Troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Čačku K br.12/2014 od 22.05.2015. godine okrivljeni M.M. oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela utaja iz člana 207. stav 4. u vezi stava 1. KZ za koje je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, za koju je određeno da će izdržati po pravnosnažnosti presude i istovremeno određeno da će se kazna izvršiti tako što će je okrivljeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuje uz primenu elektronskog nadzora, pri čemu okrivljeni ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje, osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, a ukoliko okrivljeni jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdrži u Zavodu za izvršenje kazne zatvora. Pored kazne zatvora okrivljeni je osuđen i na novčanu kaznu u iznosu od 60.000,00 dinara koju joj je obavezan da plati u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, i određeno da ako to ne učini u ostavljenom roku, ista se ima zameniti kaznom zatvora, računajući svakih 1.000,00 dinara kao jedan dan zatvora.

Istom presudom obavezan je okrivljeni M.M. da na ime imovinskopravnog zahteva isplati oštećenom „P.L.“ SCG DOO B., iznos od 875.189,25 dinara, kao i troškove krivičnog postupka – na ime zastupanja iznos od 148.500,00 dinara, a sudu na ime troškova krivičnog postupka na ime veštačenja iznos od 19.000,00 dinara i na ime paušala iznos od 4.000,00 dinara, sve u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br.1019/15 od 20.10.2015. godine delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenog M.M. a i povodom te žalbe, preinačena je presuda Osnovnog suda u Čačku K br.12/2014 od 22.05.2015. godine, tako što je okrivljeni M.M. oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela utaje iz člana 207. stav 3. u vezi stava 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 8 meseci koja će se izvršiti na taj način što okrivljeni ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje, uz primenu elektronskog nadzora, s tim da ne sme napuštati prostoriju u kojima stanuje osim u slučajevima propisanim Zakonom o izvršenju vanzakonskih sankcija i mera, jednom u trajanju preko 6 časova ili dva puta u trajanju do šest časova, jer će mu sud odrediti da ostatak kazne zatvora izdrži u Zavodu za izvršenje kazne zatvora. Pored kazne zatvora okrivljeni je osuđen i na novčanu kaznu u određenom iznosu od 60.000,00 dinara koju je dužan da plati u roku od 30 dana, što ako ne učini ista će biti zamenjena kaznom zatvora računajući svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne kao jedan dan kazne zatvora.

Istom presudom okrivljeni M.M. obavezan je da Privrednom društvu „P.L.“ SCG DOO plati troškove krivičnog postupka u iznosu do 148.500,00 dinara da budžetu suda plati paušalni iznos od 10.000,00 dinara (u šta je uključen i iznos određenu u prvostepenoj presudi od 4.000,00 dinara) i da plati ostale troškove krivičnog postupka u iznosu 19.000,00 dinara, u roku od 15 dana pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok je oštećeno preduzeće „P.L.“ SCG DOO radi ostvarivanja imovinsko pravnog zahteva upućeno na parnicu, a žalba branioca okrivljenog u preostalom delu odbijena kao neosnovana.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog M.M., advokat O.S., zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP, a iz obrazloženja zahteva proizilazi da je isti podnet zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev i ukine pobijane presude ili iste preinači na osnovu člana 423. tačka 2. ZKP i donese oslobađajuću odluku.

Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 487. i 488. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.M. je osnovan.

Osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.M. ukazuje da se u radnjama okrivljenog za koje je pravnosnažnom presudom oglašen krivim, ne stiču bitni elementi krivičnog dela utaje iz člana 207. stav 3. u vezi stava 1. KZ.

Članom 207. stav 3. KZ propisano je da ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist prisvoji tuđu pokretnu stvar koja mu je poverena, pa vrednost utajene stvari prelazi iznos od 450.000,00 dinara, kazniće se zatvorom od 6 meseci do 5 godina i novčanom kaznom.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda radnja izvršenja krivičnog dela utaje iz člana 207. KZ sastoji se u prisvajanju tuđe pokretne stvari koja je poverena izvršiocu, i koja se nalazi u njegovom pritežanju po nekom pravnom osnovu koji ne vodi sticaju svojine. Imajući u vidu da se u konkretnoj krivično pravnoj situaciji radi o motornom vozilu koje je bilo u pritežanju Privrednog društva „M.C.“ DOO iz Č., u ime koga je okrivljeni M.M. kao odgovorno lice – direktor zaključio ugovor o lizingu sa oštećenim Privrednim društvom P.L.“ SCG DOO B., a koji ugovor je vodio sticanju svojine nad predmetnim motornim vozilom, u konkretnom slučaju nema objektivnog elemenata krivičnog dela utaje iz člana 207. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim. Naime, budući da ugovor o lizingu po svojoj pravnoj prirodi vodi sticanju svojine, nepoštovanje ugovornih obaveza spada u domen građanskog prava, i kao takvo ne sadrži bitne elemente krivičnog dela utaje iz člana 207. KZ, pa je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, jer delo za koje je okrivljeni gonjen nije krivično delo, kako se to osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje.

Zbog učinjene povrede zakona, Vrhovni kasacioni sud je usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.M., preinačio pobijane presude i okrivljenog M.M. na osnovu člana 423. tačka 1. ZKP oslobodio od optužbe.

Budući da je prema okrivljenom M.M. doneta oslobađajuća presuda, Vrhovni kasacioni sud je odredio da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda u smislu člana 265. stav 1. ZKP.

Iz napred navedenih razloga, doneta je odluka kao u izreci, na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 2. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                      Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                Dragiša Đorđević, s.r.