZKP, pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje (član 440. ZKP), nije dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog, preko branioca, to je ovaj sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Zorana Katića, u ovom delu, ocenio nedozvoljenim.

Branilac okrivljenog, kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti nadalje ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 441. ZKP, koja samo u odredbama koje se odnose na dosuđeni imovinskopravni zahtev ili odluku o oduzimanju imovinske koristi proistekle iz krivičnog dela (stav 3.) i troškove krivičnog postupka (stav 4.), predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca. Međutim, branilac u zahtevu pre svega nije opredelio o kom stavu navedene odredbe se radi, a ni u obrazloženju zahteva, nije ukazao na koji način je eventualno odlukom o imovinskopravnom zahtevu i o troškovima postupka, povređen zakon.

Vrhovni sud, prema izričitoj odredbi člana 489. stav 1. ZKP, ispituje pravnosnažnu odluku ili postupak koji je prethodio njenom donošenju u okviru razloga (član 485. stav 1. ZKP), dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu i nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ocenjuje koju konkretno povredu zakona ili drugi razlog je branilac imao u vidu prilikom podnošenja zahteva.

Kako se izloženim navodima zahteva, po oceni ovoga suda, ne navodi u čemu se konkretno sastoji povreda zakona iz člana 441. ZKP, na koju se zahtevom samo formalno ukazuje, to je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u odnosu na ovu povredu zakona odbačen, jer nema propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP.

Sa svega izloženog, Vrhovni sud je podneti zahtev odbacio i to na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP u vezi člana 484. ZKP u odnosu na deo zahteva koji nema propisan sadržaj, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u odnosu na deo zahteva koji je ocenjen nedozvoljenim i doneo odluku kao u izreci rešenja.

Predsednik veća-sudija 

Bojana Paunović,s.r. 

Zapisničar-savetnik 

Andrea Jakovljević,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković